Аутор овог текста је 10.12.2020, као Народни посланик поставио посланичко питање о корупцији у вези наплате више милиона евра на основу фиктивних консултантских услуга везаних за градњу Моста преко Аде. То приликом сам тражио обавештење од МУП-а и Тужилаштва за организовани криминал, због основане сумње да су НН лица оштетила Град Београд за 8 милиона евра који су исплаћени грчкој компанији SEAL COMMERCIALS S.A. (у даљем тексту„СИЛ“) за фиктивне консултантске услуге. Град Београд (Градско правобранилаштво Града Београда) је 14.12.2020. поднео кривичну пријаву против НН лица, поводом ове корупције. Како је аутор овог текста и градски одборник пуних 12 година, подсећам да сам од 2008. више пута јавно говорио и писао о корупцији везаној за градњу Моста преко Аде. Уз то, више пута сам на седницама Скупштине града Београда, у периоду између 2008. и 2013., предлагао тачке дневног реда везане за тражење информација о градњи моста, и постављао одборничка питања на ту тему. То су чинили и други одборници опозиције. У периоду од 2008. до 2013. када је градоначелник био Драган Ђилас, никада нисмо расправљали о градњи Моста преко Аде, и никада нисмо добили одговоре на одборничка питања.

Као лице веома упућено у тему градње Моста преко Аде током последњих 12 година (и дуже), а и као грађевински инжењер, основано сумњам да су такозвана НН лица, против којих је Град Београд 14.12.2020. поднео кривичну пријаву, нико други до Драган Ђилас, Зоран Алимпић, Борис Ранковић, Зоран Рубињони, Рајан Рајичић и Драган Јешић. Врло вероватно овај списак није коначан, али надам се да ће то показати будућа истрага.

Основне податке о овој корупцији је дао узбуњивач (највероватније будући заштићени сведок) високи функционер једне од компанија које су градиле мост. Он сведочи да је лично учествовао у разговорима са људима блиским Драгану Ђиласу који су отворено тражили рекет (мито) за изградњу Моста преко Аде, и да је Ђиласовим људима исплаћено више од 8 мил евра. Да би узели провизију – читај мито – читај рекет, због тога што су посао доделили конзорцијуму „Пор”- „СЦТ“ – „ДСД“, представници ДС у градској власти су за посредника у узимању мита – рекета, одредили фантомску фирму основану у Грчкој, баш за тај посао. Основано  се сумња да је главно овлашћено лице „СИЛ“-а био извесни Рајан Рајичић, а да му је главна веза са Ђиласом био, Драган Јешић, Ђиласов кум, и пословни сарадник. Са друге стране градиначелник Ђилас је био директно надређен бившем директору Дирекције за градско грађевинско земљиште, Борису Ранковићу, и Зорану Рубињонију, бившем директору Јединице за имплементацију пројекта Мост. Ова двојица су покривала све стручне и финансијске аспекте градње моста. Обојица су имали контакте са Рајаном Рајичићем. Сва тројица (Ђилас, Ранковић и Рубињони) су били функционери ДС. Борис Ранковић је осам година био директор Дирекције, и био је поред Микија Ракића, особа од највећег поверења Бориса Тадића, тада председника Републике и председника ДС. Индикативно је да су у периоду од 2004. до 2011. године, Демократска странка и њени функционери, организовали озакоњену пљачку Дирекције за градско грађевинско земљиште, тако што су намерно донели и наметнули такву коруптивну регулативу у области управљања грађевинским земљиштем, која је инвеститорима омогућила да плате само 10 одсто накнаде за уређење грађевинског земљишта, чиме су инвеститори стицали право на грађевинску дозволу и отпочињање изградње. После тога хиљаде инвеститора је престајало са плаћањем, изградили су и продавали објекте, а 90 одсто обавеза према Дирекцији (Граду Београду) нису измирили. На тај начин Град Београд је оштећен за 291 милион евра, током седам година. Током тих седам година директор Дирекције је био Борис Ранковић (из ДС), а градоначелници или в.д. градоначелници су били Ненад Богдановић, Зоран Алимпић и Драган Ђилас (сви из ДС!). Још је индикативније да је цео процес градње моста пратила огромна сумња на корупцију, због тога што је поменути мост коштао најмање три пута више, него класичан бетонски мост. Уз то, обе словеначке фирме које су биле у конзорцијуму „ПОР“-а, „СЦТ“ и „Приморје“ су банкротирале током градње моста, и то због огромних корупцијских скандала у самој Словенији. И пре него што је Град Београд ангажовао конзорцијум у коме су биле и две слованачке компаније, знало се да су умешане у корупцију огромних размера и да су непоуздани градитељи и партнери. А Град Београд  је тада када су га водили Алимпић и Ђилас, и поред свих сазнања о корупцији у коју су умешане словеначке компаније, ипак ангажовао обе компаније као градитеље моста. Због чега? Да ли због тога што се од корумпираних компанија лакше тражи и добије рекет – мито, за додељени посао тим компанијама?

