Скупштина Србије је 11. марта 2020. усвојила Закон о утврђивању порекла имовине и посебном порезу. Да би грађани видели колико је потребан овај Закон који ступа на снагу 12. марта ове године, и измене овог Закона које се налазе у Скупштини, изнећу аргументоване примере како је пљачкан буџет Србије, и како низ лица која су то чинила, не може да оправда вредност своје имовине и њено порекло. Такође, та лица су углавном на незаконит начин стекла приходе који су извор њихове имовине. А сва та лица се баве политиком, и у периоду незаконитог богаћења обављала су низ државних функција. Код неких лица постоји покриће за имовину у њиховим пријављеним приходима, али су сами приходи стечени на незаконит начин, најчешће путем кривичних дела – злоупотреба службеног положаја и трговина утицајем. Поздрављам пореску стопу од 75%, предвиђену овим Законом за опорезвање имовине којој се не може утврдити порекло. Овај Закон представља један од доказа како се спроводе приоритети које је одредио председник Вучић – борба против корупције и мафије. Говорићу о незаконитом пореклу прихода, а тиме и имовине Драгана Ђиласа, Вука Јеремића, Саше Радуловића, Маринике Тепић и Бошка Обрадовића.

Драган Ђилас

Драган Ђилас је у периоду од десет година од 2004. до 2013., обављао три државне функције, а његове компаније су у том периоду стекле пословни приход од 619 мил евра, по збирним подацима из АПР, а нето добит је била 106 милиона евра. Сумња се да је тај огроман новац стекао злоупотребом службеног положаја и трговином утицајем. Постао је један од најбогатијих грађана Србије. Уз Ђиласа се обогатио и његов рођени брат, такође сувласник или директор компанија свог брата. На крају Ђиласовог градоначелничког мандата финансије Београда су биле обрнуто пропорционалне профитима Ђиласових компанија. Дуг Београда је био 1,2 милијарде евра, а пословни приход градоначелникових компанија је био преко 600 милиона евра! Сам Ђилас је једној НВО, 2018. пријавио да поседује имовину вредну 24 мил евра. А дао је само делимичне податке.

Председница Савета за борбу против корупције Верица Бараћ, је 1.6.2011. на конференцији за штампу Савета, али и у Извештају Савета, изнела кључне доказе о томе шта је радио Ђилас. Рекла је: „Медији у Србији су “заробљени” а власт је контролу над медијима успоставила преко Драгана Ђиласа, најближег сарадника председника Србије Бориса Тадића“. Верица Бараћ је додала да Ђилас, градоначелник Београда и потпредседник Демократске странке, има две фирме за медије преко којих иду канали за новац и куповину реклама и друге утицаје на медије. Додала је да са тако контролисаним и заробљеним медијима нема ни говора о ефикасној борби против корупције, јер медији јављају “оно што власт хоће и на начин како власт хоће”.

Бивши председник Савета Републичке радиодифузне агенције (РРА), Ненад Цекић је 25.08.2020. тешко оптужио Ђиласа. Питао је Ђиласа „Како се то у транзиционој Србији ‘поштено стиче’ 10,  50, 100, 150… милиона евра?“.  „Наравно, не надам се да ће Ђилас било шта од овога икада јасно рећи. Биће то „пословна тајна“ јер би се из тих података могло наслутити колико је то тачно пара Ђилас „поштено стекао“ током трајања периода његовог сувлашћа и власти (2004-2012). Сумњам уједно да ће се ток овог „поштеног стицања“ икада ваљано истражити… Напредак у Ђиласовом „поштењу у стицању“ је то што он данас више не негира (а порицао је) да је „поштено стицао“ и док је био на власти. Стицајем околности, у то како је „поштено стицање“ изгледало, имао сам прилике и да се лично уверим када су ми као председнику Савета РРА у неколико наврата у руке дошли уговори на основу којих су Ђиласове фирме пословале са РТС-ом и Студијом Б. Укратко, Ђиласове фирме су стицале, тако што су секунде рекламног простора од РТС-а и Студија Б откупљивале уз невероватне попусте, па их потом препродавале. Ствар је отишла толико далеко да на крају од самог РТС-а нико више није могао да купи ни секунд РТС-овог сопственог рекламног простора. Наиме, све секунде су, у стилу накупаца са Каленић пијаце, месецима унапред откупљивале Ђиласове фирме. Није непознато да су „стицања“ ове врсте Ђиласовим фирмама обезбеђивали тадашњи директор РТС-а, и неки послом и политиком условљени директори Студија Б. А све што наводим било је јавности мање-више познато још од  2011. године“.

