Небојша Бакарец: Избори на КиМ – Победа србомрсца Куртија!

Резултати избора на Косову и Метохији не пружају много наде да ће се ствари померити са мртве тачке. Разлог је убедљива победа Албина Куртија. Нажалост, нада о којој говорим ће највероватније остати само у сфери теорије, с обзиром на политичку агенду победника избора (види на крају текста). Пре него што нешто кажем о тој теми, осврнимо се на величанствену победу Српске листе, којом је оснажен положај српског народа на КиМ. По резултатима Централне изборне комисије (ЦИК), на основу 99 одсто пребројаних листића, Српска листа је освојила 43.746, 5,56% и свих 10 српских мандата. Горан Ракић, председник ове странке, је саопштио: „Ово је победа српског јединства и ово је доказ да желимо да останемо своји на своме“. Српска листа је у Митровици освојила 99,14 одсто гласова. Међу првима је честитао председник Србије Александар Вучић, наводећи да се надао победи Српске листе, те да је у питању важна и добра вест.

Што  се тиче осталих „српских“ листа, лако можемо закључити да су Ђилас, Јеремић и Обрадовић до ногу потучени на изборима на КиМ. Њихови пулени на КиМ су почишћени. Тако је српски народ опет показао да неће Ђиласову Раду Трајковић, која је уз Рашића била највећа албанска узданица, и која је из заветрине Савског венца (Београд), током кампање говорила највеће гадости против власти у Београду и Срба на КиМ. Народ је показао да неће ни Ненада Рашића који је Српску листу, односно Србе на КиМ својевремено назвао монструмима, у свом споту на албанском језику, који је служио подилажењу Албанцима и Куртију лично.

Резултати избора на КиМ 2021.

Гласало се за 120 посланичких места у косовској скупштини, од чега је укупно 20 загарантовано за мањине на КиМ, а од тог броја 10 припада представницима Срба. Излазност је износила 45,61%. Регистрованих бирача сада има 1.794.862, што је за 142.000 мање него 2019. Самоопредељење, Аљбин Курти, LVV, 376.933, 47,88%, 55 посланика. Демократски савез Косова, ЛДК Иса Мустафа, LDK, 102.959, 13,08%, 16 посланика. Демократска партија Косова, ПДК, Енвер Хоџај,PDK, 136.681, 17,36%, 20 посланика. Алијанса за Косово, ААК, Рамуш Харадинај, AAK, 58.299, 7,41%, 9 посланика. Српска листа 43.746, 5,56%, 10 посланика.

Бошњаци – UZ-AH, 6.379, 0,81%, 4 посланика. Турци -KDTP, 6.150, 78%, 3 посланика. Бошњаци – KOALICIJA VAKAT – KV, 5.667, 0,72%, 2 посланика. Роми – ROMANI INICIYATIVA – RI, 3.825, 0,49% 1 посланик.

Куртијевo Самоопредељење је освојило 174.000 гласова више него 2019. Демократски савез Косова, ЛДК, Исе Мустафе је освојио 97.000 гласова мање него 2019. Демократска партија Косова, ПДК, Енвера Хоџаја, је освојила 33.000 гласова мање него 2019. Алијанса за Косово, ААК, Рамуша Харадинаја, је освојила 34.000 гласова мање него 2019. Важно је рећи да се Куртијевој партији прикључила председница парламента Косова, Вјоса Османи. Такође, веома је важна чињеница да су ван изборне трке били некадашњи лидери Албанаца, Хашим Тачи, Кадри Весељи, Насим Харадинај, Јакуп Краснићи, Реџеп Сељими, Саљих Мустафа и Хисни Гуцати, који се налазе у затвору у Хагу. Челник Самоопредељења Курти је, после проглашења победе, између осталог нагласио да дијалог неће бити приоритет његове владе. „Дијалог са Србијом је на шестом или седмом месту“ прецизирао је.

Ко је Албин Курти?

