Двоструки стандарди аутошовиниста, другосрбијанаца, ђиласоваца, њихових медија и НВО подразумевају да функционери СНС не смеју ни да помисле да критикују било кога од њих – „светаца“ и „елите“. Истовремено они сматрају да је њима дозвољено да сатанизују, дехуманизују, вређају и прогоне свакога ко не мисли као они. Када одаберу жртву, тог дана или те недеље, сви они, али пре свега њихови медији се служе искључиво нечасним средствима, методама које су противне професионалном новинарству и Кодексу новинара Србије. Те методе подразумевају, прво, подметање речи, злонамерно тумачење нечијих речи и намера, сакривање истине о томе шта је неко заиста рекао, изношење неистина и лажних вести – подметање „утисака“, тако да се у лавини реакција и увреда, потпуно изгуби истина, и на крају бесомучно спиновање лажних конструкција. Циљ је дискредитација неистомишљеника.

У овом тексту указаћу, хронолошким редом, на четири таква случаја, а било их је много више. И сва четири „случаја“  нису никакви случајеви, то су измишљене афере које имају за циљеве које  сам навео у претходном пасусу – сатанизација, дехуманизација, спиновање, подметање, ширење лажних вести.

„Случај“ Атлагић

Од 24. новембра 2020., до 4. децембра, десет дана је трајала хистерична сатанизација професора Атлагића. Он је био изложен баражној ватри двадесетак ђиласовских и аутошовинистичких медија. Наслови су се могу свести на реченицу „Зли демон Атлагић напао анђеоску Секу Саблић“. Само на почетку хајке против г. Атлагића, у понеком од тих медија  сте могли прочитати шта је г. Атлагић заправо рекао. Потом се то сакрило и осам дана су ти ђиласовски и аутошовинистички медији преносили осуде, реакције, увреде и писали су као да је у питању био физички напад г. Атлагића на гђу Саблић. Сваки просечан гледалац или читалац тих медија могао је да закључи да је проф. Атлагић негде на улици, или у Скупштини, физички напао познату глумицу и нанео јој тешке телесне повреде. Професора Атлагића су називали „тумором, магарцем, кочијашем, патолошким случајем, шизофреничаром, срамотом нације, хуљом, дрекавцем“ итд.

А шта је истина? Quid est veritas? Истина је да је професор Атлагић, у Скупштини Србије, током свог говора, 24.11.2020., само критиковао гђу Саблић, због њених изјава. Не да је није физички напао, није је напао чак ни вербално. Критиковао је. Али, сетите се, аутошовинистичка „елита“ сматра да нико не сме да их критикује. Ево шта је професор Атлагић рекао: „У нападе на Александра Вучића, Јоргованку Табаковић, Синишу Малог укључила се глумица, гле чуда, Јелисавета Саблић, звана Сека. (…) Овој госпођи заиста недостаје патриотизам. Она је изјавила да је отаџбина тамо где ти је добро, а не где ти је сарма. Госпођо, ви имате мањак патриотских осећања. Патриотизам је камен темељац човекове моралности, светиња човекове душе. Запамтите, госпођо Саблић, патриотизам је највећи украс човекове душе, који ви, госпођо Саблић, не поседујете. Прелистајте историју српског народа, да не би остали странац у властитој отаџбини”.

Као што видите у излагању професора Атлагића нема ни једне увреде, чак ни грубе, а камоли ружне речи. Нема ничега спорног. Професор Атлагић је благо  реаговао на изјаве гђе Саблић из 2020. У интервјуу који је дала Ђиласовом порталу „Директно“17.05.2020., гђа Саблић је рекла: „Вучићеви говори су пуни демагогије и агресије. Посебно ме је у овом драматичном моменту у вези ове болештине, овог коронавируса, вређао тај понижавајући расистички став (Вучићев – оп.аут.) према бакама и декама…Легализован је неморал, тако да људи нису ни у односу са моралом“. У августу 2020. гђа Саблић је дала интерву порталу  „Нова.рс”у коме је рекла: „Просто ми се плаче колико се сваки протест заврши нашом немоћи и њиховим тријумфом. Тренутно заиста царују лажи, неправде, безакоње. Све је и свако је на погрешном месту“. У интервјуу листу „НИН“ 17. новембра 2020., гђа Саблић је рекла: „Дуго траје та агресија лажи. А народ је још од деведесетих година привикаван да живи у страху (…) Народ никада није пратио свој интерес већ је увек веровао у пароле – патриотизам. Мафија је овде легализована! Па ово је држава да умреш од смеха. Отаџбина је тамо где ти је добро, а не где су сарме“. Као што видимо изјаве госпође Саблић су мрзилачке, острашћене, нетолерантне. За сваку осуду. А у ђиласовским, аутошовинистичким, али и у мејнстрим медијима, ове страшне изјаве наилазе на похвале. Због чега? А пристојна критика професора Атлагића бива демонизована. Какви грозни двоструки аршини.

