На Ђиласовим многобројним медијима се води беспоштедна кампања демонизације сваког посланика Народне Скупштине Републике Србије, из СНС, који се дрзне да критикује Ђиласа. Тој сатанизацији је изложен и аутор овог текста, који је посланик СНС. Како лично познајем Ђиласа, већ 12 година, из Скупштине града Београда, тврдим да се ради о веома опасном и осветољубивом човеку. Тако сам 2010. изгубио посао по налогу који је Ђилас дао, новодошлој директорки фирме у којој сам радио 17 година. Посао сам изгубио због својих критичких, антиђиласовских наступа у Скупштини града где сам и тада био одобрник. У то доба у Србији, од 2008. до 2012. године, стотине хиљада грађана је изгубило посао.

Данас Ђиласови медији покушавају да одстреле све нас посланике СНС, и још горе, бестијално дехуманизују породицу председника Вучића – и малог Вукана, и Милицу, и Данила, и Андреја, и Ангелину, и Анђелка, и наравно самог Александра Вучића.

У тој кампањи мржње се 23.12.2020., посебно истакао Ђиласов малотиражни таблоид „Данас“, али и сајт тог листа, као и Ђиласови портали „Директно“ и „Нова С“. Сви су објавили „Данасове“ клавете на рачун народног посланика Србислава Филиповића и адвоката Страхиње Миловановића. Ретко када се 4 Ђиласова медија острве на некога, а да није Вучић. Ради се о Ђиласовој освети против Филиповића који је 20.12.2020., одржао сјајан говор у Скупштини Србије, када је рекао: „годинама уназад говоримо о Ђиласу, шта је украо, а Тужилаштво шта ради, води истрагу. Докле је стигла истрага? Пробудите се, људи. Он организује криминалне банде и групе у региону да убију председника републике Александра Вучића. Има он своје приватне војнике, са пушкама и бомбама раде шта хоће. И то показују и рекордна заплена дроге и оружја и свега, и то што је рекао тај Чаба Дер. Али хоћемо да чујемо ко, ко је та глава која стоји иза планова да се убије Александар Вучић. Да ли је то Драган Ђилас(…)”. Нешто у Филоповићевом говору је посебно погодило Ђиласа, па  је дао налог својим медијима да сатанизују Србу Филиповића.

Овде ћу се кратко осврнути на то ко је Срба Филиповић. Већ сам писао о свом комшији Срби 30.01.2019., када су му ђиласовци уништили ауто. Срба са породицом, станује три улаза од вашег аутора. Упознао сам његове малене ћерке, старију шестогодишњу Сару, млађу трогодишњу Стефанију и супругу Милицу. Складна породица. Знате како кажу, деца су слика и прилика родитеља. Е та слика, тај утисак о Србиној породици је изванредан. Кад све ово знате, онда знате колико је ваш аутор био шокиран када је прочитао вест да је разлупан аутомобил породице Филиповић, испред њиховог дома. Осим шока, ваш аутор је осетио неми бес, немоћ и саосећање са нападнутом породицом. Све тим више, због тога што смо комшије, што се познајемо, на страну то што смо колеге. Дорћолци смо, обични људи. Бринемо једни о другима. Ђиласови медији данас колегу Србу зову „Срба леденица“ због тога што говоре неистину да му је ауто уништила леденица. Како сам писао текст о нападу на породицу Филиповић, отишао сам да видим уништени ауто. На разлупаном аутомобилу се јасно видело да су једно или два лица скакала по хауби, гепеку и по крову. Стакла су вероватно ударали шипкама. Напросто је немогуће да су ту штету нанеле леденице. Иначе посланик Филиповић, стално добија претње преко друштвених мрежа. Тада су му поручили: „Узми маркер прошетај градом обележи место док има слободних бандера батице“. Тај напад на породицу Филоповић, осудили су једино СНС и Покрет социјалиста. Нико из тзв. институција грађанског друштва, нико из било које грађанистичке НВО, нико из Друге Србије, нико из опозиције. Овај напад није осудио нико од оних којима су, очигледно селективно, уста пуна људских права, који хорски наричу у случају да само попреко погледате Маринику Тепић, у случају да нешто кажете против Ђиласа, Јеремића или Борка Стефановића. Очекивали би да ће бар неко од стотина НВО, странака, појединаца, који су кукали над судбином повређеног Борка Стефановића, да се огласи поводом напада на породицу Филиповић. Нико! Мук. Очигледно по њима, породица Филиповић не заслужује пажњу, нема иста грађанска права као Борко или Мариника, него мања. По њима, чланови породице Филиповић (Стефанија, Сара, Милица и Срба) су грађани другог реда, који не заслужују пуна грађанска права или заштиту у случају атака на њих. Какво срамно понашање. Какви двоструки аршини. А када је „Данас“ лансирао нове неистине о г. Филиповићу, поново је почео да добија претеће поруке. Пре два дана је од извесног „Кристијана Такача“ добио поруку следеће садржине: „Србиславе питај маму да ли ми сиса ка*у?? Може и дете, мала уста боље сисају…“.

