„Човеково држање може бити одраз влажних мочвара или чврстих стена карактера“

Френсис Скот Фицџералд

(*дихотомија у логици значи поделу на две врсте, позитивну и негативну)

Карактер одређује човека. У овим временима став према епидемији и вакцинацији је прави лакмус нечијег карактера. То важи и за председника Александра Вучића и за хазјајина Драгана Ђиласа. Најбољи пример разлика у карактеру и моралу председника Александра Вучића и тајкуна Драгана Ђиласа је њихов недавно исказани став према личној вакцинацији. Указаћу и на друге упадљиве разлике у карактеру и моралу ова два човека. Сличности нема.

Почетак

Вучић – Александар Вучић се бави политиком од 1993. године. За тих 28 година он се није обогатио, нити се обогатио било који члан његове породице. Од 2012. Вучић је видно изградио и уздигао Србију. Навешћу само да је Вучић смањио незапосленост са 25 одсто на 9, а просечну плату је са 40.000, подигао на 60.000 динара!

Ђилас – Драган Ђилас се бавио политиком у два наврата – од 2004. до 2013. и од 2017. до данас. У првом периоду од десет година, обављао је три државне функције, а његове компаније су у том периоду стекле пословни приход од 619 милиона евра, по збирним подацима из АПР. Сумња се да је тај огроман новац стекао злоупотребом службеног положаја и трговином утицајем. Постао је један од најбогатијих грађана Србије. Његова прва супруга се такође обогатила, као сувласница појединих Ђиласових компанија и као функционерка ДС. Уз Ђиласа се обогатио и његов рођени брат, такође сувласник или директор компанија свог брата. На крају Ђиласовог градоначелничког мандата финансије Београда су биле обрнуто пропорционалне профитима Ђиласових компанија. Дуг Београда је био 1,2 милијарде евра, а пословни приход градоначелникових компанија је био преко 600 милиона евра!

Породица

Вучић – Имена свих чланова породице председника Вучића (троје деце, супруга, бивша супруга, брат, отац, мајка) су позната свима, и није проблем што су позната свима, већ је проблем у тома што сви чланови породице председника Вучића добијају претње смрћу, чак и трогодишњи Вукан. О свакодневним увредама и подметањима, и на друштвеним мрежама, и у Ђиласовим медијима, да и не говоримо. Оваквој сатанизацији и дехуманизацији није био изложен ни један политичар, нити његова породица, у историји Србије. Вучићеву породицу дехуманизују ђиласовски медији, и странке које контролише Ђилас. Та појава је утолико чуднија и болеснија, када се знају фантастична постигнућа власти Србије, на чијем је челу Вучић, и када се зна да  се ни један члан породице председника Вучића није обогатио, за 28 Вучићевих година бављења политиком, нити је урадио било шта спорно.

Ђилас – Нико жив не зна како се зову родитељи Драгана Ђиласа, нити иједно од четворо деце. То је у реду. Тако ће и остати. То значи да Вучић, СНС и медији не сатанизују чланове Ђиласове породице, током девет година власти. Јавности су позната имена две бивше Ђиласове супруге, због тога што му је прва супруга била пословни партнер, и због тога што се бавила политиком (била је чланица Политичког савета и главног одбора ДС, директорка Канцеларије СЦГ за придруживање ЕУ итд.). Име друге бивше Ђиласове супруге је јавности познато због бурног развода, и породичног насиља Драгана Ђиласа. Име брата Драгана Ђиласа постало је познато тек 2020. године, када су на површину испливале све чињенице о томе колико је Ђиласов брат умешан у све послове свог брата. Ђиласов брат јесте, оправдано, прозиван у јавности због умешаности у сумњиве послове свог брата, али није дехуманизован. Када упоредимо ове чињенице са одговарајућим чињеницама о Вучићу, морамо да констатујемо да је и ова појава јако чудна с обзиром да се Ђилас стравично обогатио док је обављао три политичке функције, и да је као градоначелник, завио Београд у црно.

Каријера

Вучић – Крива Вучићеве каријере, мање више иде узлазном линијом. У периоду од 2012. та крива напретка постаје све стрмија. Једноставно речено, Вучић је већ 2008. прерастао СРС, а 2017. године је прерастао и СНС, и негде у пероду од 2014. до 2017. прерастао је позив политичара и постао је државник. У последњим годинама показује све одлике великог државника. Рејтинг СНС је 60%.

