Не извукавши поуке из изборног пораза 2018., Ђилас је одлучио да у кампањи за изборе 2022. буде много агресивнији и деструктивнији, и да обећава фатаморгане тј. убедљиву победу 2022. У том погледу су индикативне две његове фантазмагоричне изјаве. Прва је од 30.12.2020. када је обећао властима да ће их 2022., после дијалога и слободних избора, почистити са политичке сцене и послати у прошлост тј. прегазити као плитак поток. Друга изјава је од 01.01.2021., када је изјавио да су Вучић и Весић већ изгубили Београд, а да ће са променом у медијима и спречавањем притиска на бираче, изгубити и Србију (за пролеће 2022. најављени су београдски, парламентарни и председнички избори).

Former Belgrade Mayor Dragan Djilas (C), takes part in a demonstration against Serbian President Aleksandar Vucic at entrance of the presidential building in Belgrade, on March 17, 2019. – Opposition supporters gathered outside the presidential building during a press conference of Serbian President Aleksandar Vucic, a day after opponents broke into the state-run RTS television building, demanding to address the population, in images aired live. There have been weekly opposition protests since December against what they describe as Vucic’s slide towards autocratic rule, while accusing RTS of pandering to the ruling party and demanding more airtime for opposing views. (Photo by Oliver BUNIC / AFP) (Photo credit should read OLIVER BUNIC/AFP via Getty Images)

Слично, али мање агресивно, Ђилас је халуцинирао крајем 2017. и почетком 2018. Тада је 13.12.2017. изјавио, најављујући своју победу:„Сад могу да потпишем и да гарантујем целом својом имовином, да ћемо све оне ствари које зависе искључиво од нас, а не од Републике, урадити у првих 12 месеци наше власти“. Двадесет дана касније 01.02.2018. изјавио је: „кад изађе још 50.000 Београђана и порастемо 4 одсто – победићемо на овим изборима“. Двадесет два дана после тога 23.02.2018. рекао је: „Ми ћемо у Београду победити, то уопште није питање (…)“. Тада је Ђилас без покрића обећавао мед и млеко, куле и градове. Веће плате, бесплатне уџбенике, бесплатне вртиће, тринаесту пензију, 150 евра месечне помоћи свим младим брачним паровима. Све бесплатно. А заборавио је да је само лаж бесплатна. Потценио је грађане Београда, који се нису дали преварити. А онда је почетком марта 2018. наступила сурова реалност и резултати београдских избора 2018.: СНС – 45%, Ђилас“ 18,9%, Шапић“ 9%, СПС-ЈС 6,1%. Из неког разлога Ђилас ових дана има много јаче уобразиље и бунила него 2018., када је обећавао „само“ победу у Београду. Сада Ђилас обећава УБЕДЉИВУ победу не само на београдским, већ и на парламентарним и председничким изборима. Погледајмо колико има основа за овакве Ђиласове халуцинације?

Један од разлога за овако велика Ђиласова привиђења може бити много већи очај него 2018. Убедљиво је изгубио изборе 2018. Да би избегао још убедљивији пораз на парламентарним, покрајинским, и локалним изборима 2020., Ђилас је одлучио да их бојкотује. Бојкот је пропао. Ђиласово очајање наступа и због тога што власти Србије незаустављиво граде и уздижу Србију и њену економију. Напредак је видан на сваком кораку, и по свим показатељима. Други разлог Ђиласових халуцинација о убедљивој победи је нада да ће ЕУ притиснути и уценити власти Србије, тако да ове пристану да изгубе изборе 2022. Ово је чиста фантазмагорија. Тачно је да део ЕУ жели да на власт у Србији доведе оне који имају 1,6 одсто, а да у опозицији буду они који имају 60 одсто. Срећом то је само мањи део ЕУ, а нити цела ЕУ нема хокус покус чаробни штапић да 1,6 одсто учини већим од 60 одсто. Део ЕУ ће покушати да притиска (уцењује) Србију на питању КиМ, политичког дијалога, медија, изборних услова и „владавине права“, али ти покушаји могу бити само ограниченог домета. Свакако, све ово не треба потценити. Међутим, сурове чињенице потпуно разобличују и обеснажују Ђиласове запаљиве најаве о његовој тоталној победи.

Сурове чињенице. Пре него што се Ђилас вратио у политику крајем 2017., СНС је имао рејтинг од око 50 одсто (по истраживању НСПМ од 17.11.2017., СНС  има 44.2%, а по истраживању „Фактор плуса“ од 6.12.2017. – СНС има 53% – средња вредност 49%).  Данас, 3 године касније, за 3 године Ђиласовог „лидерства“ над опозицијом, СНС има 60,6%, по истраживању „Ипсоса“ из децембра 2020. То је Ђиласов резултат после З године бављења политиком у другој тури. Ђилас је својом деструкцијом и компромитованошћу, допринео порасту СНС за фантастичних десет одсто. То је сурова стварност. По том истраживању „Ипсоса“ Ђилас има подршку 0,6 одсто грађана Србије, а Вучић чак 40,2 одсто, док СНС има рејтинг од 60,6 одсто, а Ђиласова странка ССП има рејтинг од 1,6 одсто. И то је сурова стварност.

*Аутор је политички аналитичар и посланик СНС

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s