Вратимо се сада на Ђиласову освету и на клеветнички напад „Данаса“и других Ђиласових медија. У тексту под насловом „Даринка Таталовић: Посланик СНС ме преварио за вилу на Дедињу“, једна од најгорих новинарки у Србији, Мирјана Р. Миленковић, је 23.12.2020. написала текст на коме би јој позавидео и Јозеф Гебелс. Текст је најбољи пример непрофесионалног, клеветничког квазиновинарства. Лист „Данас“ је контактирао гђу Даринку Таталовић, која већ деценијама опседа све редакције, бомбардујући их различитим „сензацијама“. Једна од „сензација“ су и неистине на рачун многих људи, на пример Ружицу Ђинђић. Гђа Таталовић, већ 16 година, без правног основа тврди да гђа Ђинђић узурпира њену кућу. Једна од новијих „сензација“ су и неистине на рачун посланика Филиповића и на рачун бившег адвоката гђе Таталовић, Страхиње Миловановића. Мирјана Р. Миленковић и гђа Таталовић, заједничким снагама износе неистине, полуистине и инсинуације. Једнако тако и прећуткују многе важне чињенице.

О кући у Толстојевој 35

Кренимо редом. Прво, сам наслов текста је обмањујући и клеветнички, због тога што инсинуира да је посланик Филиповић, малтене, украо вилу на Дедињу, гђи Таталовић, што је наравно неистина. Истина о „вили гђе Таталовић“ је следећа. Госпођа Таталовић је од 1992. године, водила низ спорова у покушају да докаже да је кућа на адреси Толстојева 35, њено власништво. Све спорове је изгубила. Први и најважнији спор изгубила је 06.12.2000. године када је Врховни суд Србије, уважио Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, а у вези власништва над кућом на адреси Толстојева 35. Уз то Врховни суд Србије је  5.11.2009. , одбацио Захтев за ревизију, који је поднела гђа Таталовић. У међувремену између те две пресуде, гђа Таталовић је изгубила све остале судске спорове на ту тему. Да ли је отац гђе Таталовић икада био власник куће у Толстојевој 35, тешко је рећи (теоретски је могуће), али следеће чињенице не говоре у прилог тој тврдњи. Прво, гђа Таталовић не поседује купопродајни уговор за кућу у Толстојевој 35. Друго, у катастарским књигама нема трагова о власништву оца гђе Таталовић над предметном кућом. Уколико никада није постојао купопродајни уговор, ни сама укњижба није била могућа. Треће, госпођа Таталовић је изгубила све судске спорове од 2000. године, наовамо. Четврто, постоје многе нелогичности у изјавама гђе Таталовић. Она тврди да је њен отац кућу купио 1939. или 1940. године, али да је нису укњижили због бомбардовања Београда. Тај догађај се збио тек у априлу 1941. године. Да су поседовали купопродајни уговор, могли су да укњиже кућу, без проблема, од тренутка када су кућу купили (1939. или 1940.) па до априла 1941. Непостојање купопродајног уговора, гђа Таталовић објашњава тиме да су га наводно уништили комунисти после рата! Пето, по речима саме гђе Таталовић, њен отац је био само баштован богате чешке породице Боукал, и становао је у помоћној кући (данас – Толстојева 35). Богата чешка породица је становала у главној кући, вили, која се тада налазила у Румунској улици – данас Ужичка 40. По тврдњама гђе Таталовић, богати Чех Боукал, банкар и власник виле, јефтино је продао помоћну кућу са 12 ари плаца, њеном оцу. Додатно неповерење у целу причу о власништву на кућом у Толстојевој 35, ствара вест у листу „Новости“ од 08.10.2014., чији је извор гђа Таталовић. „Новости“ кажу да је брат гђе Таталовић 1991., на оставинској расправи, поводом смрти њихове мајке, изјавио да њихова мајка не поседује ништа од имовине. Тачан цитат из „Новости“ гласи: „Када је и мајка умрла, на оставинској расправи, син је изјавио да она нема ништа од имовине“. То потврђује и сама гђа Таталовић. Због чега је брат гђе Таталовић изјавио да њихова мајка нема ништа од имовине, а знао је да његова сестра тврди супротно?

