„Страх је убица ума“, рекао је чувени писац Френк Херберт у свом роману „Дина“. То је само део његових речи које су постале својеврсна литанија, литанија против страха. Она гласи: “Страх је убица ума. Страх је мала смрт која доноси потпуно брисање. Спремно ћу се суочити са страхом. Допустићу му до прође преко мене и кроз мене. А када буде минуо, управићу своје унутрашње око да осмотрим трагове које је оставио. Али тамо куда је страх прострујао неће остати ничега. Преостаћу само ја“. Колико видим председник Вучић и моји храбри пријатељи из Српске напредне странке и државе, се придржавају речи Френка Херберта, иако, можда, нису ни чули за њих. Без страха, храбро су се упустили у борбу против мафије која је претила да прогута државу. Председник Вучић је одсудну борбу против мафије најавио одмах после избора 2020. Одржао је реч!

Као народни посланик, који је прихватањем кандидатуре, дао реч председнику, трудим се да помогнем. То је циљ свих мојих говора у Скупштини Србије. То је био циљ мог посланичког питања које сам поставио на почетку редовног пролећног заседања. У уторак 02.03.2021. тражио сам обавештење од МУП-а и БИА о завери против председника Вучића. Против тог питања скочила је и ала и врана. Напали су ме сви ђиласовски медији, напале су ме све ђиласовске странке. Прија ми када ме напада ђиласовско ЗЛО, због тога што то значи да сам урадио нешто добро против тог ЗЛА.

Шеф тог ЗЛА, тајкун, који је опљачкао 619 милиона евра, може поднети и сто пута више тужби против нас појединаца, и против истинољубивих медија, Информера, Курира, Српског телеграфа, Пинка, Ало-а, Хепија, од ових 400 тужби које је поднео за 4 године. Ништа не вреди, не дамо се уплашити, истина је јача, истину не може ништа зауставити. НАША истина је као вода, НАША истина је као ватра, НАША истина је као земља, НАША истина је као ваздух слободе коју дишемо. ЊИХОВА истина је једнака паролама „Партије“ из Орвелове маестралне књиге „1984“: „Рат је мир. Слобода је ропство. Незнање је моћ“. ОНИ су слуге ВЕЛИКОГ БРАТА, и онога ко је Србију заразио баш тако названим риалитијем, онога ко је опоганио дечији центар „Пионирски град“ својим ВЕЛИКИМ БРАТОМ. ОНИ су заточници онога што је Орвел назвао „зломисао“, њима је свака друга слободна мисао, осим њихове, ропске, зломисао. ОНИ жигошу, они прогоне, они прете, они газе слободну мисао. „Слобода, то је слобода рећи да су два и два четири. Када је то дато, све је дато“, рекао је Џорџ Орвел. За ЊИХ два и два су увек пет, односно 619. Ако им је то дато, сматрају да им је све дато. За ЊИХ, као што Ерик Блер рече, “зломисао не повлачи собом смрт, зломисао ЈЕСТЕ смрт“. Свака мисао другачија од њихове, за ЊИХ је смрт. Свако ко другачије мисли од ЊИХ, је заслужио смрт. Због тога нас све дехуманизују.

Не могу ОНИ застрашити ни проф. Атлагића, ни Биљану Пантић Пиљу, ни Милоша Терзића, ни Ђорђа Тодоровића, ни Угљешу Мрдића, ни Јанка Лангуру, ни Ђорђа Дабића, ни Миленка Јованова, ни Сандру Божић, ни Владимира Орлића, ни Марјана Ристичевића, ни Александра Мартиновића, никога! На првом месту не могу застрашити председника Александра Вучића. Могу дехуманизовати његову породицу, могу претити вешањима, силовањима, судовима револуције, крвљу на улицама. Ништа не вреди. Не пристајемо на аутоцензуру, на самопоништавање. Могу нас демонизовати, сатанизовати, дехуманизовати, могу претити, лагати, подметати, застрашивати, мрзети. И као што Френк Херберт рече: „Али тамо куда је страх прострујао неће остати ничега. Преостаћу само ја“. Управо тако. Ове лажи ће нестати, остаћемо само МИ, борци за истину. „Могу се уписати у историју својим горким, изврнутим лажима, МИ ходамо као да имамо бунаре нафте који извиру у нашој дневној соби. Желе НАС видети сломљене? Погнуте главе и спуштених очију? Могу НАС стрељати својим речима, могу НАС сећи очима, могу НАС убити својом мржњом, али и даље ћемо се, као ваздух, уздизати. У свитање чудесно ведро, уздизаћемо се, носећи дарове предака, који су сан и нада презрених“ да парафразирам песникињу Мају Ангелу.

ОНИ никада неће разумети стихове џина Радјарда Киплинга из песме „Ако“:„Ако можеш да сањаш а да твоји снови не владају тобом, Ако можеш да мислиш, а да ти твоје мисли не буду (себи) циљ, Ако можеш да погледаш у очи Победи или Поразу, И да, непоколебљив, утераш и једно и друго у лаж; Ако можеш да поднесеш да чујеш истину коју си изрекао, Изопачену од подлаца у замку за будале, Ако можеш да гледаш твоје животно дело срушено у прах, И да поново прилегнеш на посао са поломљеним алатом;(…) Тада је цео свет твој и све што је у њему, И што је много више, тада ћеш бити велики Човек, сине мој“. МИ разумемо. Живела Србија!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s