Ђилас – Крива Ђиласове каријере, мање више иде силазном линијом. Најјсветлији тренуци Ђиласовог живота су се збили 1991. и 1992., када је Ђилас био један од студената који су разговарали са Слободаном Милошевићем. Тада се Ђилас није бавио политиком. Од тренутка када је постао члан ДС Ђиласова политичка каријера само привидно иде узлазном линијом, у стварности силазном (уласком у политику, Ђилас је доживео морални пад, уз финасијски раст). Оно што је стварно ишло узлазном линијом до 2013. су били профити његових компанија. Они су се винули у небо у периоду када је Ђилас био градоначелник. Када је смењен са положаја градоначелника, Ђиласова политичка каријера се и формално стмоглављује у ништавило. Изгубио је и позицију председника ДС, после чега се повукао из политике. У другом периоду бављења политиком Ђилас је познат по томе што уништава све чега се дотакне. Уништио је ДС, уништио је Двери и НС, СЗС, УОПС, Покрет „1 од 5 милиона“. Уназадио је већину опозиционих странака. Рејтинг његове странке је 1,6.

Епидемија

Вучић – Кризе, ратови, катастрофе и епидемије из људи извлаче оно најбоље и оно најгоре. Оно најбоље показују сви они који се сложно боре против пошасти – лекари, сестре, медицински експерти, пријатељи из Кине и Русије, војници, полицајци, запослени у комуналним службама, волонтери, чланови владе – сви који се боре за нас, и на првом месту обични грађани. Ове људе предводи председник Александар Вучић. Свима дугујемо неизмерну захвалност и поштовање. У јеку епидемије, држава Србија и председник, су на одговарајући, најбољи начин применили адекватне мере заштите становништва. Председник је и поред притиска јавности, поступио одговорно и позвао пензионере да се заштите и самоизолују, а организовао је најбоље начине њиховог снабдевања, чиме је спасао хиљаде живота. Током годину дана епидемије председник Вучић успева у томе да Србија стално буде у врху земаља које се најбоље носе са епидемијом. И на тешким почецима епидемије, и током ванредног стања, и сада током вакцинације, када светски медији и званичници исказују уважавање спрам успеха Србије и председника Вучића. Сви напори председника Вучића су уравнотежени, позитивни, успешни и племенити. Србија има најмањи пад БДП у Европи, у доба Короне. Србија је шампион у вакцинацији у континенталној Европи.

Ђилас – Оно најгоре у човеку, исказује мала, али опасна и моћна група људи, предвођена тајкуном Ђиласом. Они воде специјални рат против Србије. Међу њима истакнуто место имају Бошко Обрадовић, Вук Јеремић, Срђан Ного, Мариника Тепић, Млађан Ђорђевић, УОПС, ССП, Двери и Народна странка. Логистичку, медијску помоћ им пружају ТВ Н1, ТВ НОВА, „Данас“, „Време“, „НИН“, портали „Директно“, „Нова.рс“, „Пешчаник“. Тај специјални рат се исказује се у поткопавању напора државног система да се избори са епидемијом. Овај кластер појединаца, странака и медија, шири лажне вести, саботира мере система, пре свега медицинских експерата. Они врло перфидно и подмукло, шире неистине, конфузију и панику. Они и њихови медији, показују тоталну недобронамерност и слепило за стварност. Хушкали су народ против војске, против волонтера, демонизовали су експерте и лекаре. Износили су увек штетне предлоге, у погрешно време, уносили су хаос и забуну, покушавајући да изазову незадовољство код различитих друштвених група. Они заслужују најдубљи презир! Још 9.3.2020., Драган Ђилас је изнео срамотне лажи: „Здравствени систем је озбиљно угрожен…држава се неодговорно понаша када је коронавирус у питању (…) врх државе је у року од 12 часова, ставио у потпуни карантин, без хране и лекова близу 1 500 000 наших најстаријих суграђана“. Ђилас је предложио да пензионери шетају сваки дан, усред навеће заразе. Да су га послушали, хиљаде пензионера би умрло. И поред тога што је један од најбогатијих људи у Србији, олигарх Ђилас није донирао ни једну маску, ни пар рукавица, ни један респиратор. Вођен бешчашћем и хипокризијом, похвалио се срамотом да је донирао оних 100 евра, које је добио од државе!?!