Сведок – узбуњивач, овако описује процес корупције везан за наплату фиктивних консултантских услуга: „Мост је градио конзорцијум састављен од 3 компаније – аустријске „Пор”, словеначке „СЦТ“ и немачке „ДСД“. „СЦТ“ и „ДСД“ су на основу уговора са “Пором” уплаћивали „Пору“ новац за консултантске услуге, а “Пор” је потом тај новац пребацивао на рачун грчке компаније „СИЛ“ чији је власник Рајан Рајичић, српски држављанин. Према мојим сазнањима, иза те грчке фирме директно је стајао Ђилас. Новац који су словеначка и немачка компанија морале да пребаце по основу консултантских услуга, заправо су били усмени налози Ђиласа, с обзиром на то да је конзорцијуму додељен посао изградње моста“. Овај сведок је доставио медијима и фактуре, Уговоре и изводе из књиговодства, којима доказује да је у поступку изградње Моста, на име измишљених консултантских услуга, грчкој компанији исплаћено 2.5 мил евра, и каже да је то била само једна трансакција, којима је СИЛ-y на основу фиктивних рачуна исплаћено око 8 милиона евра. Сведок каже и ово: „Градски функционер Зоран Рубињони се лично састајао са нама и преносио усмене Ђиласове налоге да се средства за наводни консалтинг током изградње Моста уплате грчкој компанији СИЛ. Господин Рајичић, власник СИЛа је био у веома интензивној комуникацији са Драганом Јешићем, Ђиласовим кумом. Уколико повежемо чињеницу да је Ђилас био шеф Рубињонију, а да је његов кум Јешић интензивно сарађивао с Рајичићем, јасни су токови новца који је узет од нашег конзорцијума“.

 У периоду од 4. до 6. децембра 2020. године, а поводом најава Града Београда да ће бити поднета кривична пријава против НН лица, три актера су (врло неопрезно) дала изјаве за јавност – Драган Ђилас, Боорис Ранковић и Зоран Рубињони.

Ђилас је 4.12.2020. рекао да је Уговор за Мост потписан априла 2008. и да он није био умешан у тај процес, због тога што је градоначелник постао 4 месеца после потписивања Уговора. Тиме је Ђилас јавно изрекао неистину која мора бити предмет истраге. Ђилас је као министар за НИП, присуствовао потписивању Уговора, и као министар се 2 год директно бавио свим пословима везаним за Мост, с обзиром да му је то било у опису посла. Због чега Ђилас говори неистину да није био умешан у тај процес, показаће истрага. Да је био умешан, сведочи и Саопштење Града Београда, од 9.4.2008., у коме стоји шта је министар Ђилас рекао приликом потписивања Уговора. Уз то, Ђилас није негирао постојање ових коруптивних консултантских уговора већ да није био умешан у то, што је немогуће.

Бивши директор Дирекције за градско грађевинско земљиште, Борис Ранковић, Ђиласова и Тадићева лева рука, изјављује 6.12.2020. да је знао само за 1 консултантски уговор из 2006. са компанијом „Луис Бергер“, те да нема сазнања о постојању других уговора, и да уговор са грчком компанијом „СИЛ“ није могао бити плаћен из буџетских или кредитних средстава! Изјавио је да познаје бизнисмена Рајачића, власника грчке фирме СИЛ.

Зоран Рубињони, бивши директор Јединице за имплементацију пројекта Мост, у Дирекцији, потврдио је 5.12.2020. да познаје контроверзног бизнисмена Рајичића, кључног играча у афери-изнуди милионског рекета од конзорцијума који је градио Мост. Рубињони је потврдио да је био у сталној комуникацији са људима из конзорц, са Ђиласом, и Ранковићем, и каже: „Једном недељно сам се виђао са људима из конзорцијума. Не могу да кажем да не познајем Рајана Рајичића. Наравно да сам се виђао и са Ђиласом, али углавном је комуникација ишла преко директора Дирекције. Не сећам се какве је природе било моје познанство са Рајичићем“.

Шта Град Београд ставља на терет „НН“ лицима?