Вук Јеремић

Вук Јеремић, његова супруга и чланови његове породице поседују велики број некретнина у земљи и иностранству, које су, сумња се стечене на незаконит начин. Према подацима о трансакцијама преко девизних и динарских рачуна у периоду 2013-2016, на рачуне предузетничке ПР агенције и невладине организације- ЦИРСД, кума лажне државе Косово, Вука Јеремића, уплаћене су донације од 1,33 милиона долара за ПР агенцију, и 5.95 милиона долара за ЦИРСД. Истовремено на Јеремићев лични текући и девизни рачун “легло” је додатних 858.000 долара. У истом периоду Јеремић је са свог девизног рачуна уплатио “личну уштеђевину” од 650.000 долара на рачун који је његова супруга Наташа Јеремић отворила у “Ситибенк” у САД, где живи са њиховом ћерком. Постоје докази да је 1,5 милиона долара тог новца Јеремић користио у кампањи за председничке изборе 2016., иако је финансирање предизборне кампање новцем пореклом из иностранства најстроже законом забрањено. Само тиме је почињено више кривичних дела. Већи део новца који су добила два Јеремићева правна лица, потиче од криминалца, бившег функционера из Хонг Конга, Патрика Хоа, који је у САД осуђен на вишегодишњу затворску казну уптаво због махинација чији су део „донације“ Јеремићу. Патрик Хо је био члан борда Јеремићеве НВО. Криминалом су се бавили и други чланови борда ЦИРСД. У емисији „Прави угао“ на РТВ, 29.12.2016., на питање о донаторима ЦИРСД, Јеремић је лагао: “Огромна већина финасирања је дошла од изузетно респектабилних великих међународних корпорација које не послују у Србији нити имају планове да послују“. Истина је да су најмање две компаније из Кине, које су финансирале ЦИРСД, пословале у Србији најмање 6 година. Још 2011. Јеремић је присуствовао потписивању  „Протокола о сарадњи за градњу ТЕНТ Б3“, између ЕПС-а и „China Environmental Energy Holdings“. Ова кинеска компанија је до сада уплатила ЦИРСД-у 600.000 долара.

О начину поступања (modus operandi) и „поштењу“ Јеремића кума албанског Косова, сведоче чињенице да је током петогодишњег министарског мандата он на своја луксузна министарска путовања потрошио више од 3,6 милиона евра из буџета. Јеремић је себи доделио и 55.000 евра дневница, чиме је дуплирао износ своје петогодишње плате. Државни ревизори су још 2011. утврдили незаконито пословање МСП  при куповини девиза преко мењачнице “Транге-франге“ и при плаћању према фирми “Аероклуб” у укупном износу од око 360.000 евра. Штетним уговором који је 2012. године Јеремић потписао са „Енергопројектом“, Србија је, сумња се, оштећена за више од 5,2 милиона евра.

Секта Саше Радуловића- Твоји капци су тешки…Њиже, њиже, ето пупок!