У одбрану професора Атлагића, како је и ред, на крају Скупштинског заседања 2.12.2020., стали су потпредседник Скупштине Србије, доктор наука Владимир Орлић и председник посланичког клуба СНС, доктор наука Александар Мартиновић. Владимир Орлић: „За најобичније беднике Атлагић је апартид, хуља, а парламент је штала, а посланици балега која се годинама не чисти. Да ли је то однос према народним институцијама и народним представницима? Ово је ваше огледало и ако неко понижава овај парламент то сте ви сами. Ми смо заклетву положили да служимо истини и правди, а та је истина на нашој страни и страни храбрих људи попут Марка Атлагића“. Александар Мартиновић: „У говору професора Марка Атлагића није било апсолутно ничег увредљивог кад је у питању госпођа Јелисавета Сека Саблић, која је неспорно једна од највећих српских глумица. Атлагићев говор о Јелисавети Секи Саблић, од пре неки дан извучен је из контекста. Мислите да је случајна кампања против Атлагића. Вама господине Атлагићу желим да честитам на интетектуалној храбрости да кажете све оно што сте рекли пре неколико дана“.

„Случај“ Бакарец

На почетку седнице Скупштине Србије 02.03.2021. упутио сам питање МУП-у и БИА, о мафијашкој завери против председника Вучића. Тог и наредна два дана ђиласовски медији и ђиласоваци су ме напали, лансирајући низ потпуно лажних вести. Навешћу наслове тих лажних вести: сајт ТВ Н1-„Бакарец упутио индиректну претњу бившем шефу БИА“, сајт „Директно“- „Бакарец: Нашу опозицију треба ликвидирати, као ону у Русији“ и „Бакарец хоће да убије Ђиласа, Дачић подржао“, сајт ТВ „Нова С“-„Бакарец позвао на ликвидацију Ђиласа и бившег шефа БИА“. Напале су ме четири ђиласовске странке сличним лажима у својим саопштењима.

А шта је истина? Quid est veritas? Све те различите лажне ствари су закључили на основу моје реченице: „То што је урадио бивши шеф БИА је крајње непрофесионално и недопустиво у професионалним обавештајним односима. Иначе, замислите да се бивши шеф ФСБ-а, састаје са Наваљним. Знате како се то решава у Русији, па, то се решава у Русији тако што те више нема, јер то се не ради“. Као што видите, нема чак ни индиректне претње било коме, већ сам изнео своје мишљење о томе како се неко питање решава у Русији. Нисам изнео ни вредносни суд о томе да ли је тај начин добар или није. Сама вест сајта ТВ Н1 демантује све остале лажне вести. Да сам позвао на било чију ликвидацију онда би то и сајт ТВ Н1 констатовао. Индиректна претња је сасвим супротна директном позиву на ликвидацију. Осим тога и саме лажне вести сајтова „Директно“ и „Нова.рс“ су контрадикторне због тога што је позив на ликвидацију целе опозиције, нешто сасвим друго од позива на убиство појединаца. Ни један нормалан новинар из реченице „Знате како се то решава у Русији, па, то се решава тако што те више нема“ не би могао извући закључак да се ради о позиву на било чију ликвидацију. Да сам то урадио председник Скупштине, господина Дачић би ме опоменуо и одузео би ми реч. Није ме опоменуо због тога што нисам чак ни индиректно претио било коме, а камоли позвао на било чију ликвидацију. У сваком случају још једном се захваљујем г. Дачићу због тога што је после паузе, одговорио на лажне вести које шире ђиласовски медији. Неколико дана касније ме је напао и „НИН“ који је  у поднаслову текста који се бави мојом маленкошћу, навео:„Није чудно што је посланик Небојша Бакарец спреман да изговори чак и оно што личи на позив на ликвидацију“. Приметићу да „индиректна претња“ или „позив на ликвидацију“ нису исто што и тврдња „НИН“-а „личи на позив на ликвидацију“. И пас „чау чау“ личи на лава, али лав није. Албатрос је величине кондора, али кондор није. Да се ради о лажним вестима сведочи део извештаја са седнице Скупштине Србије, који је објавила уважена дописница листа „Политика“, гђа Мирјана Чекеревац, која је опширно пренела моје питање, и у њему није видела ништа спорно. Током наредних дана ме је у својим говорима бранио низ колега посланика (Ана Миљанић, Јанко Лангура, Угљеша Мрдић, Милимир Вујадиновић, Илија Матејић…). Да сам урадио то што су ми подметнули ђиласовски медији, ови људи ме сигурно не би бранили.

