Небојша Бакарец: Лажно истраживање, Ђиласовог лажног Влаха!

Када сам видео и прочитао ново „истраживање“ великог влашког мага Ђоку Вукадинескуа, обузе ме усхићење због сопствене нарасле памети и способности да рентгенским очима видим лажи и нелогичности. Кад оно, авај, нити ми је памет нарасла, нити имам рентгенски вид. Појмих то после пет минута. Шмрц. Схватих да се ради о очајничким лажима Ђиласовог лажног Влаха, Ђорђа НСПМ Вукадиновића. Његов НСПМ је члан распалог Ђиласовог УОПС-а, а они тако лоше стоје у народу, да очајном Вукадиновићу није преостало ништа него да објави тотално лажно истраживање. И онда, наравно, на површину испливају све лажи и нелогичности.

Да подсетим да је Ђилас пре три недеље, у својим медијима објавио још једно лажно истраживање, о чему сам већ писао на странама цењеног „Информера“ у тексту „Халуцинације лажног Ђиласовог „истраживања“!“.

Ђорђе Вукадиновић, директор, глодур и власник НСПМ је тренутно острашћени ђиласовац. Раније је био сорошевац, па редом, љубитељ ДОС-а, ДСС-а, ДС-а, НОПО-а (лажни Власи), па поново ДСС-а (Санда Рашковић). Као лажни Влах није ушао у Скупштину, али јесте као лажни ДСС-овац, при чему је нечасно отео мандат ДСС-у. Чињенице, добро скривене од јавности, већ годинама, дају повода сумњи да НСПМ, уопште не спроводи већи део истраживања – већ их измишља. Друге, јавне чињенице, о политичкој острашћености, припадности и наклоностима различитим господарима (финасијерима), дакле, политички свингерај током деценија – такође иду у прилог овим сумњама и чињеницама. Велики Штрумф свих Влаха је једноставно имао исувише „покровитеља“ и „спонзора“ да би му било ко сада веровао (Сорош, Време, ДОС, ДСС, Јеремић и ДС, лажни Влашки НОПО, ДСС Санда Р.И. и сада Ђилас).

Велики део свих „истраживања“ НСПМ је инвалидан. Главни разлог је непоуздана  методологија истраживања. Озбиљне агенције за истраживања јавног мњења раде само  теренска истраживања. НСПМ ради (ако и то уопште ради?) само телефонска истраживања. Испитаници желе анонимност. Када некога позовете путем телефона, анонимности нема. Ако и одговоре на питање, испитаници неће дати искрене одоворе. Уз то, власници фиксних или мобилних бројева нису репрезентативни узорак. То је довољно да телефонску анкету учини неваљаном. Други разлог инвалидности истраживања НСПМ је структурна грешка. Политичка сврстаност, необјективност, острашћеност. Г. Вукадиновић је два пута учествовао на парламентарним изборима. Он је учесник у политичком животу, изразито политички опредељен, и као такав не може бити непристрасан истраживач јавног мњења!

Вукадиновић већ деценијама објављује лажирана истраживања. Доказ за манипулације истраживањима од стране НСПМ, поред осталог, је догађај из децембра 2010., када је НСПМ, под фирмом своје покојне агенције „Политикум“, лансирао две различите варијанте једног те истог фризираног истраживања, у два дневна листа (Блиц и Прес). Шта се догодило? Када се лажирају истраживања, вероватно се ради више пробних, радних варијанти – па се усвоји једна, сходно договору са наручиоцем (тада ДС). Да ли грешком, непажњом, или под утицајем Јеремића, Пресу је послата једна варијанта и објављена у понедељак 06.12.2010, а Блицу је послата друга, и објављена је у петак 10.12.2010.  Обе варијанте, једног истраживања су штимоване. Писац овог текста је тада објавио анализу овог случаја на страницама Новог Стандарда. Разлике у том једном те истом истраживању су видне и дан данас, на интернет адресама Блица и Преса, али велика разлика се видела поређењем штампаних издања. Код Блицовог Политикума најпопуларнији политичар је био Борис Тадић са 27%, а код Пресовог Политикума нај политичар је био Вук Јеремић! Што се рејтинга странака тиче код Блица, СНС је имала 28,6, а код Преса 34,2 одсто. Разлика свега 6 процената. Код Блица другопласирана ДС је имала 27 одсто, код Преса ДС је имала 31,2. Разлика свега 4 процента. А радило се о једном те истом истраживању  НСПМ!