Вакцинација

Вучић – Својом уравнотеженом, државотворном политиком председник Вучић је у току сурове светске отимачине вакцина од стране богатих, успео да Србији обезбеди довољно вакцина, да Србија буде шампион вакцинације у континенталној Европи. Уз то председник Вучић је јасно рекао да ће се вакцинисати тек када буде вакцинисано милион, можда и два милиона грађана. И што се председника Вучића тиче то и јесте једини морално исправан став – сачекати да се се вакцинишу све приоритетне групе становништва. То је одраз чврстих стена карактера.

Ђилас – Ђилас је 03.08.2020. изнео став против кинеске вакцине, и упозорио да „председник жели да грађане Србије вакцинише кинеском вакцином“, уз сугестије да је кинеска вакцина штетна. Ђилас је изричито тражио да се грађанима Србије дају само вакцине које ће добити грађани ЕУ, а никако не кинеска или руска. Србија ни дан данас, 11.02.2021. није добила ни једну вакцину од ЕУ! Да је Ђилас на власти, Србија не би уопште започела вакцинацију. То би нас коштало хиљада живота. Ђилас је 25.12.2020. на почетку вакцинације у Србији слагао, поводом мотивационог вакцинисања премијерке Брнабић, да је Србија завршила вакцинацију јер вакцина нема. Већ тада је у Србију стигло 4.800 вакцина. Ђилас је злобно слагао: „људи који су вас видели, који вам верују, они немају где да оду да се вакцинишу, јер ми вакцине намамо“. Од тада је у Србију сукцесивно стигло готово 2 милиона вакцина. И коначно, Ђилас се 08.02.2021. на Београдском сајму, вакцинисао руском вакцином, тако што је сам стао у ред. Србија је толерантна, великодушна и несебична. У принципу и по плану, вакцинишу се приоритетне групе становништва. Како вакцина има довољно, у толерантној Србији је дозвољено и другачије – да се преко реда вакцинишу и они „нервозни“, попут Ђиласа, који не спадају у приоритетну групу. Ђилас има 53 године. У Ђиласовом случају дозвољено је вакцинисати се, али није морално, нити указује на чврст карактер. Ђилас је показао свој неморал, али и врхунско лицемерје, примивши вакцину коју је пљувао, а пре месец дана је рекао и да ми вакцине немамо. Ђилас је могао да прими и Фајзерову вакцину, као што је тражио у августу, али то није учинио. Од оних 619 милиона евра које је „зарадио“ на три државне функције, Ђилас је могао да одвоји неку цркавицу, да донира куповину вакцина. Није хтео, али је зато уредно, преко реда, потрчао да прими вакцину. То је одраз влажних мочвара карактера.

Карактер, личност

Вучић – За разлику од Ђиласа који годинама плаћа своје медије и ботове да монструозно прете Вучићевој деци и целој породици, председник Вучић то не ради никоме. И када га нападају и вређају председник не кука и не жали се. Реагује само када нападају и вређају чланове његове породице. Вучић, како и доликује председнику, по правилу не помиње Ђиласа, а камоли да га вређа. Вучић је равнодушан спрам вишегодишњег скандирања „Вучићу педеру“ и других увреда. Чак се и нашали на ту тему. Са друге стране Ђилас одмах лије крокодилске сузе, чим му скандирају да је лопов.

Ђилас – Драган Ђилас је опседнут Вучићем. Одликује га патолошка мржња према Вучићу. Случај „Ђилас глуми и плаче“ је показао да Ђилас подразумева да он и његова породица имају већа права од Вучића и његове породице. Разлог – Ђилас сматра дa је припадник елите и грађанин првог реда, а да је Вучић шеф крезубих сендвичара, тј. грађанин другог реда. Овај случај је оголио истину о Вучићу и Ђиласу. Ђилас не може  ни пар сати да поднесе скандирање „Ђиласе лопове“. Одмах је закукао. Шта нам све ово говори? Вучић је јака личност, а Ђилас слаба. Повици Вучићу немају утемељење. Садржај скандирања Ђиласу је истинит. Истина највише боли. Том приликом Ђилас је немоћно ридао, вређао и претио:„Вучићу ти си један кретен. Кукавице једна болесна. Платићеш кад тад“. У другим приликама тајкун Ђилас је изјављивао: „Ми смо данас у једном систему који личи на прави фашизам“,„Ми имамо земљу која улази у фашизам“, „Срушићемо ову фашистичку власт“, „Ова власт је, по мом мишљењу, фашистичка“, „Вучић уводи фашизам у Србију и од Србије прави колонију, распродајући земљу“. Ових дана (2.2.2021.) Ђилас је халуцинирао и отишао тако далеко да је оптужио Западну Европу, Америку и Кину да, цитирам: „већ девет година директно дају подршку Александру Вучићу у пројекту увођења неофашистичког система у Србију, који подразумева (…) сагласност да Србија уђе у дужничко ропство према Кини“.