„Случај“ Орлић

Прво су ђиласовски медији, слично нападу на мене, подметнули Орлићу нешто што није рекао, изврнувши његове речи. За то се прво постарала уредница ђиласовских „Јужних вести“ Гордана Бјелетић. Она је оптужила потпредседника народне Скупштине Србије г. Владимира Орлића да има жељу да некога гура у јаме! Она је написала: „Нећете Ви никога гурати у јаме. Види се да имате жељу, али немате снагу“. Онда су сви ђиласовски медији спиновали ту вест и оптужили Орлића да неистомишљенике жели да гура у јаме. На пример сајт ТВ „нова.рс“ је 10.03.2021. објавио текст под насловом: „Новинарка одговорила Орлићу: Нећете ви никог гурати у јаме“. Сличну вест су објавили и други ђиласовски медији. Спиновању и ширењу лажних вести се придружио и председник НУНС-а.

А шта је истина? Quid est veritas? Поводом доказа да је ђиласовски портал „Крик“ повезан са мафијашким кланом Беливук, г. Орлић је на Твитеру 10.03.2021., написао: „Тајкунски „медији“ и њихови саучесници, који сви скупа служе једино томе да бесомучно воде хајку кроз бедне покушаје да криминализују и оклеветају једну породицу – сад запомажу из јаме коју су другима копали. „Опасно је кад кажу да имаш везе с криминалом!“ Ма, је ли? Од кад то”. Као што  се види г. Орлић није никоме претио јамама, нити је „некога гурао у јаме“, нити је имао жељу за тим. Он је само парафразирао пословицу „Ко другоме јаму копа, сам у њу упада“ и ништа више. Како је уредница „Јужних  вести“ закључила то што је закључила тешко је рећи? А заправо је  лако рећи – она је добила задатак да нападне г.  Орлића, да му подметне нешто што није рекао, да би онда ђиласовски медији то могли да спинују до бесвести! Циљ је, поред напада на г. Орлића био да се одбрани „Крик“, за кога се испоставило да је сарађивао са мафијашким кланом Беливук. Није ли лицемерно да г. Орлићу овим поводом било шта пребацују они који су се „убили“ доказујући да је филм о страдању Срба у јамама Јасеновца, толико лош да га треба забранити, и да треба забранити и свако помињање страдања Срба, Јевреја и Рома у јамама Јасеновца?

„Случај“ Мартиновић

Сви ђиласовски медији, НВО и странке су као по команди 14. и 15.03.2021. напали господина Александра Мартиновића председника посланичког клуба СНС у Скупштини Србије. Затражили су смену г. Мартиновића са места председника Одбора за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања. Разлог – наводно је позвао на отворено насиље према НВО. Обмањујући наслови у ђиласовским медијима су гласили, нпр.: сајт ТВ „нова.рс“- „НВО Дачићу: Смените Мартиновића због позива на насиље“, или сајт ТВ Н1- „НВО траже реакцију Дачића и смену Мартиновића због позива на насиље“, итд. Како се наводи у овим текстовима то су тражиле организације цивилног друштва окупљене у Радним групама за поглавља 23. и 24., и Међусекторским групама за политичке критеријуме и слободу изражавања и медија, Националног конвента о Европској унији. Ови медији су лажно оптужили Мартиновића да је, цитирам их: „11. марта на редовном заседању претио да ће свако ко критикује власт „бити пребијен у џаку“, тиме отворено позивајући на насиље“.

Ко су наводни потписници саопштења? На сајту Националног конвента о Европској унији, стоји да Програмски савет Конвента чине представници следећих НВО: Центар за европске политике, Транспарентност Србија, НАЛЕД, Фондација Центар за демократију, Центар за европске политике, УНИОН, Друштво за информатику Србије, Мрежа за рурални развој, Европски покрет у Србији, ЦЕКОР, Београдски фонд за политичку изузетност, Економски институт, ЈУКОМ, БЦБП, Истраживачка станица Петница, ИСАК фонд, ЦЕВЕС, ИнТЕР, Грађанске инцијативе, Европски покрет Нови Сад, Центар за одрживи развој Србије.

Увидом у сајтове „Јукома“, НАЛЕД-а, Фондације Центар за демократију, Друштва за информатику Србије, Мреже за рурални развој, Европског покрета у Србији, ЦЕКОР-а, Београдског фонда за политичку изузетност, Економског института, БЦБПа, Истраживачке станице Петница, ИСАК фонда, ЦЕВЕСа, ИнТЕРа, Центра за одрживи развој Србије, установио сам да нигде нема тог саопштења. Увидом у сајтове „Транспарентности Србија“, „Грађанских иницијатива“, Центра за европске политике, установио сам да тамо стоји то саопштење. Дакле само три чланице Конвента од њих двадесет и једне, су потписнице тог саопштења. То значи да сам доказао да су вести сајта ТВ „нова.рс“, сајта ТВ Н1 и других ђиласовских медија потпуно лажне са становишта потписника обмањујућег саопштења. Уз то неистина је да је г.Мартиновић уопште говорио 11. марта 2021. Најважније, г. Мартиновић није уопште позивао на насиље.