Саша Радуловић „Доста Је Билион“

Саша Радуловић је черупао буџет Србије 4 године. Ствар је јавна, „легална“, али се ипак ради о пљачки буџета. И што је најгоре, држава није могла да уради ништа, већ је морала да толерише ту пљачку. За 4 године, на приватне рачуне Саше Радуловића (а не странке ДЈБ) легло је 288 милиона динара или 2,4 милиона евра, само на основу броја освојених посланика (16), односно за финансирање рада посланика групе грађана ДЈБ у Народној скупштини. ДЈБ је 2016. имао 16 посланика, а на крају мандата, остало их је само троје. Тринаест посланика, најближих сарадника, пријатеља и потпредседника ДЈБ је напустило Радуловића. Следила их је већина функционера и чланова ДЈБ. Сви они су сведочили о малверзацијама. Да би злоупотреба средстава била могућа, било је потребно да ДЈБ не буде регистован као странка (и није, до данас). Новац из буџета, око 72 милиона динара годишње, ишло је на приватни рачун Радуловића. Радуловића је за малверзације оптуживао 09.11.2018. и бивши председник ДЈБ Бранислав Михајловић. Михајловић је оптужио Радуловића да сваког месеца ДЈБ-у отме више од 6,4 милиона динара које ДЈБ добије из буџета на име рада 16 посланика. Бивша потпредседница ДЈБ, Татјана Мацура рекла је за ТВ Н1, 11.07.2019. да се сваког месеца из буџета на приватни рачун Саше Радуловића уплати преко 50.000 евра намењених функционисању покрета. Овде је реч о озбиљним злоупотребама. Закон о финансирању политичких странака каже:“Члан 38. став 1. – Ко даје, односно у име и за рачун политичког субјекта прибави средства за финансирање политичког субјекта противно одредбама овог закона у намери да прикрије извор финансирања или износ прикупљених средстава политичког субјекта казниће се затвором од три месеца до три године. Ако су извршењем дела из става 1. овог члана дата или примљена средства у износу који прелази милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година“. Није проблем у томе што Радуловић не може да докаже порекло новца, већ не може да оправда начин тошења новца пореских обвезника. О поштењу Радуловића говоре докази немачког „Дојче веле“ који је током 2016. и 2017. извештавао о томе да Радуловић дугује милион долара пореској служби САД и да тај дуг никада није вратио, због чега је побегао из САД.

Мариника Тепић

Мариника Тепић је власница низа некретнина, за које не може да пружи сувисло објашњење о пореклу – стан од 123 м2, у Новом Саду у најужем центру Новог Сада, на ексклузивној локацији 50 метара од зграде „Бановине“. Како је скромна секретарка стекла стан који вреди најмање 300.000 евра? Мариника Тепић је власница и низа других некретнина. Док је била на функцији Секретара за спорт и омладину у Војводини, Мариника Тепић је два пута добијала стан у НС, од покрајинске владе. Први пут 2013. стан у Балзаковој улици. Други пут 2014. стан у улици Бошка Бухе. Не постоје докази да су станови враћени држави. Због чега је Мариника Тепић добила 2 стана? Посебно је питање да ли јој је омогућено да откупи та два стана, накнадним анексима уговора, и под којим условима?

Бошко Обрадовић

На седници Главног одбора Двери 7.7.2017. изнете су бројне компромитујуће оптужбе на рачун председника Двери, Бошка Обрадовића. Уследила је серија оставки функционера који су своје одлуке аргументовали корупцијом и финансијским малверзацијама у врху странке. Међу њима су Александар Ранђеловић из Власотинца, Србољуб Мицкић из Параћина и Југослав Кипријановић. Функционери Двери и посланици Срђан Ного и Зоран Радојичић су 8.4.2019. оптужили Бошка Обрадовића да је проневерио 1.3 милиона евра који су током три године, из буџета и донација, ушли у Двери, а само занемарљив износ је потрошен на законит начин. Ного је рекао: „Бошко Обрадовић, председник Двери, оформио је групу која је извршила разна кривична дела, фалсификовала документацију, злоупотребљавала финансије те странке, кршила Статут и Програм и извршила узурпацију Двери са циљем стицања имовинске користи“. У дисциплинској пријави против групе лица, Ного истиче да је Обрадовић најодговорнији за штету која је нанета Дверима. „Обрадовић је упознат са радом те групе, подржавао их је и подстрекивао да чине кривична дела којима је оштећен буџет Србије и саме Двери, а са циљем плаћања одређеног броја функционера по странци, као и стицања противправне имовинске користи. Такође, Обрадовић је подстрекивао групу високих функционера да фалсификују званичну документацију странке“.

Да ли ће рука закона стићи лопове, видећемо? Велики мудрац Душко Радовић је лепо рекао: „Кад лопови почну да бране оно што су стекли, неће бити љућих бораца за поштење, а против лопова.“                                                                                   

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s