Кривична пријава Града Београда, кога заступа Градско правобранилаштво Града Београда, поднета је против „НН“ лица због постојања основане сумње да су НН лица из привредног друштва „СИЛ КОМЕРШАЛС С.А.“ – „SEAL COMMERCIALS S.A.“ (надаље „СИЛ“) из Грчке неутврђеног дана током 2007. или 2008. године, у стању када су били способни да схвате значај свог дела и да управљају својим поступцима, свесни свог дела и желећи његово извршење, свесни да је њихово дело забрањено, подстрекли (кривично дело подстрекавања на вршење кривичног дела) НН лица која су одлучивала на тендеру о избору извођача радова за изградњу Моста на Ади, у Београду, на злоупотребу службеног положаја кроз фаворизовање конкретног понуђача на тендеру, за шта су имала непосредан финансијски интерес у виду претходно уговорене провизије са конзорцијумом чији лидер је било привредно друштво „ПОР“ -„PORR“(надаље „ПОР“) из Аустрије, након чега су НН лица која су непосредно или посредно одлучивала о избору понуђача, искоришћавањем свог службеног положаја и прекорачењем граница свог службеног овлашћења у поступку избора најповољнијег понуђача за изградњу Моста на Ади у Београду, избором управо именованог понуђача – компаније „ПОР“ из Аустрије, прибавила имовинску корист привредном друштву „СИЛ“ из Грчке (а евентуално и себи лично), у износу од најмање 2.491.506,84 евра. Тиме су извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 3. у вези става 1. и кривично дело злоупотреба службеног положаја у подстрекавању из члана члана 359. став 3. у вези става 1. у вези члана 34. став 1. Кривичног законика.  

Град Београд је недавно дошао у посед Споразума од 21.10.2008. године, сачињеног на енглеском језику, а који је потписан од стране привредног друштва „ПОР“ из Аустрије и привредног друштва „СЦТ“ из Словеније, односно између две чланица конзорцијума који је на тендеру добио посао изградње Моста на Ади у Београду у априлу 2008. године. У том Споразуму констатовано је да је дана 30.06.2007. године привредно друштво „ПОР“ закључило уговор са грчким привредним друштвом „СИЛ“, којим Уговором је уговорено плаћање новчане провизије привредном друштву „СИЛ“, у случају да се уговор о изградњи новог Моста на Сави у Београду додели конзорцијуму чије је лидер привредно друштво „ПОР“. Надаље, овим интерним споразумом између привредног друштва „ПОР“ и привредног друштва „СЦТ“ установљена је обавеза привредног друштва „СЦТ“ да сноси трошкове плаћања наведене провизије привредном друштву „СИЛ“ из Грчке, заједно са друштвом „ПОР“, у међусобно једнаким деловима.

Из документације коју Град Београд поседује произлази да је „ПОР“ дана 22.08.2008. године, након добијања посла изградње моста, уплатио привредном друштву „СИЛ“ из Грчке износ од 2.491.506,84 евра. Такође, увидом у поменути банкарски извод о извршеном плаћању, утврђено је да је основ плаћања „први део провизије“, из чега јасно и недвосмислено следи да је реч о испуњењу обавезе привредног друштва „ПОР“ према привредном друштву „СИЛ“, која је прописана Уговором о провизији од дана 30.06.2007. године. С обзиром на све напред наведено, има се закључити да је предметна исплата извршена на име посредничке провизије, а у вези са успешно испуњеним обећањем да ће се добити посао око изградње Моста на Ади.

(Ради се о исплати рекета – мита, ДС-у и функционерима ДС због тога што су доделили посао градње моста Конзорцијуму „ПОР“- „СЦТ“- „ДСД“). Као доказ ове тврдње Град Београд је приложио „Извод плаћања од 22.08.2008. године“. Затражено је да се „Уговор о провизији од дана 30.06.2007. године“ – прибави службеним путем.

Имајући у виду да је горе поменути износ означен као „први део провизије“, Град Београд је основано претпоставио и указао поступајућем Тужилаштву за организовани криминал, да су по наведеном основу вероватно извршена и даља, допунска плаћања и то према привредном друштву „СИЛ“ из Грчке, као прикривеном посреднику и подстрекачу у овој кривичној ствари. Град Београд тражи од Тужилаштва да надлежни органи службеним путем прибаве све неопходне доказе о евентуалним даљим плаћањима по изнетом основу. Надаље, Град Београд указује и на следеће чињенице, које се пре свега односе на компанију „СИЛ“, као примаоца „провизије“ (читај мита и рекета) ради „обезбеђивања“ овог грађевинског посла за компанију „ПОР“.

Град Београд указује да се у достављеном Споразуму не наводи се ко је законски заступник привредног друштва „СИЛ“, да није наведен матични број друштва, нити порески идентификациони број. Такође, претрагом регистра привредних друштава у Грчкој, утврђено је да у истом помињано привредно друштво више не постоји, што основано указује на то да је предметном друштву промењено пословно име, или је исто брисано из регистра. Из тог разлога, контактиран је регистар привредних друштава у Грчкој, али до дана подношења кривичне пријаве, од наведеног регистра тражене информације нису добијене. Стога, Град Београд предлаже да се поступајуће тужилаштво службеним путем обрати надлежним органима Грчке ради добијања свеобухватних података, неопходних за вођење поступка.