Албин Курти је рођен 1975., у Приштини. Куртијев отац Заим, и мајка Арифе (девојачко Тахири), су се пре Куртијевог рођења преселили из Улциња у Приштину, због посла Куртијевог оца. Мајка Албина Куртија је била учитељица у основној школи. Отац му је такође образован човек. У Приштини су се родила два  млађа брата Албина Куртија, Арианит и Таулант. До пресељења у Приштину, Куртијеви су, као и њихови преци живели у селу Владимир, код Улциња. Цео тај крај, који се данас налази делом у Црној Гори, а делом у Албанији, премрежен  је остацима сакралних објеката посвећених српском владару Јовану Владимиру, кога је СПЦ канонизовала (прогласила за светитеља – свеца). Јован Владимир је био српски владар Дукље, најмоћније српске кнежевине тог доба (од око 1000. до 1016. године). Цео тај крај је био, до доласка Турака, углавном насељен српским живљем. Можемо основано претпоставити да су преци породице Курти, српског порекла – Куртовићи. Село из кога потиче породица Курти, Владимир, се од давнина зове по поменутом владару Јовану Владимиру. Село је до дана данашњег задржало своје српско име. Такође, сви називи топонима у широј околини су српски. Не тврдим да је Албин Курти Србин, већ само да су многи преци његове породице највероватније били Срби. Да је то тако, сведочи и епизода са препуцавањем између Албина Куртија и сина Хашима Тачија, Ендрита из 2018. године. На Куртијеве прозивке о блискости Тачија и Вучића, и на Куртијев позив да Ендрит запроси Вучићеву черку, Ендрит Тачи је одговорио „Хвала на вашој понуди Аљбин. Имам стрпљење да сачекам да твоја ћерка порасте па да причамо о нашој будућости, али имам проблем. Морамо претходно да решимо примарно питање идентитета, албанско, а не црногорско. Схватам да порекло не може да се заборави, али не разумем језик Куртовић Владимира“. Тиме је син председника Косова, алудуирао на то да Албин Курти није Албанац, већ Црногорац, и да се зове Владимир Куртовић. Албанци доста добро знају коме су преци били Срби, али то најчешће крију.

Албин Курти је по образовању је инжењер рачунарства и телекомуникација (Приштина 2003.). Течно говори енглески и српски. Пре 2000. године био је преводилац, портпарол и секретар Адема Демаћија, тада политичког представника ОВК. Курти је ухапшен од стране српске полиције у априлу 1999. године. Окружни суд у Нишу осудио је у марту 2000., Куртија на 15 година затвора због кривичних дела угрожавања територијалне целовитости СРЈ и удруживања ради непријатељских делатности у вези са кривичним делом тероризма. Посебно је занимљив снимак из затвора у Нишу, када Курти даје изјаву за медије, и пун себе, износи измишљотине о српском империјализму и фашизму!

Албин Курти је на слободу пуштен у децембру 2001. године. Психопату Куртија и Флору Бровину је помиловао тадашњи председник СРЈ, Војислав Коштуница. Данас је јасно да је неселективно пуштање на слободу албанских злочинаца 2000. године, велика грешка, због стварних злочина које су починили. Данас бизарно и болесно звучи чињеница да је Албину Куртију 1999. године, другосрбијански лист „Наша борба“ (претеча „Данаса“) доделио награду за толеранцију. Дакле, да поновим, за оне који су у неверици, српско петоколонашко гласило је 1999. године, наградило порпарола ОВК, наградом за толеранцију!

Окружни суд у Приштини је у јуну 2010. осудио Албина Куртија на девет месеци затвора, а казну је раније одслужио у службеном и кућном притвору. Курти је осуђен за опструкцију и спречавање службених лица у вршењу дужности током фебруарских демонстрација 2007. године, које су организовали он и његово Самоопредељење. Током тих насилних демонстрација у Приштини су страдала двојица демонстраната, а 80 је повређено. Одговорност за то сноси Албин Курти. Суд је потврдио пресуду Основног суда у Приштини из јануара 2018., према којој су четири члана Самоопредељења, осуђени на затворске казне. Према тој пресуди Албин Курти је правоснажно осуђен на казну затвора због опструкције рада парламента, бацања сузавца и ометање полиције у обављању службене дужности.

Албин Курти се у четрдесетој години (2015.) оженио Норвежанком Ритом Аугестад Кнудсен. Имају седмогодишњу ћерку. Рита Аугестад Кнудсен је старији истраживач у Норвешком институту за међународне послове (Norwegian Institute of International Affairs  – Norsk utenrikspolitisk institutt – „NUPI“). „НУПИ“ је норвешка владина институција. Кнудсенова ради у Одсеку за безбедност и одбрану. Куртијева супруга је доктор наука и експерт за противтероризам и антирадикализам. Она је такође извршни директор Конзорцијума за истраживање тероризма и међународног криминала. Рита Аугестад Кнудсен је високо позиционирана у норвешким обавештајним структурама. Као обавештајни „официр“ стациониран у Приштини, она сарађује и са осталим западним обавештајним резидентима, поглавито из САД и ВБ. Приштински медији су 6. јуна 2019. године известили да су Курти и његова супруга потрошили огроман новац (400.000 евра) на куповину стана у Норвешкој. Како је Курти био посланик, био је обавезан да подноси годишње извештаје о имовини. Због овога га је често прозивао тадашњи председник парламента Кадри Весељи, тражећи да објасни порекло новца за стан. Албин Курти и његова супруга никада нису објаснили порекло новца за тај стан, нити порекло остале имовине, која није мала. Када говоримо о професији Куртијеве супруге, занимљиво је да је неко ко се бави антитероризмом, антирадикализмом и антиекстремизмом, одабрао да заснује породицу са бившим секретаром портпарола једне терористичке организације, познате по ратним злочинима, и бављење класичним криминалом, укључујући и трговину органима отетих и убијених! Уз то сам супруг Кнудсенове је политичар са екстемним шовинистичким политичким програмом, који подразумева стварање Велике Албаније. Такође, Албин Курти већ најмање 15 година спроводи насилну политику, која подразумева организовање насилних демонстрација на којима гину људи или бивају повређени, која подразумева увођење насиља у институције Косова, попут бацања отровног гаса, туче итд. Курти је до сада три пута осуђиван, једном у СРЈ, за тероризам, и два пута на Косову.

