Од када је „убијен“ независни „НИН“ од стране Тадићевог и Ђиласовог режима, „НИН“ представља само брендирани скелет некадашњег „НИН“-а. То се види годинама уназад, по „квалитету“ текстова и по кршењу професионалних новинарских норми, односно Кодекса новинара Србије. А када је „НИН“ постао ђиласовско гласило, ушао је у своју терминалну фазу.

Госпођа Вера Дидановић је за издање „НИН“-а од 11.03.2021., написала текст под називом „Алек, пази метак!“ у коме се бави мојом маленкошћу. Да се разумемо, прија ми када ме напада ђиласовски медиј. То значи да сам урадио нешто добро. Госпођа Вера Дидановић моје посланичко питање, постављено 02.03.2021., на почетку седнице Скупштине Србије, вишеструко неистинито карактерише као „испад (…) у жестокој конкуренцији прелетача који не бирају средство за доказивање новом (тренутном) вођи. На седници посвећеној избору судија, Бакарец се (…) позвао на (…)“. Прво, не ради се о испаду. Упутио сам питање МУП-у и БИА, о мафијашкој завери против председника Вучића. Друго, нисам говорио о избору судија, већ сам по пословнику, затражио обавештење на почетку седнице. Треће, никада нисам био „прелетач“, што се и види из каснијег цитата једне моје изјаве, коју преноси гђа Дидановић. Опште је познато (било у медијима) да нисам напустио ДСС, већ сам 2015. године, избачен из ДСС. Сама та чињеница оповргава неистину да сам „прелетач“. Такође, у СНС сам се учланио тек две године касније, у септембру 2017. Да додам да сам ДСС-у био веран пуне 23 године. Да гђа Дидановић није површно приступила писању текста, већ професионално, знала би ове чињенице. Једнако тако злонамерно, и ја бих могао гђу Дидановић да назовем „прелетачицом“ због тога што је из листа „Време“ прелетела у „НИН“.

Потом се гђа Дидановић бави делом мог говора, и као и ђиласовским медијима спорна јој је моја реченица: „Знате како се то решава у Русији, па то се решава у Русији тако што те више нема, јер то се не ради“. Гђа Дидановић за разлику од других ђиласовских медија, не тумачи ову моју изјаву као позив на убиство Ђиласа и Вукадиновића, већ цитира неистину коју је изнела Ђиласова странка. Ипак гђа Дидановић износи неистину у свом тексту испод наслова који гласи: „Није чудно што је посланик Небојша Бакарец спреман да изговори чак и оно што личи на позив на ликвидацију“. Приметићу да „позив на убиство“ како каже Ђиласова странка, није исто што и тврдња гђе Дидановић „личи на позив на ликвидацију“. И пас „чау чау“ личи на лава, али лав није. Албатрос је величине кондора, али кондор није. Ту лажну вест коју цитира гђа Дидановић су прошле недеље лансирали и други ђиласовски медији „nova.rs“ и „Директно“. Да се ради о лажној вести Ђиласове странке, „nova.rs“ и „Директно“, доказује вест сајта „ТВ Н1“ која гласи „Бакарец упутио индиректну претњу бившем шефу БИА“. Да сам позвао на ликвидацију Ђилас и осталих, сасвим сигурно би о томе известио и сајт Н1. Друго, индиректна претња једној особи, је потпуно различита од позива на ликвидацију две особе или чак целе опозиције. Госпођа Дидановић је могла да цитира вест ТВ Н1, која је много мање неистинита, али је намерно одабрала најлажнију вест. Колико су ове лажне вести бесмислене, сведочи и лажна вест Ђилсовог сајта „Директно“ који је тврдио да сам позвао на ликвидацију целе опозиције! Да се ради о лажним вестима сведочи део извештаја са седнице Скупштине Србије, који је објавила уважена дописница листа „Политика“, гђа Мирјана Чекеревац, која је опширно пренела моје питање, и у њему није видела ништа спорно. Преношењем ове лажне вести „НИН“ је прекршио одредбе Кодекса новинара Србије. Прекршена је обавеза медија да истинито извештавају, обавеза новинара да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије. Никада нисам позвао на било чију ликвидацију, па ни у поменутом обраћању Скупштини Србије. То што су урадили ђиласовски медији, а сада и „НИН“ је ширење лажних вести, спиновање, подметање садржаја, приписивање нечега што нисам рекао, нити помислио. Са новинарством су неспојиви објављивање неоснованих оптужби, клевета, гласина, како стоји у члану 5. Кодекса, а ђиласовски медији су управо то урадили, оклеветали ме, повредили ми част и углед, оптужујући ме да сам позвао на ликвидацију двојице људи, целе опозиције, и васколиког човечанства!?! Како се из моје реченице види изнео сам свој став о томе како се у Русији решавају специфични проблеми у обавештајној области. Нисам изнео свој вредносни суд да ли је тај начин добар или лош. Најважније је да нигде у мом говору, нити у тој реченици нема позива на било чију ликвидацију, нема чак ни инсинуације. 