Иначе, плац на адресама Толстојева 35 и Ужичка 40 је поново обједињен. а обе зграде (помоћна и главна) су одлуком Владе Србије, крајем 2004., додељене у трајно власништво, удовици убијеног председника владе, Зорана Ђинђића, Ружици, која је ту живела са својом децом Јованом и Луком (и тада живим Зораном), још од 2002. године. Гђа Ђинђић је заузврат дала два стана у центру града, на Студентском тргу. Шта мисли о изјавама двоје унука, потомака власника виле, Боукала, гђа Ружица Ђинђић је рекла у изјави за „Новости“ 26.06.2006. „Унук и унука сазнају после пола века да им је деда имао имовину у Србији. И сада траже кућу назад. Прича им је неутемељена. Тај човек је 1945. године као страни држављанин узео доларе, као обештећење за кућу. Затим је отишао из земље. Значи да је пристао да га држава исплати и тиме изгубио права на вилу. Не знам да ли је добио адекватну суму. Али, то је већ друга ствар. Не знам како то правно иде. Можда могу да траже разлику, али да им се врати кућа никако. Та прича о повраћају имовине је бесмислена. Не могу ми одузети кућу“.

Прогањање и узнемиравање породице Ђинђић

Чињенице говоре да је гђа Таталовић узнемиравала породицу покојног Зорана Ђинђића, више пута. Тако сама гђа Таталовић у интервјуу „Новостима“ 08.10.2014. каже, цитирам: „четири пута су ме хапсили у близини родне куће“. Чињенице кажу да је нису хапсили, већ је привођена због узнемиравања гђе Ружице Ђинђић и њене породице. Уз све то гђа Таталовић је у другом интервјуу „Новостима“ 19.12.2017., јавно претила да ће се цитирам:„дићи у ваздух, уколико јој кућа не буде враћена“. Да би то остварила госпођа мора да поседује експлозивну направу. При детонацији експлозивне направе је велика вероватноћа да могу да страдају и други људи, деца итд. Да ли о томе брине гђа Таталовић? О узнемиравању Руђице Ђинђић, од стране гђе Таталовић сведочи и интервју који је гђа Таталовић дала порталу „Еспресо“ 17.02.2018. Наслов интервјуа гласи: „ПОЗВОНИЛА ЈЕ НА ВРАТА РУЖИЦЕ ЂИНЂИЋ“. У тексту, између осталог стоји: „Бесна, (…) Даринка је одлучила да позвони на добро познати интерфон испред своје куће како би ушла унутра и покушала да разговара са Ружицом Ђинђић (…) Да ствар буде гора, Даринка Таталовић добија забрану да пролази Толстојевом улицом (…) Даринка је преживела смрт мужа, али и сина након чега је и сама желела да одузме себи живот. Такође, и сама је како каже, преживела атентат.- Јул и Мира Марковић су желели да ме смакну па се тако један са њиховим колима закуцао у мене. Мужа су ми убили, син је наводно погинуо, али ја знам да то није истина (…)“. Као што видимо, гђа Таталовић је добила забрану приласка Ружици Ђинђић и њеној кући, али ту забрану није поштовала, па је привођена више пута (сама каже, четири). Такође, у снимку који прати интерву за „Еспресо“, гђа Таталовић оспорава власништво (покојног) Зорана и Ружице Ђинђић, над два стана на Студентском тргу. То сведочи о својеврсној опсесији гђе Таталовић, Ружицом Ђинђић.