Албин Курти, у суштини води шизофрену политику – левичарско шовинистичку. Са једне стране шовинистичку, великоалбанску, а са друге стране левичарску, мондијалистичку, либералну. Албин Курти би се могао описати као спој појединих особина Обрадовића и Нога (десничарски шовинизам, насиље…) и Сергеја Трифуновића (левичарски мондијализам, владање савременим медијима…). Уз то, видимо да насилна политика Албина Куртија, неодољиво подсећа на насилну политику Ђиласа и Обрадовића. Или обрнуто? Албин Курти је образован и течно говори два језика (енглески и српски). Такође он највероватније није починио ратне злочине, као они албански лидери који су сада у Хагу, или као Харадинај (што не значи да није био саучесник терориста 1998. и 1999.). У том погледу Курти ће бити и мање подложан притисцима западних ментора, који из позадине владају Косовом.

Курти је после избора 2019. године, 3.2.2020., изабран за председника владе лажне државе Косово и ту функцију је обављао до 3.6.2020. Са функције су га практично уклонили Американци, због увођења „реципроцитета“ у трговини са Србијом, због одбијања дијалога са Србијом, и генерално због некооперативности.

О Куртијевој екстремној политици и ставовима, најбоље говоре делови интервјуа који је у марту 2016. дао европском издању угледног веб сајта „Политико“. Ту Курти нескривено говори да се противи „Заједници српских општина“ и дијалогу са Србијом.

Питање:“ Споразум са ЕУ је корак ка помирењу са Србијом, и корак ка Европи. Ваша партија то блокира. Због чега?“

„Да, блокирамо. Ми смо поносни на то што је чак и Уставни суд то блокирао. Ми верујемо да то (ЗСО оп.аут.) представља корак против нормализације и да води у капитулацију пред имеријалистичком моћи (…) Србија је увек била мала империја на Балкану (…) која је убијала (…)“.

Питање:“Шта су претпоставке за почетак дијалога са Србима?“.

„ (…) да би почели преговоре са српском владом, Србија мора да призна нашу државу, да се извини за ратне злочине, и да плати ратну одштету. Тако да начелно не постоји начин за успостављање нормалних односа са Србијом“.

Питање:“Ваша партија сања сан о великој Албанији. Како то замишљате и како?“.

„Ми тражимо право Косова да се прикључи Албанији. Ми желимо да то остваримо мирно, за разлику од нашег одвајања, које је било насилно захваљујући великим силама“.

Подсетићу да се Курти годинама залаже да косовске власти, уместо преговора с Београдом, разговарају са Тираном о уједињењу Косова и Албаније! Само дан после избора 2019., Курти је почео да провоцира српску заједницу. У свом интервјуу са ТВ Н1, поновио је да ће у своју коалицију укључити оне српске политичке странке које нису Српска листа, образложивши тим да Српска листа није политичка партија, већ држава. „Иначе наш устав каже да мора да буде бар један министар из српске заједнице у нашој влади, али не каже да мора да буде из Српске листе. Значи ми ћемо да фокусирамо наше приоритете према мањинама као такве као заједнице, а не као странке“, рекао је Курти. Касније је морао да одступи од ових претњи и да поступи по Уставу, и укључи Српску листу у власт.

Ко је Вјоса Османи?