Потом гђа Дидановић наставља да вређа: „да је Бакарец само један од извршилаца радова за које је, у тренутној, до сада најморбиднијој етапи „златног доба“, очигледно задужен једноумни парламент“. Прво,парламент није „једноуман“. Опозиција јесте малобројна, али постоји – има их седморо. Друго, они које заступа гђа Дидановић, нису смогли храбрости да учествују на изборима, па су их бојкотовали. Због тога парламент не може бити „једноуман“. Најважније, шта има морбидног у општем напредовању Србије, у успешној борби против епидемије, у успешној вакцинацији, у градњи аутопутева, споменика, у запошљавању током Вучићеве ере? Шта је морбидно у чињеници да је од 2012. корупција је сведена на најмању меру, и да се води борба на живот и смрт са мафијом. Шта је морбидно у чињеницама да је стопа незапослености свега 9,7%, да су председник Вучић и СНС смањили незапосленост за 15%, да је у децембру 2019. укупан број незапослених износио 314.000, да су председник Вучић и СНС смањили број незапослених за 420.000, да је просечна зарада у Србији у марту 2020. године износила 60.000 динара?

Није ли морбидна етапа наше политике био период када је ДС два пута крала мандате најјачој странци у Србији, када је убијен Зоран Ђинђић, када су Црна Гора и лажна држава Косово, прогласиле независност, када су се одиграле пљачкашке приватизације, онда када је стопа запослености била међу најнижима у Европи и износила само 44% (2012.), када је стопа незапослености  износила чак 25%, када је од 2008. до 2012. број незапослених повећан за 302.000, или када је просечна зарада у Србији износила само 40.000 динара (јун 2012.). Није ли морбидна фаза наше политике била онда када је Тајкун Ђилас волшебно „зарадио“ 619 милиона евра, за 10 година на 3 државне функције када је његов брат „стекао“ 35 некретнина , и постао сувласник и директор фирми свог брата, када се обогатила се и прва Ђиласова супруга, која је била државни функционер и сувласница његових компанија, када се обогатио бивши министар Шутановац, све послујући на својим врачарским пашњацима, када се обогатила и бивша сирота покрајинска секретарка за спорт и омладину, Мариника Тепић, све возећи бицикл до свог новог стана од 1,5 ари, који вреди најмање 300.000 евра, када се обогатио један од кумова лажне државе Косово, Јеремија Вук Бранковић, који је радећи у корист лажне државе Косово, стекао око 10 милиона евра. Није ли то „најморбиднија етапа златножутог доба“?

Потом гђа Дидановић неистинито наводи да сам „јавно рекламирао књигу „Политичка Фукара“ и да сам био „вишегодишњи посланик“. Истина је следећа. Посланик сам био само током марта месеца 2004. године. Један месец! Књугу „Политичка Фукара“ сам купио у СРС-у, средином 2013. Показао сам је на затвореном – нејавном делу седнице Главног одбора ДСС у јуну 2013. Нисам говорио о тој књизи, већ о околностима у којима сам је купио. Купио сам је у централи СРС, у доба када је СРС изгубила парламентарни статус, и када јој је претило гашење, а књигу сам купио усред радног дана, када у централи те странке није било никога осим портира који је и продавао књиге. На Главном одбору ДСС сам упозорио да ако се ДСС не опамети, и ДСС чека судбина СРС. Као наравоученије изговорио сам: „ Била једном једна странка!“. И то је све. Показало се да сам био у праву. Неко ме је сликао за говорницом на којој је стајала та књига. Та личност је објавила ту фотографију после 2017. године и мог учлањења у СНС. Велика ствар!

 У доба када сам био члан ДСС ватрено сам заступао интересе те странке, као што сада исто тако ватрено заступам интересе СНС. У  томе нема ничега спорног. Обе странке су странке десног центра. Неуверљиво је то што гђа Дидановић мора да се позива на моје критике Николића и Вучића, старе седам година! Бајато!

И као што гђа Дидановић не може да пронађе ништа осим бајатих изјава од пре седам година, и бајате фотографије од пре седам година, тако и моји политички непријатељи, не могу да ми пребаце да сам било шта украо за 31 годину бављења политиком. Не могу да ми пришију ништа, због тога што ничега нема! За три деценије нисам од политике стекао ништа, нити сам другоме омогућио да стекне било шта. Тиме се поносим. Био сам два мандата власт у општини Стари град, до 2008. године, и да има било чега спорног, то би обелоданили једини партнери у власти које је ДСС тамо имао – ДС. Ратовали смо ихај! Да постоји било шта спорно што сам урадио, неко би се тога сетио за ову двадесет једну годину! Не би ми ништа опростили. Срећом, ничега нема.

Захваљујем се гђи Дидановић на промоцији мојих речи, на обимним цитатима мојих речи из Скупштине Србије, који чине пола њеног текста. Захваљујем јој се и на томе што ми је подигла рејтинг у јавности. Хвала!