Мирослав Мика Алексић је радио са децом и младима 40 година. Чини се да је деценијама сексуално злостављао девојчице и малолетнице. Немогуће је да нико то није знао! Ко је све знао, а ћутао је током деценија (не рачунам жртве)?

Мирослав Мика Алексић је, колико се чини, у последње две деценије, своју школу глуме држао заједно са супругом Биљаном Машић Алексић, која је бар деценију редован професор глуме на ФДУ. Постављам питање госпођи Биљани Машић Алексић – да ли Вам је било познато шта ради ваш супруг? Да ли Вас је походила барем сенка сумње у вези поступака Вашег супруга? Знам да би потврдан одговор вероватно значио да сте Ви саучесница, али ипак Вас питам. Оно што знам о браку и брачним искуствима ми каже да је готово немогуће да нисте ништа приметили током више деценија, тим више због тога што заједно водите ту школу глуме.

Полиција у Београду ухапсила је познатог режисера, сценаристу и учитеља глуме Мирослава Мику Алексића у Београду 16.1.2021. због сумње да је извршио кривична дела силовање и недозвољене полне радње. Сумња се да је он у одређеном временском периоду у просторијама школе глуме у Београду, чији је власник, сексуално напаствовао најмање пет својих ученица, од којих су две за време извршења кривичног дела биле малолетне. Осумњиченом је одређено задржавање и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Вишем јавном тужилаштву у Београду. Мирослав Мика Алексић је режисер који деценијама држи школу глуме за младе „Ствар срца“. Алексићева супруга Биљана Машић Алексић је редован професор глуме на ФДУ, и њих двоје заједно држе школу глуме „Ствар срца“.

Алексића је за сексуално злостављање оптужила позната млада глумица Милена Радуловић. Милена Радуловић је глуму завршила баш у класи Алексићеве супруге Биљане Машић Алексић. Милена Радуловић је изјавила: „Ово је монструозна мрежа интелигентно склопљена у највишем кругу друштва, од најранијих година упакована у најплеменитије форме уметности и религије човека који корак по корак, зна шта ради и с предумишљајем долази до циља“. У потресној исповести испричала је да ју је Алексић први пут силовао почетком новембра 2012. године, када је имала 17 година, а он 61.

Милена Радуловић

Оптужени силоватељ и педофил Алексић је добро знао да деца и млади не могу увек да препознају злостављање, због тога што је са децом и младима радио деценијама. Рачунао је и на несналажење жртве због шока. Као и сваки  сексуални предатор наводио је своје жртве да мисле да су и саме криве. Рачунао је и на ћутање својих жртава, због страха да ће бити жигосане и да им нико неће веровати. Алексић је имао године да се поиграва са психом својих жртава, с обзиром на то да су многи код њега долазили и читаву деценију. Наравно, Мирослав Алексић је злоупотребљавао и свој педагошки ауторитет, који је био, по сведочењима, огроман. И коначно, он је злоупотребио поверење које су у њега имале жртве. Алексић се „хранио“ страхом, невиношћу, и несналажењем својих жртава.

Потребно је да сви снажно подржимо све Алексићеве жртве, на првом месту храбру Милену Радуловић. Хвала Милени Радуловић. Хвала Данијели Штајнфелд која је подржала Милену Радуловић. Данијела Штајнфелд је, летос у свом документарцу „Исцели ме“ открила да ју је силовао један моћник из домаће филмске индустрије. Хвала инспекторки полиције Весни Гашић Стојковић за коју Милена Радуловић каже да је особа која враћа веру у живот и институције. Хвала Јелени Ђуровић, филмској критичарки. Хвала Ђурђини Радић на њеном сведочењу. Хвала редитељки Јани Маричић на њеном иступу. Хвала Сари Зељковић, која је била ученица у школи глуме Мике Алексића, која је данас у полицијској станици дала изјаву о случају злостављања. Хвала Горици Мојовић на њеном сведочењу.

Редитељка Јана Маричић изнела још језивије детаље случаја који од синоћ потреса Србију. Она је објавом на свом Инстаграм профилу открила тајне које су дуго заташкавање у просторијама ФДУ у Београду. Цитирам Јану Маричић: „Надам се да ће Факултет драмских уметности прописно и адекватно одреаговати у случају који је обелоданила Милена Радуловић. ФДУ сам уписала 2005. године и у то време, професорка Биља Машић је вербално и психички злостављала неке своје студенте, углавном девојке, и то оне које нису претходно похађале њихову школицу. Питали смо своје другарице зашто то толеришу, али су нам још тада објасниле да су немоћне и да је то метода на коју морају да пристану ако мисле да остану на тада најпрестижнијој катедри за глуму у земљи. Моје колеге са класе и ја смо имале срећу да нам предаје професор Славенко Салетовић, који нам се никада ни једном ружном речју није обратио, а да му је асистирала Ива Милошевић, једна од најпажљивијих и најпосвећенијих педагога које знам. Данас она предаје глуму на Академији уметности. Факултет драмских уметности је институција која је овим скандалом добила шансу да одбрани и поново успостави свој углед, макар због изузетних уметника, предавача и педагога који су тамо предавали, или предају и даље. Они имају дужност да се ограде од нечега што је деценијама гајено у тој институцији од стране мањинских, али веома манипулативних појединаца“.