Град Београд указује и на то да је претрагом интернета дошао до сазнања да је привредно друштво „СИЛ“ било регистровано за трговину дуваном, а да се приликом позивања бројева телефона датих уз предметно привредно друштво утврдило да су исти трајно искључени, што све буди сумњу да радило о друштво једнократно основаном са циљем да директним и незаконитим утицајем на доносиоце одлука о избору понуђача за извођење радова на изградњи Моста на Ади, стекне имовинску корист наплатом провизије од „препорученог“ и потом изабраног понуђача.

Опа! И овде „Панамски папири“!

Град Београд је пронашао и указао и на то да је у Панами постојало регистровано привредно друштво под готово идентичним називом (разлика је једино у томе што панамски „СИЛ“ нема слово „С“ на крају речи „КОМЕРШАЛ“) „СИЛ КОМЕРШАЛ С.А.“ – „SEAL COMMERCIAL S.A.“ са матичним бројем: 287515. То привредно друштво у Панами је основано дана 23.05.1994. године, а према доступним подацима угашено је 2019. односно 2020. године. У предметном друштву одговорна лица – директори, су били Рајичић Рајан, Рајичић Лара и Коматина Ивана, за које Град Београд и Правобранилаштво претпостављају да су наши држављани, док је послове правног заступника обављала канцеларија „ФРАНКО & ФРАНКО“- „FRANCO & FRANCO“. За Рајичић Рајана постоје неформална сазнања да је једно време живео управо у Грчкој. Као доказ приложен је „Извод из регистра компанија“. На основу наведеног Град Београд може са разлогом да претпостави да је привредно друштво „СИЛ КОМЕРШАЛ С.А.“ – „SEAL COMMERCIAL S.A.“ из Панаме било оснивач привредног друштва „СИЛ КОМЕРШАЛС С.А.“ – „SEAL COMMERCIALS S.A.“ из Грчке.

Град Београд је указао на одредбу члана 282. Законика о кривичном поступку, којом је прописано да ако јавни тужилац из саме кривичне пријаве не може да оцени да ли су вероватни наводи пријаве или ако подаци у пријави не пружају довољно основа да може одлучити да ли ће спровести истрагу, јавни тужилац може сам прикупити потребне податке, позивати грађане у циљу прикупљања обавештења од истих, односно поднети захтев државним и другим органима и правним лицима да му пруже потребна обавештења.

Из свега реченог, Град Београд сматра да постоје основи сумње да су НН лица из грчког привредног друштва „СИЛ“ подстрекла НН лица која су одлучивала о избору извођача радова за изградњу Моста на Ади у Београду, на неки од законом инкримисаних видова злоупотребе службеног положаја, за шта су имала непосредан финансијски интерес у виду претходно уговорене провизије са конзорцијумом, чији лидер је било привредно друштво „ПОР“ из Аустрије, а чији конзорцијум је потом и добио предметни посао. На наведени начин, искоришћавањем свог службеног положаја или прекорачењем граница свог службеног овлашћења НН лица која су одлучивала о избору понуђача у конкретном случају (читај функционери ДС) су прибавила имовинску корист свом подстрекачу, привредном друштву „СИЛ“ (Грчка), и себи лично, у износу од најмање 2.491.506,84 евра, колико је износио „први део“ провизије уплаћене од стране привредног друштва „ПОР“. Град Београд налази да се у радњама пријављених НН лица стичу сва обележја кривичних дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 3. у вези става 1. и злоупотреба службеног положаја у подстрекавању из члана 359. став 3. у вези става 1. у вези члана 34. став 1. Кривичног законика.

Имајући у виду све напред наведено, Град Београд је предложио да Тужилаштво поступи по поднетој кривичној пријави, донесе наредбу о спровођењу истраге и спроведе предложене и друге доказне радње које сматра потребним, а све ради прикупљања доказне грађе у циљу подизања одговарајућег оптужног акта надлежном суду.

Предмет будуће истраге, морају да буду четири бивша функционера ДС – бивши градоначелник Ђилас, бивши в.д. градоначелника Зоран Алимпић, бивши директор Дирекције, Борис Ранковић, бивши директор Јединице за имплементацију пројекта Мост, Зоран Рубињони, правни заступник грчке комп „СИЛ“- Рајан Рајичић, и Драган Јешић, Ђиласов кум и пословни сарадник, који је био веза са Рајичићем. Саветујем надлежним органима да одреде законску меру притвора, шесторици поменутих лица, како не би утицали на сведоке, на ток истраге, или евентуално побегли из земље. Победићемо мафију. Ухапсите мафију. Живела Србија!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s