Госпођа Таталовић се обраћала и председнику Србије, Александру Вучићу и генералном секретару председника Републике Србије, Николи Селаковићу. Добила је писани одговор, 27. децембра 2017. године, да председник Србије нема надлежности да поступа по њеној молби. Ипак, секретаријат Председника Републике је обавестио гђу Таталовић да је њен допис послат Министарству правде, са молбом да сагледају наводе гђе Таталовић. Министарство правде је одговорило гђи Таталовић 5.2.2018. године. Министарство је констатовало да је поднесак гђе Таталовић непотпун, и да не може да поступа по њему, због тога што се у поднеску гђе Таталовић, не наводе називи судова, бројеви предмета и други неопходни подаци да би министарство могло да размотри поднесак, на одговарајући начин. Овде аутор овог текста констатује да гђа Таталовић веома селективно и пристрасно, приказује своју правну ситуацију у дописима, али и у вербалној комуникацији. После тога гђа Таталовић је контактирала посланика Филиповића и ангажовала је адвоката Миловановића, уз коначни захтев да је прими Председник Републике, што је беспредметно, због тога што Председник нема надлежности да поступа у случају гђе Таталовић.

Из свега што сам аргументовано изложио о историјату куће у Толстојевој 35, и о судским поступцима, апсолутно је јасно да ни г. Срба Филиповић, нити адвокат г. Страхиња Миловановић, нису преварили гђу Таталовић. Они нису могли ни теоретски, нити практично да преваре гђу Таталовић „за вилу на Дедињу“. Она је одавно изгубила све судске поступке, исцрпла је све правне могућности, и она то јако добро зна, али то крије од других. То што гђа Таталовић не одустаје од борбе за оно што сматра да је њено, је хвалевредно. Међутим, она има потпуно нереална очекивања од других људи. А када људи који јој помажу, јер она то захтева, не могу да испуне те њене нереалне захтеве, она их омрзне. А људи попут Србе Филиповића и Страхиње Миловановића јој помажу што из сажаљења, што из поштовања према њеним годинама, што из професионалних разлога (посланик прима грађане, адвокат пружа своје услуге) и због тога што неко то тражи. Стога је потпуно нељудски да поменута двојица буду оглашени пљачкашима и преварантима, како их представља лист мржње „Данас“. Ту аутору овог текста пада једна мисао на памет – ни једно добро дело неће проћи некажњено!

„Данас“ клевеће без срама!

Вратимо се на даље клевете из „Данаса“. Данас пише да је гђа Таталовић 2018. године, цитирам: „добила обећање од посланика СНС да ће јој у том спору помоћи, али да је преварена и остала без новца и драгоцености“. Тачно је следеће. Народни посланик г. Србислав Филиповић је као ревностан посланик, радио са грађанима и за грађане, па је организовао и пријем грађана. Један од грађана који су се обратили г. Филиповићу је била и гђа Таталовић. Нити јој је ишта обећано, нити је преварена на било који начин, нити је остала без новца и драгоцености, нити је опљачкана. Г. Филиповић је годину и по помагао гђи Таталовић, која је њему и другима из СНС-а показивала само она документа која њој иду у  прилог. Господин Филиповић је на један састанак довео адвоката Страхињу Миловановића, који је пружао бесплатну правну помоћ грађанима који су се обраћали СНС-у. Госпођа Таталовић је сама, својевољно одлучила да ангажује г. Миловановића као свог адвоката и он ју  је професионално заступао у три спора које је водила. Г. Миловановић је гђу Таталовић заступао од краја 2018. до 23.05.2020., када му је отказала пуномоћје. Иначе, гђа Таталовић и лист „Данас“ не могу ни да саопште тачно презиме господина Миловановића, кога у целом тексту називају „Милановић“.

Важно је рећи да је госпођа Даринка Таталовић била деценијски члан СРС, и да је од оснивања члан Српске напредне странке!!! Дакле, гђа Таталовић је 12 година чланица СНС!

Овде се намеће једно питање, због чега се једна честита бивша радикалка, и честита чланица Српске напредне странке, обраћа једном ноторно другосрбијанском, аутошовинистичком  и ђиласовском гласилу? То је контрадикција. Због чега се гђа Таталовић није обратила неком нормалнијем, професионалнијем медију – „Политици“, „Новостима“…? А лист „Данас“ добро зна ко је гђа Таталовић, због тога што никада није крила своје политичке ставове (наклоност СРС-у, а потом и СНС-у). „Данас“, наравно, прикрива чињенице о којима говорим.