А шта је истина? Quid est veritas? Истина је да је г. Мартиновић говорио на заседању Скупштине 10.03.2021. и да је тада рекао: „Даме и господо народни посланици, покушаћу за ових неколико минута да укажем на још једну димензију овог покушаја да се изврши државни удар у Србији и да се убије председник Републике Александар Вучић. Моје колеге које су данас говориле, не само данас, мислим да су успеле да убеде огромну већину грађана Србије да Александру Вучићу прети опасност од оних који себе сматрају тзв. проевропском и продемократском опозицијом. Ту су поједине невладине организације, као што су ЦРТА и Отворени парламент и читав низ других. (…) Зато треба имати у виду да су се у исту врећу против Александра Вучића стрпали и Драган Ђилас и Мариника Тепић и поједини тзв. „интелектуалци“ са Београдског универзитета и тзв. „слободни и независни новинари“, а и те како зависни од појединих страних амбасада и појединих тајкуна и да су се у исту врећу ставили они који из иностранства раде против Александра Вучића и који раде против Републике Србије. (…) а ми као посланичка група Александар Вучић – за нашу децу шаљемо јасну поруку и домаћој и страној јавности да ћемо све те који су сами себе ставили у ту врећу да ударамо по тој врећи најснажније док је не поцепамо. Нећемо дозволити да било ко угрози безбедност ни Републике Србије ни било ког њеног грађанина, а поготово не Александра Вучића“.

Као што видите господин Мартиновић је прво навео да су се одређене групе ставиле у исту врећу. Дакле, г. Мартиновић говори језиком стилских фигура, хуиперболе и еуфемизма, о врећи. На крају он такође уз употребу стилских фигура говори о томе да ћемо сви ми посланици СНС, наравно еуфемистички „ударати“ по тој врећи. И ја то потписујем. Хоћемо. Ту нема никаквог насиља, нити позивања на насиље, због тога што је све у сфери стилских фигура. Као што нема никакве стварне вреће, тако нема ни могућности да се удара по њој. Еуфемизам и хипербола се састоје у томе да ћемо ми заиста „ударати“ по замишљеној врећи аргументима и чињеницама. Онај ко то не разуме, он је или глуп или злонамеран, или и једно и друго. Као и у претходним случајевима које сам описао ради се о подметању, замени теза, и спиновању. Ови ђиласовци хоће да забране употребу стилсских фигура, желе да осиромаше језик, налик партији Великог брата из Орвеловог романа !1984“. Не могу да се не сетим да су пре три деценије, 9. марта, исто као и г. Мартиновића напали великог писца Борислава Михајловића Михиза, истим методама – подметањем и спиновањем када је са балкона Народног позоришта поручио: „У последњих педесет година комунистичке страховладе код нас је изникло наказно дрво неслободе. И све док се са њега костреше и не отпадну слугерањство и лаж, ми ћемо то дрво ломити, ломити и на крају га поломити“. Михиза су оптужили да је наводно позвао на насиље. Он је наравно, исто као и г. Мартиновић употребио стилске фигуре, хиперболу и еуфемизам, и ништа друго.

Преношењем лажних вести у свим случајевима које сам навео ђиласовски медији су прекршили одредбе Кодекса новинара Србије. Прекршена је обавеза медија да истинито извештавају, обавеза новинара да тачно, објективно, потпуно и благовремено известе о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије. То што су урадили ђиласовски медији је ширење лажних вести, спиновање, подметање садржаја. Са новинарством је неспојиво објављивање неоснованих оптужби, клевета, гласина, како стоји у члану 5. Кодекса, а ђиласовски медији су управо то урадили, оклеветали нас, повредили нам част и углед.

Ови случајеви сведоче о очају ђиласовских медија и ђиласоваца. Да би некога напали, морају да лансирају потпуно лажне вести, да измишљају, да подмећу. И они и ССП, и остале ђиласовске странке, сви они су познати по промоцији насиља, вешања, силовања, позива на насилну промену власти, по претњама председнику Вучићу и члановима његове породице, по подршци нападима на друге медије, нпр. на РТС 2019. године, по подршци нападу на Скупштину Србије 2020., по ширењу лажних вести током пандемије. Они неописиво мрзе нас из СНС, а ми их не плашимо. Ми их не мрзимо, али имамо право да се бранимо. Као што видите у сва четири случаја, када нас зло напада то значи да смо урадили нешто добро. Не каже узалуд народна изрека „За добрим коњем се диже велика прашина“.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s