Најновија афера, у серији афера о силовањима, сексуалним напаствовањима и узнемиравањима, која се тиче политичара и професора ФДУ, Ненада Прокића, показује да постоји једна заједничка нит. Сви ови осумњичени силоватељи и сексуални напасници су припадници „олош елите“, тј. самозване уметничке елите. Коначну реч о силовањима, сексуалним напаствовањима и узнемиравањима, нећу дати ја, већ надлежни органи. Ја уопште нећу ни износити свој суд о кривици, јер је то посао надлежних. Изнећу чињенице.

Мирослав Алексић је режисер и учитељ глуме, завршио је ФДУ. Осумњичен је за силовање и напаствовање најмање седам жена, девојака или девојчица. Бранислав Лечић је глумац, завршио је ФДУ. Осумњичен је за силовање и напаствовање две девојке. Ненад Прокић је драматург, завршио је ФДУ. Осумњичен је за сексуално узнемиравање пет студенткиња на факултету на коме предаје – ФДУ. Све три личности имају огромну моћ, популарност, и у јавности, и у сфери културе. Све три личности су нарцисоидне. Да ли болују од тешког нарцистичког поремећаја, то могу да утврде стручњаци. Први је у затвору. Други у изолацији. Трећи је на чекању. Двојица од тројице су истакнути политичари либерално демократске провинијенције, аутошовинисти (Прокић, Лечић). Наслов текста је наслов из листа „Данас“, којим је тај лист описао Ненада Прокића. У множини „љубавници слободе“ је мрачни израз који се односи на све силоватеље, педофиле и сексуалне напаснике. За њих злотворе, чин силовања је чин слободе, а за њихове жртве чин силовања је чин насиља, понижења и ропства. Тако је Џорџ Орвел у свом делу „1984“ рекао „Слобода је ропство“, описујући паролу тоталитарног насиља „Партије“.

Мирослав Алексић је рођен 1952. године. Дипломирани је режисер. Алексић је радио са децом и младима 40 година. Осумњичен је да је деценијама сексуално злостављао девојчице и малолетнице. Ко је све знао, а ћутао је током деценија (не рачунам жртве)? Мирослав Алексић је своју школу глуме држао заједно са супругом Биљаном Машић Алексић, која је редован професор глуме на ФДУ. Полиција у Београду је ухапсила Мирослава Алексића 16.1.2021. због сумње да је извршио кривична дела силовање и недозвољене полне радње. Од тада је у притвору. Алексића је за сексуално злостављање оптужила и позната млада глумица Милена Радуловић. Милена Радуловић је глуму завршила баш у класи Алексићеве супруге Биљане Машић Алексић. Милена Радуловић је изјавила: „Ово је монструозна мрежа интелигентно склопљена у највишем кругу друштва, од најранијих година упакована у најплеменитије форме уметности и религије човека који корак по корак, зна шта ради и с предумишљајем долази до циља“. У потресној исповести испричала је да ју је Алексић први пут силовао почетком новембра 2012. године, када је имала 17 година, а он 61.

После афере „Мирослав Алексић“, на ФДУ је покренута платформа за пријаву насиља. Радна група „ФДУ против насиља“ је у свом Извештају од 8.4.2021. објавила да је пристигло 12 пријава против шест запослених. Пет студенткиња ФДУ пријавило је за сексуално узнемиравање Ненада Прокића, редовног професора. Члан радне групе „ФДУ против насиља“ је и Биљана Србљановић, редовна професорка ФДУ. Она је рекла: „Процес је у току и још увек не можемо причати о пријавама против појединаца, а за пријаве против професора Прокића нисам чула и не бих могла да коментаришем“. Декан ФДУ је већ унапред аболирао Прокића и рекао да се у свих пет пријава против Прокића ради о етичким прекршајима, а не кривичним делима. Да ли ће и Биљана Србљановић, као чланица радне групе „ФДУ против насиља“ аболирати свог бившег љубавника, остаје да се види?

Биљана Србљановић је рођена у Стокхолму 1970. Дипломирала је драматургију 1995. године на ФДУ. Две године касније, у јуну 1997. је дала интервју за часопис „Супер Тин“ где је рекла: „Фактор среће. Мој професор Ненад Прокић односи текст „Београдске трилогије“ у ЈДП где бива прихваћен“. Лист „Данас“ је 31.10.2012. објавио текст о Ненаду Прокићу под називом „Љубавник слободе“ У том тексту стоји: „Био је у вези са драмском списатељицом Биљаном Србљановић“. Ненад Прокић и Биљана Србљановић су били у вези средином деведесетих, још док је Србљановићева била студент ФДУ. Биљана Србљановић је била функционер ЛДП и кандидаткиња ЛДП за градоначелника Београда 2008. године. Подсетићу да је 01.12.2011. године, Биљану Србљановић полиција ухапсила док је куповала кокаин од познатог дилера, Милоша Станојчића. Против госпође Србљановић београдска полиција је поднела кривичну пријаву, због сумње да је извршила кривично дело неовлашћено држање опојних дрога. По извештају МУП- а, гђа Србљановић је два пута купила кокаин. Крајем марта 2012. госпођа Србљановић је прихватила нагодбу са тужилаштвом и признала је кривицу! Биљана Србљановић је тада била доцент, предавач на ФДУ! Касније је постала редовни професор ФДУ!