Сам текст у „Данасу“, као и тврдње гђе Таталовић су потпуно прозирни, шупљи и пуни рупа. Гђа Таталовић тврди да су је г. Филиповић и г. Миловановић, опљачкали за 2000 евра (сваки по 1000). О томе гђа Таталовић каже, наводно цитирајући г. Филиповића: „ми смо размислили и нашли смо начин то завршимо. Ми ћемо спремити по 2.000 евра и Ви додајте исто толико. Размишљам мени је пензија 20.000 динара, али позајмићу. Позајмим ја, долази Срба, пита јесам ли сама, дам му 1.000 евра. Сутрадан долази Страхиња. Био је ту у исто време, код мене човек из Пожаревца који ме снабдева џаковима гранула за моја два вучјака који ме чувају. Извадим новац, а Страхиња, ваљда му би непријатно, каже немојте да бројите. Каже му овај човек, само пребројте, паре су за бројање. И преброја Страхиња и оде брзо“. Даље, гђа Таталовић тврди да су је г. Филиповић и г. Миловановић обманули, преварили и поново опљачкали и каже: „да би ми та двојица саопштили да имају најаву да ће доћи са стране неки специјалци и да ће ми узети вредне ствари. Ју, наопако кажем. Имам икону Богородицу Тројеручицу, шеста копија са Свете Горе. Имам рачун да је коштала 20.000 евра и слику 1,6 са 1,2 уље на платну Бели анђео из Милешеве, који је блистао у мом салону и који ми је поклонио покојни син. Срба и Страхиња ми рекоше да и кристал из витрине који сам сакупљала 75 година морам да склоним. Међу тим кристалним предметима била је ваза и флаша коју је краљ Александар поклонио мом оцу који је био рањен при покушају атентата на њега.  Питала сам где ћете то да носите и добила сам одговор у судски депо. Слике су увили у чаршаве, а кристал спаковали у кутије, по које су накнадно отишли (…) Испала сам наивна, иако сам завршила два факултета“.

Све ово звучи као прича за малу децу. Као прича за наивне. Наиме гђа Таталовић каже да је завршила два факултета (позоришну академију и пејзажну архитектуру), али опет хоће да поверујемо да је она толико наивна да је двојици људи који јој нису пружили било какво сувисло објашењење због чега јој траже новац, наводно дала 2000 евра!?! И потом тврди да су је они поново опљачкали, тако што су њој, која је завршила два факултета, објаснили да долазе неки зли људи да јој одузму драгоцености (по ком основу – па није то 1945.), па ће њих двојица да „склоне“ драгоцености у судски депо. Да би неко поверовао у ово што су наводно причали г. Филиповић и г. Миловановић, тај мора да има памет пилета. А гђа Таталовић је завршила два факултета, што значи да је веома интелигентна особа, и стога је невероватно да је она могла поверовати у овакве прозирне приче о судском депоу, и о злим људима – специјалцима који само што нису дошли да јој покраду стаклиће!?! Једнако тако је невероватно да би јој г. Филиповић и  г. Миловановић могли сервирати овако пресне лажи. Све ове „тврдње“ гђе Таталовић још неуверљивијим чини и следећа чињеница, тј. питање. Шта је гђа Таталовић чекала три године (2018., 2019. и 2020.) да проговори о томе да ју је наводно опљачкао г. Филиповић, и да ју је опљачкао и њен адвокат г. Миловановић? То на првом месту чини њене тврдње неуверљивим. Свако нормалан, да је опљачкан, одмах би се обратио полицији, медијима итд. Због чега баш сада, када се Ђилас свети посланицима СНС, лист „Данас“, као случајно, набасава на гђу Таталовић која износи своје приче из непричаве, приче за малу децу?

Новинарка Мирјана Р. Миленковић наводи да су јој и г. Филиповић и г. Миловановић јасно изјавили да су то све неистине.

Контрадикторности гђе Таталовић (2018. ме опљачкао, а 2019. га хвалим на сва звона!)