Политика

Државник – Сама реч Држава и њена дефиниција изискују потребу да на њеном челу буде Државник. Бити Државник значи волети Државу и народ, чинити најбоље што можеш у датом времену. Наш Државник је слуга народу и Држави. Он интересе заједнице ставља испред сопствених интереса и испред интереса странака, он живи, дише и умире за идеју Државе и нације. Најважнији таленат нашег Државника је његово осећање за реалност, реалност у историји, и лакоћа са којом раздваја илузије од реалног, пролазно од трајног. Обични политичари робују илузијама, жељама и амбицијама, не разликују важно и споредно. Наш Државник уједињује друштво, мења га, доводи на руб искушења, да би га повео правим путем. Кинеска изрека каже да је политика уметност да се одаберу право место и прави тренутак за акцију. Својевремено смањење пензија је било сурово, али неопходно да би се спасла економија коју су руинирали претходници. Ту је на делу Државник – мора се „и на страшну мјесту постојати – не бојати се никога до Бога!“ (епска песма “Старина Новак и кнез Богосав”), мора се бранити држава без обзира на притисак јавног мњења. Наш Државник се поистовећује са колективном свешћу српског народа, жртвујући своју индивидуалну свест. Он се одриче личних жеља и амбиција, зарад потреба заједнице. Поистовећивањем са свешћу заједнице, између нашег Државника и народа се успоставила јака веза. Није у питању уобичајени занос маса „вођом“, него истинско препознавање дубоке духовне везе. Наш Државник никад не заступа интересе „елите“, него народ. Стога га „елита“ мрзи, али је све послушнија, што због страха од народа, што због тога што и она види да су у Србији успостављени стабилност и мир. Наш Државник је тачно оно што реч Државник значи „Човек-Држава“. Он хоће ред и мир.

Лопов и насилник – Лопов је познат по томе што је „поштено зарадио“ 619 милиона евра док је обављао три државне функције. Лопов је познат и као насилник. Осим више случајева јавног вербалног насиља, лопов је познат и по случају породичног насиља када је претукао свог бившег таста,  старца од седамдесет година, који је стао у одбрану своје ћерке. Лопов је познат и као човек који је фашистичким методама истерао из домова десетине хиљада Рома, а куће им сравнио са земљом, а онда те Роме потрпао у контејнере које је поставио по шумама на периферији Београда. Потом је Лопов платио 9000 фунти из буџета, украјинским преварантима из Оксфорда, који додељују међународне лажне награде сваком ко плати, да му доделе награду за „најбољег менаџера и најбоље спроведену инклузију Рома“. Лопов је познат као неко ко много воли да лаже (ко лаже тај и краде). У последње време је слагао како је настала његова фотографија са опасним криминалцем, слагао је да је током последњих избора у гласачке кутије убачено 200.000 листића. Једна од многобројних његових лажи је и веома глупа и очигледна, али је Лопов ипак поносно изјавио да Србију сваки дан напусти 50.000 грађана. Лопов је познат и по томе што је био у блиским односима са другим криминалцима. Један од његових најближих сарадника је ухапшен због тога што је шверцовао 66 килограма марихуане. Други је ухапшен због шверца 2,4 килограма чистог кокаина. Са трећим криминалцем се сликао образ уз образ, са осмесима од ува до ува. Четврти криминалац, дилер дроге и оружја је најбољи пријатељ Лоповљеве потпредседнице Кокошке, која је ангажовала свог дилера да из Панчева исели једног новинара.

Библијско „Откривење светога Јована Богослова“ као да описује ова два човека: „И видјех анђела гдје силази с неба, који имаше кључ од бездана и вериге велике у руци својој. И ухвати аждаху, стару змију, која је ђаво и сотона, и свеза је на хиљаду година. И у бездан баци је, и затвори је, и запечати над њом, да више не прелашћује народа, док се не наврши хиљаду година; (…) Ко чини неправду, нека чини још неправду; и ко је поган нека се још погани; (…) и ко је праведан, нека још чини правду; и ко је свет, нека се још свети“.