Тако је Вукадиновић објавио лажирана истраживања и пред изборе у Београду 2018. Највидљивије обмане су биле у новембарском истраживању НСПМ 2017. Види табелу доле.

Колико је лажно ово новембарско истраживање 2017., показују подаци о коначним резултатима избора, само 4 месеца касније. Из тих резултата се види да је Вукадиновић намерно спустио СНС за „само“ 14 одсто, да је подигао Ђиласа за „само“ 10 одсто, а Шапића подигао за „свега“ 8 одсто. Вукадиновића су дотукли резултати београдских избора. Види табелу доле.

Сада у години пред изборе 2022. Ђиласов Вукадиновић ради то исто. И наставиће то да ради целе ове године, по налогу свог новог газде Ђиласа. Кључна слабост Вукадиновићевог (и Ђиласовог) истраживања је то што су се „аутори“ оба лажна истраживања толико преиграли у сопственим лажима да су у кључну графичку погачу ставили кардиналну глупост од чак три одсечка која представљају опозицију – код Вукадиновића: „бојкот опозиција“ 12,4%, „опозиција која је изашла на изборе“ 6,8%, и „опозиција не знам за кога“ 20,8%. Шта је ту проблем? Проблем је у томе што не постоје три опозиционе групације, већ само две. Она групација која је бојкотовала изборе, и она која није. Односно, по другом тумачењу, постоји групација „праве“ опозиције и групација „лажне“ опозиције. Треће групације нема. Деценијама уназад сва остала истраживања имају одговарајућу последњу категорију коју називају „друго“ или „остало“, која главном износи 2 до 3 процента. И ту категорију Вукадиновић вештачки надувава десет пута, и крсти је„опозиција, не знам за кога“. Урнебесно!

Да би подигли рејтинг целе опозиције и спустили рејтинг власти, Ђилас и Вукадиновић су вештачки убацили измишљену трећу опозициону групацију „опозиција, не знам за кога“. Овако нешто се први пут појављује у истраживањима. Нико до сада није убацивао овакву глупост у истраживање, због тога што представља нејасноћу. Нејасно је шта значи „опозиција, не знам за кога“. То може да значи да неко неће да гласа за постојећу опозицију, али би гласао за неку бољу, али нажалост непостојећу. А истраживање може да истражује само постојеће странке.  Ђилас и Вукадиновић намерно мешају „бабе и жабе“ и имају неуједначене истраживачке критеријуме (све то је разумљиво с обзиром да се ради о лажним истраживањима). Једно је питање „Да ли знате за кога ћете гласати“ и посебна графичка погача то прикаже (да, не). У оквиру графичке погаче о рејтингу странака, може стајати и одсечак „не знам за кога ћу гласти“ (неизјашњени), али неизјашњени не могу истовремено бити и изјашњени и неизјашњени, као код Вукадиновића (где чак стоји у наслову – „без неизјашњених“). Ђилас и Вукадиновић намерно мешају опредељене и неопредељене, што истраживање чини инвалидним. Такође, ако у оквиру неизјашњених постоје они који нагињу опозицији, онда постоје и они неизјашњени који нагињу власти, али не знају тачно за коју  странку власти би гласали – па је потребно и то приказати као пандан „опозиционо неизјашњенима“. Накарадност оба истраживања се састоји и у томе што се одсечак „опозиција, не знам за кога“ преклапа са остала два опозиционе одсечка, због нејасног тумачења значења тог израза. Стога одсечак „опозиција, не знам за кога“ не може бити приказан, већ одсечак „друго“ или „остало“. Израз „опозиција, не знам за кога“ може да значи да неко неће да гласа за постојећу опозицију, али би гласао за неку бољу, али нажалост непостојећу, као што сам већ приметио. Друго, као што већ рекох, постоје само две опозиционе групације, како год их звали у ова два лажна истраживања. И треће, израз „опозиција, не знам за кога“, може да значи да уколико се не појави та трећа опозиција (а исвесно се неће појавити), да ти грађани неће уопште изаћи на изборе. Да се ради о мешању „баба и жаба“ потврђује сам Вукадиновић који за Ђиласов портал „Нова С“ дефинише појам „опозиција, не знам за кога“ и каже: „То нису апстиненти, али нису ни убеђени гласачи опозиције. Проблем је што они који су за власт немају дилему да ли ће изаћи на изборе и за кога ће да гласају, док многи од оних који су против власти имају све те дилеме”. И ту видимо основни проблем, Вукадиновић меша изјашњене и неизјашњене, са онима који ће или неће гласати. А то су одвојене категорије.