Прва контрадикторност. У интервјуу „Новостима“ од 19.12.2017., гђа Таталовић је рекла: „Пензија ми је 18.000 динара, а рачуни премашују 30.000. На Дедињу имам очеву кућу вредну бар 2,5 милиона евра, а ја умирем од глади. Ако државу није брига за правду, онда ћу да се дигнем у ваздух…“. Контрадикторно је следеће. Гђа Таталовић у интервјуу „Новостима“ тврди да „умире од глади“. Међутим у интервјуу „Данасу“ она сама каже да поседује два вучјака. Уз то она поседује и две мачке. Све то је похвално. Свако нормалан зна да су издаци за издржавање два огромна вучјака, и две мачке, јако велики. Госпођа поседује ове четири животиње најмање 5 година. Само, из тог разлога њена изјава из 2017. „умирем од глади“ може бити оцењена као неистинита.

Да је то неистина потвђује и следећа чињеница. Осим спора за кућу у Толстојевој 35, адвокат Миловановић је гђу Таталовић заступао још у два спора. Сама та чињеница говори о поверењу које је она имала, са разлогом, у свог адвоката, који ју је изванредно и испод цене, заступао. Други спор је био поступак у вези продаје куће на Чукарици (Баново брдо) где станује гђа Таталовић. Ту кућу је гђа Таталовић продала, као неусељиву – „вијаже“ (до своје смрти) свом рођаку Драгану Таталовићу, који живи у Немачкој. Он ју је 2015. исплатио у целости, у износу од 50.000 евра. Адвокат Миловановић је заступао гђу Таталовић у спору у коме је она, накнадно од свог рођака, тражила да јој исплаћује и 250 евра месечно, до њене смрти. Њен рођак је пристао на то, у јуну 2019., због вештине адвоката Миловановића. Због свих ових чињеница, тврдња гђе Таталовић да умире од глади се показује сасвим неистинитом. Можда је пензија гђе Таталовић 18.000 динара, како она тврди 2017. године, али она осим 50.000 евра које је добила од продаје куће 2015., прима и 250 евра месечно као доживотно издржавање, од свог рођака из Немачке, од јуна 2019. године. Две године пре него што је изјавила да умире од глади, гђа Таталовић је добила 50.000 евра од продаје куће.

Друга контрадикторност. Трећи спор у коме је адвокат Миловановић заступао гђу Таталовић је спор са јавним извршитељем, због дугова за комуналије, које је направила гђа Таталовић. И тај спор је г. Миловановић успешно окончао и то 02.01.2020. Контрадикторност изјава гђе Таталовић се састоји у томе што видимо да је адвокат Миловановић уживао поверење гђе Таталовић и током 2019. и током 2020. године, све до 23.05.2020., када му је гђа Таталовић отказала пуномоћје. Да је г. Миловановић опљачкао гђу Таталовић 2018. године, било би немогуће да она надаље има поверење у  њега. Гђа Таталовић тврди у интервјуу „ Данасу“ да ју је адвокат Миловановић опљачкао 2018. године (1000 евра, слике и кристал). Тешко је поверовати да је неко некога опљачкао 2018., а да је опљачкана особа имала поверење у наводног пљачкаша у наредне две године и да је наводном пљачкашу адвокату, после наводне пљачке, поверила да је заступа у два правна поступка!?! И ово потврђује наводе аутора овог текста да су тврдње гђе Таталовић листу „Данас“ шупље и прозирне, тачније неистините.

Трећа контрадикторност. Слика говори хиљаду речи. Г. Филиповић поседује фотографију, скриншот са Фејсбука, где су он и гђа Таталовић пријатељски загрљени, у њеној кући. Фотографија се налази на Фејсбук профилу гђе Таталовић. Фотографија и постови носе датум 29.03.2019. Поред фотографије су постови гђе Таталовић у којима она дословно каже, коментаришући своју фотографију са г. Филиповићем: „Са најбољим послаником у Скупштини Србије“ и „Убедљиво најбољи угледајте се сви на њега и његов допринос“. Дакле, крајем марта 2019. године гђа Таталовић каже да је г. Србислав Филиповић убедљиво најбољи посланик Скупштине Србије, и да сви треба да се угледају се на њега и његов допринос! По речима гђе Таталовић из листа „Данас“, г. Филиповић ју је опљачкао два пута крајем 2018. године! Ако ју је г. Филиповић опљачкао крајем 2018. године, због чега онда гђа Таталовић, три месеца касније говори све најбоље о г. Филиповићу? Одговор је једноставан, ни г. Филиповић, нити адвокат Миловановић нису опљачкали гђу Таталовић, већ она из само њој знаних разлога у децембру 2020., износи неистине у листу „Данас“. Ова фотографија и ове изјаве гђе Таталовић потпуно раскринкавају дијаболичне неистине листа „Данас“.

