У предизборној години опозиција је у очајном стању, захваљујући Ђиласу. Самозвани шеф опозиције, растурио је све чега се дотакао. Напустили су га Двери, НС, и „1 од 5 милиона“. Распали су се СЗС и УОПС. „Највернији“ му је Ђорђе Вукадиновић, шеф НСПМ. Очај изазива, као што ћу показати, очајничке неистине. „КРИК“ је 5.1.2021. тражио од Ђиласа да објасни фотографију са криминалцем Владом Јапанцем. Ђилас је одговорио:„На фотографији је непознат човек који ме је на улици замолио да се сликамо. То ми се дешава сваки дан 5-10 пута“. Та изјава делује неистинито због тога што то значи да се Ђилас слика са непознатима 2555 пута годишње. Ђилас тиме каже да се на улицама осећа веома безбедно и вољено. Међутим, Ђилас на суђењима, по сопственим тужбама (114 у 2020.), тврди сасвим супротно, и само у 2020. дао је 114 таквих изјава. Да Ђилас говори неистину, то поуздано зна и аутор овог текста. Ђилас ме је тужио суду и на рочишту 2.10.2019. Ђилас је изјавио: „Мене вређају на улици чак и док с децом ходам Београдом, када ходам сам то је постала нормална ствар“ (поседујем тај записник). Стога је неистинита Ђиласова изјава о слици са криминалцем.

Ђилас је 13.01.2021. објавио „истраживање“ јавног мњења. Да је ово истраживање лажно указује то што Ђилас није желео да открије име агенције. По том истраживању за СНС би се определило 40,2%. Да је све то Ђиласова ујдурма, доказује истраживање агенције „Ипсос“ из децембра 2020. које каже да би СНС би освојио 60,5%. Ово су потврдили и избори пре само 7 месеци. Ђилас је 13.01.2021. у видео снимку у коме говори о свом „истраживању“, изнео две очигледне неистине. Ђилас каже: „Пре 6 месеци на најлажнијим, најпокраденијим изборима у историји Србије, када су стотинама хиљада листића пуњене кутије, када су лопатама убацивали (…)“. Указаћу на чињеницу да нико жив није уочио ту наводну крађу, нити стотине хиљада додатих листића. Ни страни (ОЕБС), ни домаћи посматрачи (ЦРТА, ЦЕСИД), ни један записник са 8500 бирачких места, ни један члан бирачког одбора од њих 85.000, већином из опозиционих странака од којих су неке сада Ђиласови партнери, попут ПСГ. То нису уочили ни Ђиласови медији! Потом Ђилас изговара смешну неистину: „Ови бројеви показују да (…) тих 50.000 људи који свакога дана оде из ове земље…“. Ђилас тврди да из Србије сваког дана оде 50.000 људи. За месец дана то је милион и по! Годишње – 18 милиона! Србија има 7 милиона становника и била би испражњена за мање од 5 месеци!

У изношењу неистина, Ђиласу се придружио и његовог „верни“ Вукадиновић, који ради и „истраживања“ јавног мњења. Г. Вукадиновић је раније је био сорошевац, љубитељ ДОС-а, ДСС-а, ДС-а, НОПО-а (лажни Власи), па поново ДСС-а (Санда Р.И.). Многе чињенице дају повода сумњи да НСПМ, уопште не спроводи истраживања – већ их измишља. Главни разлог је непоуздана методологија. Озбиљне агенције раде само теренска истраживања, са анонимним испитаницима. НСПМ ради само телефонска истраживања, која не могу бити анонимна, нити ваљана, због тога што испитаници неће дати искрене одговоре. Други разлог је политичка пристрасност и необјективност г. Вукадиновића, који је два пута учествовао на изборима. Вукадиновић је објавио „истраживања“ и пред изборе у Београду 2018. Највидљивије обмане су биле у новембарском истраживању НСПМ 2017. Ту је СНС-у дато 30,9%, Ђиласу 28,3%, а Шапићу 16,8% – све погрешно! Колико је лажно било ово новембарско истраживање НСПМ, показују резултати избора, само 4 месеца касније (СНС 45%, Ђилас 18,8, Шапић 9,3). Из тих резултата се види да је Вукадиновић намерно спустио СНС за „само“ 14%, а да је подигао Ђиласа за „само“ 10%, и Шапића за 8%! Сада Вукадиновић ради исто. Почетком фебруара 2021., на свим Ђиласовим медијима представио је јануарско „истраживање“. Кључна слабост Вукадиновићевог „истраживања“ (осим што је телефонско) је то што није истраживао рејтинг опозиционих странака, већ рејтинг три опозиционе групације, од којих једна уопште не постоји („опозиција, не знам за кога“ 20,8%), а остале две неће наступати на тај начин на изборима („бојкот опозиција“ 12,4%, „опозиција која је изашла на изборе“ 6,8%,). Данас постоји више лабавих опозиционих групација (Ђиласова, Јеремићева, Обрадовићева, ДСС-ова, ДЈБ-ова итд.). Сва истраживања одувек, оне који не знају за кога  ће гласати (било да су у питању они који нагињу власти или опозицији) сврставају у категорију названу „друго“ или „остало“. Ту категорију Вукадиновић вештачки увећава десет пута, припаја је опозицији и крсти је небулозно „опозиција, не знам за кога“. Овако нешто се први пут појављује у истраживањима. Нејасно је шта представља категорија бирача „опозиција, не знам за кога“? То могу бити (не)апстиненти, а истовремено и (не)изјашњени. Али, не можете их чак ни из очаја, помешати у једну магловиту категорију, као што то чини Вукадиновић. Ако наставе са оваквим неистинама, рејтинг Ђиласа, Вукадиновића, ССП и УОПС ће да се сроза у минус до 2022.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s