Урнебесно је смешно то што је тајкун Ђилас постао „истраживач јавног мњења“. Поред тога што  је олигарх, машински инжењер, председник ССП, власник мноштва компанија, Ђилас се окитио титулом „истраживача јавног мњења“, великог статистичара. То подсећа на ону чувену Де Кирикову слику „Велики метафизичар“. Ђилас је 26.03. објавио ново (лажно)  „истраживање“ јавног мњења. Прво лажно истраживање је објавио 13.01.2021. Да су ова истраживања лажна указује то што Ђилас крије име агенције која је радила истраживања. Непотребно, због тога што се зна да му техничку подршку у лажирању пружа Ђорђе Вукадиновић, глодур НСПМ. НСПМ и Ђилас, уопште не спроводе истраживања, већ их измишљају.

Велики Статистичар. Велики Метафизичар.

То потврђују непоуздана методологија, Ђиласова „тајновитост“, резултати избора 2020., резултати избора у три локалне самоуправе 28.03.2021. То потврђују и сва остала истраживања јавног мњења. „Сакривена“ Ђиласова агенција и НСПМ раде само телефонска истраживања, а Ђилас је открио да „истраживања“ раде са корисницима фиксних телефона! Озбиљне агенције раде само теренска истраживања, са анонимним испитаницима. Телефонска истраживања са корисницима фиксних телефона, нису анонимна и ваљана, због тога што испитаници неће дати искрене одговоре. Друго, власници фиксних бројева нису репрезентативан узорак. Трећи разлог је политичка пристрасност и необјективност и Ђиласа и г. Вукадиновића. Вукадиновић је после Ђиласовог „јануарског“ истраживања, почетком фебруара 2021., на свим ђиласовским медијима представио своје „истраживање“.

Кључна слабост Ђиласових и Вукадиновићевих „истраживања“ (осим што су наводно телефонска, а вероватно и непостојећа), је то што нису истраживали и приказали рејтинг појединачних опозиционих странака, већ рејтинг опозиционих групација, од којих једна уопште не постоји („опозиција, не знам за кога“), док остале две неће наступати на тај начин на изборима (опозиција, и „опозиција под знацима навода“). Данас постоји више лабавих опозиционих групација (Ђиласова, Јеремићева, Обрадовићева, ДСС-ова, ДЈБ-ова итд.). Сва истраживања, одувек, оне који не знају за кога ће гласати (било да су у питању они који нагињу власти или опозицији) сврставају у категорију названу „друго“ или „остало“. Ту категорију Ђилас и Вукадиновић вештачки увећавају десет пута, припајају је опозицији и крсте је небулозно „опозиција, не знам за кога“.

Овако нешто се први пут појављује у истраживањима. Нејасно је шта представља категорија бирача „опозиција, не знам за кога“? То могу бити (не)апстиненти, а истовремено и (не)изјашњени. Али, не можете их чак ни из очаја, помешати у једну магловиту категорију, као што то чине Ђилас и Вукадиновић. Друго, та категорија „опозиција, не знам за кога“ се делимично преклапа са другим двема опозиционим категоријама, па не може бити представљена као посебна категорија, уз ове две. Колико видим Влах Вукадиновић је опет Ђиласу „позајмио“ своје резултате, заједно су их исфризирали, и Ђилас их је објавио. А Вукадиновић ће сачекати коју недељу или дан и објавити своје лажно истраживање у априлу, па ће ђиласовци имати два истраживања која најављују њихову победу. Сматрају да су две халуцинације много убедљивије него једна фатаморгана. Урнебесно.

Нове Ђиласове „истраживачке“ халуцинације је објавила његова странка ССП, 26.03.2021. Међутим, ни један ђиласовски медиј није објавио ово мартовско  Ђиласово истраживање, за разлику од оног јауарског, што је индикативно  (и њима је дојадило да приказују огољене лажи). У јануару 13.01.2021. је Ђилас тврдио да је за Вучића 35,7%, а против њега 32,9%. Сада у марту Ђилас тврди да је за Вучића 37%, а против њега 33,9%. Наводно, пада подршка Вучићу и СНС-у. У јануарском лажном Ђиласовом истраживању за СНС би се определило 40,2%, а сада у мартовском лажном истраживању 38,3%. Наводно, пада подршка Вучићу и СНС-у. Статистика наша дика, што пожелиш то наслика!

