Драган Ђилас је крајем марта поднео кривичне пријаве против председника Александра Вучића, министра финансија Синише Малог, шефице информативне службе СНС-а Владанке Маловић, главног и одговорног уредника „Новости“ Милорада Вучелића и новинарке тог листа Андријане Нешић, због тога што су изнели истините податке о његова 53 тајна рачуна у 17 земаља, на којима се налази 68 милиона евра.

Ђилас је проширио листу тужених и поднео је кривичну пријаву и против директора Управе за спречавање прања новца Жељка Радовановића. То представља претњу свим надлежним државним органима. Ђилас поручује свим тужиоцима, судијама, полицајцима, функционерима независних регулаторних тела, Савету за борбу против корупције, Агенцији за спречавање корупције, Управи за спречавање прања новца, Тужилаштву за организовани криминал, Управи криминалистичке полиције, Служби за борбу против организованог криминала, и другима, да ће их тужити уколико раде свој посао и покушају да га процесуирају или да се баве његовим „величанством“, на законит начин.

У свом саопштењу поводом тужбе Ђилас је саопшто: „Пријава је поднета због основане сумње да је Жељко Радовановић, способан да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима, по претходном договору са осталим осумњиченима, искористио лажне изводе рачуна „Deutshe Bank“ и „Bank of China“ којима ја наводно управљам, у намери да их као праве представи јавности. Све је то урадио како би се у Управи за спречавање прања новца покренуо поступак против мене, иако је знао да ти документи нису изводи са рачуна банака и да представљају фалсификат“. Из овог пасуса се види да не постоји основ за тужбу против директора Управе за спречавање прања новца. Ђилас у тужби износи једну инсинуацију, трач, да је Радовановић поступао „по претходном договору са осталим осумњиченима“. Такође Радовановић уопште није користио  изводе рачуна, нити их је представљао јавности. Радовановић је коментарисао изводе рачуна и износио је ставове о прању новца. Такође, покретање поступка против било кога, у Управи за спречавање прања новца, није кривично дело, већ доказ да Управа ради свој посао. И овде долазимо до суштине Ђиласових тужби. Он ће кривично и парнично гонити свакога ко укаже на његове малверзације. Да поменем да Ђилас није имао основа да тужи ни осталих петоро првобитно тужених.

И опет морам да подсетим да Ђилас говори неистину, да замењује тезе и да се хвата само за једну сламку, која није сламка спаса. Та чињеница је то да Ђилас нпр. на Маурицијусу, нема рачун у банци, већ има рачун у офшор ентитету. Одлика офшор пословања је да не морате имати рачун у банци, већ у офшор ентитету, овлашћеном за такво пословање. То потврђује једноставна претрага интернета од 5 минута. Претрагом последњег годишњег извештаја „Дојче банке“ за 2020., који се налази на интернету можете установити истину. У делу Извештаја „Дојче банке“, „List of shareholders“- „subsidiaries“ (подружнице), у делу о ћеркама фирмама и подружницама, видимо да „Дојче банка“ на Маурицијусу има активан пословни офшор ентитет – „Дојче Секјуритиз Маурицијус Лимитид“ („Deutsche Securities Mauritius Limited“) у коме Ђилас има рачун са 5,7 милиона евра. Да поновим, власник и оснивач „Дојче Секјуритиз Маурицијус Лимитид“ је „Дојче банка“! У извештају „Дојче банке“ тај пословни офшор ентитет на Маурицијусу, се налази под бројем 242, има седиште у главном граду Маурицијуса, Порт Луију, у предграђу Ебене. Даљом претрагом података тог офшор пословног ентитета, види се да је он активан, да је у власништву „Дојче банке“, и да је означен као офшор фирма која пружа услуге које иначе пружају пословни ентитети у офшор рајевима. Ђилас је сакривен иза параван компаније „Асканијус Лтд“, али је коначни власник и управљач рачуна баш он, Драган Ђилас, како и стоји у коначном изводу тог рачуна, од 12.12.2020.

Тако је Ђилас, од 2017. до сада парнично или кривично, тужио преко 400 новинара, уредника, политичара, медија као правних лица, странака, због тога што су говорили истину, истраживали малверзације или указивали на незаконите радње које је, сумња се, починио Ђилас. Тужио је и мене, што ми је велика част. Масовне тужбе указују на Ђиласов страх, на осветољубивост и на грозничаву потребу да прикрије своја (не)дела. Како је Ђилас тајкун, он има материјалне могућности да покреће масовне тужбе против слободномислећих правних и физичких лица. Међутим, сада је Ђилас отишао корак даље, почео је тужбама да застрашује челнике независних органа, само због тога што раде свој посао.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s