Ваш аутор је разговарао са г. Филиповићем и са адвокатом г. Миловановићем. Као и аутор овог текста, и њих двојица желе све најбоље гђи Таталовић. Њих двојица претпостављају да се гђа Таталовић наљутила на њих када нису могли да испуне два њена захтева. Први, да утичу на рад судова, и да убрзају заказивање новог суђења у вези куће у Толстојевој 35. И други, да јој обезбеде пријем код председника Вучића, од кога би она такође, тражила да закаже и убрза ново суђење. Госпођа Таталовић неће да разуме да су такве ствари изван било чије моћи. Њих двојица кажу – „Ово у „Данасу“ нам је хвала што смо јој годинама помагали, на свим пољима“. Господин Миловановић каже да је гђи Таталовић све време наплаћивао свега половину уобичајене адвокатске тарифе. Обојица са гнушањем одбијају све оптужбе, и за то су пружили убедљиве аргументе, као што видите драги читаоци.

Као политички аналитичар, аутор овог текста примећује да се ова застрашујућа метода демонизације, коју је применио лист „Данас“ може применити на било кога. Ђиласов лист доведе неког „сведока“ који ће да исприча све најгоре, о било коме из СНС-а. А ваш аутор каже да је та метода већ примењена на почетку епидемије. Ђиласов и Шолаков портал „Нова С“, је 17.03.2020. објавио потпуно измишљену вест да „волонтери СНС од пензионера узимају 1.000 динара“. Навели су само један, али потпуно измишљени случај у Смедеревској Паланци. Ђиласов портал  је рекао, наводно „преносећи“ речи пензионерке Раде Јовановић: „Дам новац волонтеру СНС да оде да ми купи хлеб, млеко и јаја, а он ми узме 1.000 динара за ту услугу (…) Ево, данас ми је један бацио ђубре и тражио за ракију или пиво. Па то је страшно! Да ти оде до лекара тражи 500 динара. У мом комшилуку се врте три момка и сваки тражи новац од свих“. Као што видите ово неодољиво подсећа на текст у „Данасу“ о гђи Таталовић. Већ сутрадан, 18.03.2020., надлежни органи су утврдили да је шокантна вест коју су су објавили „Нова С“ и други Ђиласу блиски медији, потпуна неистина. Истражни органи – полиција и тужилаштво су се по пријави дали у потрагу за починиоцима. Узели су изјаву од пензионерке Раде Јовановић, која је испричала да је звала општину, а не СНС, због тога што нема новац за храну. Њој је упућена храна преко Центра за социјални рад, и то основне животне намирнице, које јој је доставио волонтер Центра. Рада Јовановић је испричала да с обзиром да није имала новца, није ни могла да га да младићу, који јој новац није ни тражио. Радмила, као ни чланови њене породице, нису дали изјаву било ком медију, до истраге, односно „Нова С“ их није контактирала. По налогу надлежног тужилаштва, са свима њима, укључујући и волонтере и надлежне из општинских органа, обављен је разговор, као и са новинарком портала Милицом Чуле. Она није желела да одговара на питања, нити да објасни како је дошло до тога да објави потпуно измишљену вест.

Ово што  је урадио лист „Данас“ 23.12.2020. је покушај изазивања тзв. „грађанске смрти“ господи Филиповићу и Миловановићу. Ниједан нормалан или професионалан медиј не би обајвио то што је објавио „Данас“. Ђиласови медији сматрају да је све дозвољено у борби против, по њима, крезубих, прљавих, снсоваца, сендвичара, људи другог реда. После овога, данасовцима и ђиласовцима остаје само да ускликну „Хајл Хитлер“.

Аутор је политички аналитичар и посланик СНС