Шамарчине Ђиласу

Да Ђилас халуцинира и лажира истраживања, најбоље потврђују избори у три локалне средине, две општине (Косјерић и Прешево) и једном граду (Зајечар) одржани 28.03.2021. Ови избори су показали да расте поверење грађана у власт Србије, а тиме и у СНС и председника Александра Вучића. СНС је на локалним изборима у граду Зајечару освојила  поверење 43 одсто – 11.000 гласача, што је 3.900 гласова више него 2017. године. Излазност у Зајечару је 51 одсто, што је највећа излазност од 2008 године. СНС је освојила чак 67 одсто гласова у Косјерићу. Излазност у Косјерићу је била рекордна, гласало је чак 72%. Пре четири године, СНС је у Kосјерићу освојила 32 одсто, или 2.116 гласова, а сада 4.534 гласа. У Прешеву, где Албанци чине већину становништва, СНС је овај пут освојила 25 одсто гласова више него раније. Ово су најбољи „контролни“ избори у међупериоду „великих“ избора 2020. и 2022. Ђиласова странка ССП није имала храбрости да изађе на изборе у ове три самоуправе. Избори су увек и најпрецизније истраживање јавног мњења.

Да је цела ова Ђиласова и Вукадиновићева ујдурма, чиста лаж и измишљотина, доказује истраживање агенције „Ипсос- Стратеџик маркетинг“ из децембра 2020., које каже да би СНС би освојио 60,5 одсто или око 2,1 милион гласова. Уз то, истраживање „Ипсоса“ говори о поверењу грађана у поједине политичке личности. По том истраживању 40,2 одсто грађана Србије има апсолутно поверење у Александра Вучића, а у Драгана Ђиласа, поверење има само 0,6 одсто грађана! Све то је сурова стварност по Драгана Ђиласа. Његова странка има подршку 1,6 одсто грађана, а Вучићев СНС има 60,6 одсто. Александру Вучићу апсолутно верује 40 одсто грађана (2.100.000), а Ђиласу 0,6 одсто (30.000). А онда је Ђилас својим хокус покус истраживањем готово изједначио 1,6 одсто и 60,6 одсто и изједначио је 40 одсто и 0,6 одсто. Да није трагично, било би урнебесно смешно.

Додатни доказ да је Ђиласово истраживање лажно, даје најбоље истраживање јавног мњења које постоји – избори од 21.06.2020., где је узорак био 3.222.000 испитаника. И по том истраживању Александар Вучић и СНС су освојили 1.953.998 гласова, тј. 60,65 одсто, а Ђилас нула гласова и нула процената!

Дотући ћу Ђиласа следећим суровим чињеницама. Пре него што се Ђилас вратио у политику крајем 2017., СНС је имао рејтинг од око 50 одсто (по истраживању НСПМ од 17.11.2017., СНС  има 44.2%, а по истраживању „Фактор плуса“ од 6.12.2017. – СНС има 53% – средња вредност 49%).  Данас, 3 године касније, за 3 године Ђиласовог „лидерства“ над опозицијом, СНС има 60,5%. То је Ђиласов резултат после З године бављења политиком у другој тури. Ђилас је својом деструкцијом и компромитованошћу, допринео порасту СНС за фантастичних десет одсто. То је сурова стварност. Када би заиста веровали у своју победу, Ђилас би се кандидовао за председника Србије. Уместо тога Ђилас као кандидате подмеће лажног владику Глигорија, Маринику Тепић и друге жртвене јарце. Да је храбар Ђилас би се сам кандидовао. Али није, кукавица је, па потура друге. Велики Јован Дучић је лепо рекао: “Човек који није храбар не може бити ни поштен, јер за поштење су потребне жртве какве кукавица не уме да поднесе, а потребна је и великодушност коју он не може разумети”.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s