У немогућности да одговори на лавину оптужби о рачунима у иностранству и о 22 милиона евра који су, за сада, откривени на његовим тајним рачунима, Ђики, као и сваки очајник, посеже за драматиком и самосажаљењем. Стога је јуче 18.02.2021., на сајту своје странке, објавио писмо на 4 стране, под драматичним насловом „Последње обраћање Александру Вучићу“ (подсећа на наслов оног рок албума Идола „Одбрана и последњи дани“). Овај наслов звучи и као последње обраћање пред одлазак на робију, односно на „службени пут“. Питање је где? У КП „Забела“, у Молдавију, Швајцарску, Хонг Конг, или на Маурицијус? Или је у питању нешто злоћудније?

Као и увек када пише или говори Ђики Швајцарац је неопрезан. На пример, Ђики поводом скандирања са кровова градова, да је лопов, каже: „то је био моменат када сам се распао пред очима Србије“. Тачно. Плакао је Ђики тада, као киша, њакао је и ридао као магарац, над својом повређеном сујетом (ко се то усуђује да њему величанству скандира да је лопов?). Наравно, поставља се питање – због чега се Ђики није распадао док је пљачкао Београд, уздуж и попреко, због чега се Ђики није распадао док је тукао своју бившу супругу и таста, због чега се Ђики није распадао док је његово богатство нарастало са 100.000 евра на 619 милиона евра, због чега се Ђики није распадао док је незаконито градио „Кућу Великог брата“ на земљишту дечије установе „Пионирски град“, због чега се Ђики није распадао док је на фашистички начин истеривао из домова хиљаде Рома и њихове деце, сравнио им куће са земљом, а онда их потрпао у контејнере, због чега се Ђики није распадао онда када је спаљивао књиге и прогањао породицу тога коме је књиге спаљивао, због чега се Ђики није распадао док је организовао и учествовао у нападима на Скупштину Србије и РТС, због чега се Ђики није распадао док се сликао са криминалцима и нарко дилерима, Владом Јапанцем, Милутином Бакићем и Миланом Дабовићем? Ђики се распада само када је повређена његова сујета, за судбине других људи не мари, због тога што не поседује емпатију, већ психопатију.

Аутор овог текста је поносан на чињеницу да га Ђики Молдавац помиње у свом писму председнику Вучићу. Поносан сам и на то што ме Ђики сместио у сјајно друштво, и каже Ђики: „како коментаришем то што су о мени изрекле којекакве пиље, бакареци, ристичевићи, атлагићи, орлићи, кебаре“. Замерам Ђикију непознавање српског језика и правописа. Он познаје само језик опљачканог новца. Потом Ђики кука да је неправедно оптуживан за све и свашта. Указаћу на то да је Ђики углавном праведно оптуживан за лоповлук,  пљачку буџета, за злоупотребу службеног положаја, за трговину утицајем, за сакривање милиона евра које је опљачкао на тајне рачуне у  иностранству…

Осврнућу се на једну ствар, коју Ђики неопрезно негира. Ђики каже да није насилник, да није тукао бившу супругу. Сви медији су известили у децембру 2014., да је Ђики напао бившу супругу и њеног оца пензионера, који ју је бранио, и да је Ђики свом бившем тасту нанео телесне повреде, тј. да га је претукао. О томе су известили и медији блиски властима, и опозицији. Сви. Уз то Ђикијева бивша супруга, њени мајка и отац, сви троје, су дали изјаве у полицији, које звуче потресно. Тада је бивша Ђикијева супруга сведочила у  полицији, да ју је Ђики тукао и за време трудноће! Да је Ђики опрезан када пише писма, он би изоставио део где тврди да није насилник.

А то да је насилник, то потврђује и Ђикијева претња председнику Вучићу, цитирам: „Плашиш се…И треба да се плашиш…Да сам на твом месту ја бих се плашио“. И онда Ђики тврди да није  насилник, да никада није никоме претио, да није учествовао у подстицању на убиство председника Вучића. И на крају Ђики злоћудно поручује председнику Вучићу: „Ово је моје последње обраћање теби“. Постоје две могућности. Или Ђики зна да ће да иде на робију, или Ђики зна да ће опет бити покушаја убиства председника Вучића?