Велики мудрац Душко Радовић је давно констатовао:„Мало пара квари тело, а много пара квари душу. Човек је на великој муци. У чему да чува душу ако поквари тело? Шта да чува у здравом телу ако остане без душе?“. Чини се да је том дилемом погођен председник нашег парламента. Због тога је на крају седнице Скупштине Србије 22.12.2020., изнео своја размишљања на тему плата државних функционера. Председник Скупштине је указао на неке, по њему, нелогичности у тој области. Упитао је каква је то логика да, рецимо, помоћник генералног секретара скупштине има већу плату од посланика или председника, или да помоћници министра или шефови кабинета имају веће плате од министара. „Није то логично. Верујте својим очима и мењајте законе. Увек је тако било. Никад се ништа није смело. Имате сад подршку за тако нешто. Ево, помоћник генералног секретара (скупштине) има 130.000 динара плату. Колику ви плату посланици имате. Шефови независних тела имају неколико пута веће плате од председника Републике. Све што говорим, не говорим због пара већ због интегритета функција. Хајде онда идући пут да се кандидујемо за председника Фискалног савета или помоћника секретара. Ја вам говорим о нелогичностима“.

Тачно је да постоје многе нелогичности у тој области. Али, оне су наслеђене још од почетка вишестраначког система. Нисам уверен у то да је исправно да се, као зец из шешира, ваде само поједине нелогичности. Како коме одговара. Зашто се помиње плата помоћника генералног секретара Скупштине, а не помиње се плата генералног секретара Скупштине? Зашто се не помиње плата директора „Србијагаса“? Због чега се председник Скупштине није заложио да се ове нелогичности исправе у доба Слободана Милошевића (1990.-2000.)? Због чега се председник Скупштине није заложио да се ове нелогичности исправе у доба Војислава Коштунице и Бориса Тадића (2004.-2012.)?

Исправљање ових „нелогичности“ у овом тренутку епидемије, проблема које је епидемија изазвала у економији, није потребно. Исправљање ових „нелогичности“ подразумева повећање плата посланицима, и другим функционерима које је навео председник Скупштине.

Као неко ко се политиком бави 30 година, као неко ко се политичком аналитиком бави 12 година, и сада као посланик, тврдим да када би неко пожелео да изгуби наредне изборе, упустио би се у исправљање ових „нелогичности“. Када би се повећале плате посланицима и државним функционерима које наводи председник Скупштине, и на начин који он то предлаже, то би било фантастично погонско гориво занемоћалој, безидејној и посвађаној опозицији. Имали би тему на којој би могли да „јашу“ до бесвести. Још боље би то искористили ђиласовски медији. Уз то та дилема „паре или интегритет“ (институција) је лажна. Интегритет институција је много више повезан са начином на који функционише власт, па тиме и институције. Све то одлично функционише. Интегритет институција је много више повезан са стандардом грађана. Постојећа власт је најуспешнија у овом погледу, у односу на све претходне, у доба вишестраначја. Сада је просечна плата у Србији виша од 510 евра. То много више доприноси интегритету институција, него неке нерешене „нелогичности“ везане за плате државних функционера.

Ценим уравнотежену аргументацију па ћу као колумниста „Информера“, и посланик (инсајдер!) рећи неку реч на ову тему. Као посланик на сталном раду у Скупштини, задовољан сам својом платом, и не желим вишу плату. Посланик, попут мене, има нето плату 116.000 дин. То је 980 евра. То јесте велика плата. Станујем у Београду, немам аутомобил. Просечна плата у Србији је 510 евра. Примања посланика Србије су два пута већа од просечне плате. Упоредимо плате српских посланика и просечну плату у Србији, са посланичким и просечним платама у окружењу: Косово – 2.000 евра – просечна плата 400 евра; Албанија – 1400 – 380; Република Српска – 1300 – 440; БиХ – 3000 – 440; Црна Гора – 2000 – 520; Македонија – 1200 – 340; Хрватска -2000 – 830; Словенија – 3800 – 1080. Примања посланика у лажној држави Косово су 5 пута већа од просечне плате, у Албанији су 3,5 пута већа, у Српској су 3 пута, у БиХ су 7 пута, у Црној Гори су 4 пута, у Македонији су 4,5 пута, у Хрватској су 2,5 пута, у Словенији су примања посланика 3,5 пута већа од просечне плате. Плата посланика у Србији је нижа од просечне плате у Словенији. Плате посланика у Србији су најниже у Европи. Кампања против Скупштине као институције и против посланика, у Србији, најјача је у Европи.

Да закључим, покретање ове теме, у овом тренутку је штетно. Повећање плата посланицима и другим државним функционерима би било контрапродуктивно. У Србији има милион важнијих проблема који треба да буду решени. Прво да победимо епидемију. Када се реши све што је важније, када још порасте стандард грађана, онда се може размишљати о решавању „нелогичности“ на које је указао председник Скупштине Србије.

Аутор је посланик СНС