Рођена је 1982. године, у Титовој Митровици. Удата је и има близанце. Право име и презиме су јој Вјоса Османи – Садриу. У кампањама није користила два презимена, због тога што је албанско косовско друштво веома патријархално, да не кажемо заостало. Два презимена би исувише бола очи, и можда би одбила неке бираче. Од 2006. до 2010. је радила у Канцеларији председника Косова, као шеф кабинета председника и као саветница за правна и међународна питања. Од 2011. је посланица у скупштини Косова. Пре тога радила је у више међународних институција на КиМ. Завршила је први степен правног факултета у Приштини (Bachelor of Law) 2004. године. Мастер диплому права, стекла је већ 2005. године, на универзитету Питсбург (САД). Десет година касније је докторирала на истом универзитету (Међународно и пословно право). На приштинском правном факултету је 2004., била најбољи студент права. На универзитету Питсбург, је за мастер и за докторске студије, добила све могуће наградне школарине. Паралелно је стицала искуство и образовање и у невладином сектору. Предавач је на више факултета, а на правном факултету у Питсбургу је гостујући професор. Из приложеног се може закључити да Османијева течно говори енглески, а вероватно и српски. Вјоса Османи поседује импресивну биографију. Била је носилац кампање ДСК, на изборима 2019., када је та партија освојила само 5000 гласова мање од Куртијеве. Османијева је још 2019. најавила оштар став према Србији. Наглашавала је да ће таксе од 100 посто на увоз робе из Србије и БиХ, бити део других мера које ће бити предузете против Србије. Рекла је да таксе неће бити укинуте, већ уграђене у мере „реципроцитета“. Да поменем да Вјоса Османи није прва истакнутија жена у политици Косова. Пут су јој утрле Едита Тахири и Атифете Јахјага, бивша председница Косова (од 2011. до 2016.).

Осокољен са готово 50 одсто гласова подршке, ојачан Вјосом Османи, и у очекивању подршке Бајденове администрације, Курти ће наступити оштрије него у фебруару 2020. Срби и Србија од нове Куртијеве владе могу да очекују све најгоре. Уз то број мандата који је Курти добио, знатно смањује потенцијал за притиске (да не кажем уцењивачки потенцијал) осталих играча на сцени. Курти ће морати да укључи Српску листу у власт, ако ова то буде хтела, али нажалост, њему ће бити довољни  гласови десет посланика осталих мањина (Бошњаци, Турци, Роми) да има већину 65:55. Уколико у власт укључи и Харадинаја (9 посланика), имаће комотну већину 74:46! Гласови осталих му уопште неће бити потребни. Од двотрећинске већине га онда дели само 7 недостајућих гласова. Харадинајева цена ће вероватно бити положај председника Косова. Сам Курти би на том месту радије видео Вјосу Османи. Чини се да ће положај Српске листе, уколико буде у тој власти, бити веома тежак и сложен.

Све то делује обеспокојавајуће за нас Србе, у погледу опстанка Срба на КиМ, и евентуалних преговора о КиМ. Највише ме брину екстремизам и непредвидивост Албина Куртија. Разлоге за бригу дају и образовање и способности Вјосе Османи, који ће бити предност у преговорима, пре свега у њеном односу према ЕУ и САД, и у њиховом односу према њој. Много је у преговорима лакше, насупрот себи имати некадашње (необразоване или слабо образоване) бандите и злочинце, упитне интелигенције, подложне уценама западних ментора. Много је теже у преговорима, на супротној страни имати изузетно образовану и интелигентну Вјосу Османи, и екстремног Албина Куртија, који је такође солидног образовања.

Проблем у томе што је албанска агенда, екстремна и подразумева:

– захтев Србији да пружи сагласност да Косово постане члан УН,

– захтев Србији да после тога призна Косово,

– да Србија не добије ништа заузврат (једнострани компромис, тј. компромис који то није),

– Србе као грађане другог реда и реметилачки фактор,

– рад на уједињењу са Албанијом (прикривен или јаван),

– онемогућавање повратка расељенима,

– отимање све српске приватне и  државне имовине,

– отимање свог српског културног и духовног наслеђа

– територијалне претензије спрам Прешевске долине

Све што је набројано, овај пут још жешће ће спроводити Курти и Османијева. Нажалост, ојачани Курти и Османијева и ће албанску агенду спроводити успешније него било ко до сада. Кључ свега, чини се сада држи Бајденова администрација. Ако буду попустљиви према Куртију и Османијевој, а ја предвиђам да ће тако бити, нама Србима и Србији се, што се КиМ тиче, не пише добро. Курти и Османијева су нова генерација албанских политичара, образована, неоптерећена гресима прошлости, много вештија од „ратних лидера“, злочинаца и криминалаца. Нажалост, политика Куртија и Османијеве ће бити слична, али гора од политике превазиђене генерације политичара, која је  углавном у Хагу. Не треба заборавити да Албин Курти патолошки мрзи нас Србе.