Постоје и друге крупне чињенице које потврђују да се ради о лажном истраживању. Наиме, Вукадиновић је 12.01.2021. најавио своје истраживање, када је за Ђиласов лист „Данас“ изјавио: „Могу вам рећи један ексклузиван налаз, такорећи, „испод чекића“. Према нашем последњем истраживању, разлика између оних који кажу да „подржавају власт“ и оних који кажу да су „за промене“ и против власти није већа од 5-7 процената“. Вукадиновић је мислио на питање о онима који си за или против промене власти у Србији. Основни проблем са овим Вукадиновићевим резултатом је то што је потпуно несагласан са Вукадиновићевим резултатима о рејтингу странака. Истраживање о рејтингу странака је истовремено и изјашњавање о томе да ли неко жели или не жели промену власти. Стога је нелогично да владајуће странке подржава 57,5 одсто грађана, а да је свега 43 одсто грађана (14 одсто мање) задовољно влашћу, тј. тим истим владајућим странкама. Из тога, потпуно нелогично, проистиче да 14 одсто грађана гласа за странке власти, али да жели промену власти!?! Сулудо. Исто тако је сулудо, да ће за постојећу опозицију, која наводно доноси велике промене, да гласа 19,2 одсто (12,4+6,8), а да је за промену власти чак 39 одсто грађана. Види табелу доле.

Вукадиновићева „истраживања“ такође, демантују резултати избора 2018., и резултати избора 2020. Демантују га и друга истраживања. СНС има 60,6%, по истраживању „Ипсоса“ из децембра 2020. Ђиласова странка ССП има 1,6 одсто. По том истраживању 17 странака, поименце истраживане (и „праве“ и „лажне“ опозиције) има 20,1 одсто. Такође, веома важно, по овом истраживању постоји категорија „друго“ (или „остало“) за коју би гласало 2,3 одсто грађана. И не постоји некаква непостојећа категорија „опозиција, не знам за кога“.

Када би Ђилас и Вукадиновић желели да ураде право истраживање јавног мњења и рејтинга странака, они не би подметали питања о рејтингу некакве удружене опозиције која не постоји, већ би истраживали појединачне рејтинге странака. Такође, истраживали би рејтинге кандидата за председничке изборе и за градоначелника Београда. Када би заиста веровали у своју победу, Ђилас, Обрадовић и Јеремић би најавили кандидатуру за председника Србије, а Вукадиновић би то истражио, и добио би катастрофалне резултате. Уместо тога они као кандидате гурају лажног владику Глигорија, Маринику Тепић и друге жртвене јарце. Да су храбри, Ђилас и братија би се кандидовали. Али нису, кукавице су, па потурају друге. Велики Јован Дучић је лепо рекао: “Човек који није храбар не може бити ни поштен, јер за поштење су потребне жртве какве кукавица не уме да поднесе, а потребна је и великодушност коју он не може разумети”.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s