Текст у „Гласу јавности“, новембар 2000. године

Горица Мојовић, бивша градска секретарка за културу сведочи да је Алексића, некадашња секретарка за културу Љиљана Благојевић поставила за директора позоришта „Душко Радовић“. Колико знам Љиљана Благојевић и њен супруг Синиша Ковачевић, потпредседник странке Вука Јеремића, су вишедеценијски пријатељи Мирослава Алексића. Године 2000. Удружење драмских уметника је тражило од градских власти да смене Мику Алексића због бројних притужби глумица. Горица Мојовић каже да тада није ни слутила за шта је све способан, а камоли да злоставља децу, али да је видела да је бриљантни манипулатор. Да је то тако, потврђује и текст у листу „Глас јавности“ од 22.11.2000. године где стоји, у тексту под насловим „Као кућа страха“, између осталог: „Тражи се смена и у позоришту „Душко Радовић“- Двадесет троје глумаца дало отказ од када је управник Мирослав Алексић. – Апелујемо на Скупштину града Београда да што пре разреши дужности Мирослава Мику Алексића, управника позоришта „Душко Радовић“. Иако има биографију која није за потцењивање, начин на који он третира људе показује да не треба да буде на том месту. Не желимо да позориште „Душко Радовић“ буде кућа страха, а људи са страхом долазе на посао… Познато је да је 23 глумаца дало отказ откад је Алексић у позоришту, а луткарске представе су у потпуности скинуте са репертоара – рекао је Иван Лалић, председник УО Синдиката драмских уметника, на у среду одржаној конференцији за новинаре којој је присуствовало 13 запослених глумаца (од укупно 20) позоришта „Душко Радовић“. Александра Анђелковић, глумица и члан новог УО, на поменутој конференцији за новинаре о стипендистима је рекла:- Они нису у позицији да самостално одлучују јер су на основу ангажовања управника Алексића добили стипендију, а иначе студирају у класи Алексићеве супруге Биљане Машић на ФДУ. Ситуација је драматична и угрожен је минимум процеса рада“. Види линк ка вести:

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/11/23/srpski/K00112203.shtm

Нинослав Јовановић

Недавно је психопата Нинослав Јовановић – „Малчански берберин“ осуђен на доживотну робију због отмице и силовања у продуженом трајању. У претходним деценијама Јовановић је три пута осуђиван због силовања жена. Дакле, Нинослав Јовановић је силовао четири жене или девојчице. Колико девојчица је силовао Мирослав Мика Алексић? За сада га оптужује пет жртава. Немогуће је да жртава има само пет, током више деценија, мора да их има више. По тој логици Мирослав Мика Алексић заслужује већу казну од „Малчанског берберина“!

Случај режисера и педагога Мирослава Мике Алексића највише подсећа на случај вишедеценијског силоватеља Харвија Вајнштајна америчког филмског продуцента и мултимилионера који је 2020. године осуђен на 23 године затвора, за два доказана случаја силовања. Вајнштајнове жртве су биле углавном глумице. Вајнштајн је током деценија силовао десетине жртава. Али, за разлику од Алексића, нема података да је Вајнштајн силовао неку малолетницу или дете.

Све то подсећа и на случај америчког финансијера, инвестиционог банкара и мултимилионера  и регистрованог педофила Џефри Епштајна који је 2019. починио самоубиство у затворској ћелији. Џефри Епштајн је био вишедеценијски пријатељ бившег председника САД Била Клинтона, али и британског принца Ендруа. Епштајн је током деценија силовао, подводио и злостављао стотине малолетница и других девојака.

Мирослав Мика Алексић је уживао велику пажњу свих медија. Интервју са њим је 02.06.2018. радила гђа Тања Петернек, за РТС, емисија „ТВ Лица- Као сав нормалан свет“. Интервју обилује срамотним хвалоспевима водитељке Мирославу Мики Алексићу.  Гђа Петернек оптуженог силоватеља и педофила Алексића представља овако: „Мирослав Мика Алексић је филмски редитељ, продуцент, глумац али и чувени педагог кроз чије радионице је прошло више од 3000 малих људи“. Тај срамотни интервју можете погледати на линку:

Познати портал „011info.com“ 15.01.2020., објавио је велики интервју са Алексићем. Издвајам само део: „Питање: Дакле, трудите се да на децу утичете што позитивније? Одговор: Утицај је сам по себи ограничен. Знате како се каже далеко од очију, далеко од срца. Питање: Како видите своју будућност? Одговор: Мени је будућност мала. То је као да ме питате о мом браку. Није ствар колико ће он трајати, него колико траје. Моја будућност је у прошлом времену. Не волим да причам о догађајима који ће доћи, загледан и ишчекујући време које долази. Већина људи то доживљава са неким страхом. Ја сам ту отворен и чист. Верујем да, ако се нешто памти о човеку, да ћу ја бити упамћен по њима, људима са којима сам радио“. Пажљиво читајте.

Медији, али и сви доступни подаци кажу да је кроз Алексићеву глумачку „радионицу“ прошло 3000 деце? Узмимо да је половина полазника била женског пола. То је 1500 девојчица. То је укупан извор потенцијалних жртава. Колико живота је уништио Мирослав Алексић? 1000? 500? 100? 10? Да је уништио живот једног детета превише је.

И за крај, ево неколико стихова нобеловца, највећег пријатеља Србије Петера Хандкеа из његове чувене песме „Песма детињства“- „Кад је дете било дете, ходало је машући рукама, желело је да је поток река, река понорница, а ова бара да буде море. Кад је дете било дете, није знало да је дете, све је имало душу, и све су душе биле Једна“.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s