Део излагања, поводом расправе о извештајима регулаторних тела.

Такође, у свим Извештајима регулаторних и надзорних тела, када се посматра период од последњих 7 година, види се константан помак унапред, у погледу људских права, у погледу смањења подела у друштву, у погледу воље за дијалогом који показује владајућа већина (али не и обрнуто), у погледу толеранције коју показује владајућа већина према мањини (али не и обрнуто). Поделе у друштву су сведене на најмању могућу меру. Председник Вучић гради мостове у друштву, а не поделе. Нажалост, постоји одређена агресивна мањина разнородних екстремиста, чији екстремизам, о апсурда, расте са растом и напретком српског друштва и економије, који је очевидан. То није доказ велике поделе у друштву, него обрнуто, то је доказ да су поделе и напетости у друштву сведени на најмању меру. Српска напредна странка, функционери, чланство и симпатизери, су изложени организованој дехуманизацији и сатанизацији у делу медија, изложени смо некултури подсмеха и понижавања. Изложени смо негативним стереотипима, предрасудама, дискредитацији. Жртве смо лицемерја, двоструких стандарда, недоследности и специфичног вида расизма. Они који нас демонизују – део опозиције и медија, показују примитивну агресију која је оличена у непрекинутом низу физичког и вербалног насиља против СНС.

Вратићу се опет на област рада Заштитника и Поверенице. Осим ових начелних ставова о којима сам говорио, поставићу питање да ли деца председника Вучића, имају људска права? Звучи апсурдно, зар не? Апсурдно је да смо дошли до тога да се питамо да ли трогодишњe дете, малени Вукан Вучић има људска права! Запитаћу да ли и други ближњи председника Вучића имају људска права? Да ли мајка Александра Вучића има људска права? Запитаћу да ли председник Вучић има људска права? Дехуманизација свих њих је недопустива и нехумана. Потпуно су занемарена основна људска права особа које сам навео. И одлично је што госпођа Повереница то и помиње у свом Извештају.

Дехуманизација и демонизација су засноване на томе да они који демонизују, у Вучићу, члановима СНС, гласачима СНС, у нама они не виде људе који су као они, односно они сматрају да ми уопште нисмо људи. Демонизатори шире предрасуду да Вучић, чланови и симпатизери СНС, да ми само формално изгледамо као људи, али да то нисмо по својој суштини. Њихова представа о нама које сатанизују је рашчовечена, дехуманизована. То им омогућује да према нама, жртвама, имају само непријатељска осећања: презир и мржњу. Презир – због тога што сматрају да смо безвредни, да смо испод минимума људске вредности; мржњу – због тога што сматрају да смо ирационална, зла бића. Препознавање дехуманизације јесте основа политичке и медијске писмености.

Излишно је, али рећи ћу због тога што су неки то сметнули с ума, да Ангелина, Анђелко, Тамара, Ксенија, Милица, Данило, Андреј, Александар и Вукан, имају једнака људска права као и сви остали. Како било ко може да занемари то да трогодишње дете, малени Вукан, мора да буде заштићен? Дете. И за крај, када помињем дете, ево неколико стихова нобеловца, највећег пријатеља Србије Петера Хандкеа: „Песма детињства“- „Кад је дете било дете, ходало је машући рукама, желело је да је поток река, река понорница, а ова бара да буде море.Кад је дете било дете, није знало да је дете, све је имало душу, и све су душе биле Једна“ Живела Србија!