Ненад Прокић је рођен 1954. године у Београду. Редовни је професор на ФДУ, на Катедри за драматургију, исто као и Биљана Србљановић. Раније је Прокић био припадник масонске ложе. Био је члан, функционер и посланик ЛДП. Из ЛДП је изашао 2012. После тога 2012., Прокић је постао члан опскурног Сувереног Војног Малтешког Реда. После тога постао је потпредседник исламистичке „Странке правде и помирења“ (СПП), на чијем челу је Муамер Зукорлић. На изборној скупштини СПП-а 27.12.2017. Ненад Прокић је изјавио: „Ево мене Србина-католика у бошњачкој странци. У мом систему вредности је то нормално, пожељно и добродошло стање.

Ја сам био на 33. степену у масонерији. Једна од најјачих и најстаријих масонерија у Европи је Турска. Изашао сам пре осам година“. На изборима за Скупштину града Београда, у марту 2018, Ненад Прокић је био носилац листе „Др Муамер Зукорлић – Странка правде и помирења“, али листа није прешла цензус, јер је освојила свега 1.402 гласа. Од октобра 2020. Ненад Прокић је члан  Политичког савета Грађанског демократског форума (ГДФ). Лист „Данас“ је 31.10. 2012. описао Прокића као „ЉУБАВНИКА СЛОБОДЕ“!?! У том тексту стоји: „Био је у вези са драмском списатељицом Биљаном Србљановић“.

Поводом афере „Мирослав Алексић“ и иступа младих глумица које су пријавиле да их је силовао Мирослав Алексић, Биљана Србљановић је изјавила: „Милена, Ива и остале девојке су победнице, а не жртве. Оне су урадиле нешто за неког другог, због тога су оне победнице. Оне су успеле, пре свега, да победе себе и тај осећај немоћи“. Поводом оптужби глумице Данијеле Штајнфелд да ју је пре 12 година силовао Бранислав Лечић, Биљана Србљановић је 28.03.2021. написала одличан текст „Силовање душе“ у коме стоји: „Једна жена, Данијела Штајнфелд, рекла је да је силована. За то дело, оптужила је свог колегу, познатог, славног, омиљеног и талентованог глумца Бранислава Лечића. Из солидарности према другим жртвама, посебно према потенцијалним, одлучила да каже и покуша да прође званичан пут мукотрпног доказивања нечег сада готово недоказивог, од чега она сама не може имати никакве користи. Цењени књижевници, уважени глумци, популарни “шармери” и “шмекери”, понижавали су Данијелу и све жене пре ње које су насиље пријавиле. Кроз подсмех су говорили да је силовање “мода”, а пријављивање кривичног дела, заправо ”помодарство”. На све то је следио спектакл са детектором лажи, слање пољубаца у камеру, шапат у микрофон “Полиграф прошао” и директно обраћање жртви, и све је постало тако сабласно и тако гадно, да је свако нормалан дигао руке од намере да сазна истину. Ја заиста не знам шта ће даље бити, вероватно ништа. Само знам да је Данијела Штајнфелд, управо, пред нашим очима, преживела најбруталније силовање. Силовање њене душе“.

Бранислав Лечић је рођен 1955. године. Дипломирао је глуму на ФДУ 1978. године. Мерима Исаковић га оптужује да ју је силовао баш те 1978. Као и Мирослав Алексић и Лечић има школу глуме „ЛЕКАРТ академија“. Тврди да је био лидер студентских демонстрација 1991. године, што је смешно, с обзиром да је студије завршио 1978., а тада 1991. је имао 36 година! Био је члан ДС и министар културе, од 2001. до 2004.  године, у влади Зорана Ђинђића. Био је члан                председништва ЛДП-а. У априлу 2007. напустио је ЛДП. У септембру 2007. основао је Народни покрет „Моја Србија“. Лечићева „Моја Србија“ изашла је самостално на изборе у 2008., али није прешла цензус. У мају 2010. Лечић се прикључио Батићевој ДХСС. Након смрти председника ДХСС Батића, Лечић је у фебруару 2011. изабран за новог председника ДХСС. У фебруару 2012. Олгица Батић је постала председница ДХСС. Лечић је тада изјавио да није члан ниједне странке. У јулу 2014. вратио се у ДС. Био је потпредседник ДС ОД 2016. до 2020. Из ДС је избачен крајем 2020. У фебруару 2021. основане су „Демократе Србије“, а за председника је изабран Лечић. Након што је у марту 2021. глумица Данијела Штајнфелд оптужила Лечића да ју је 2012. године силовао, Бранислав Лечић се повукао са чела покрета „Демократе Србије“.

Знам да су могуће и лажне оптужбе за силовање, напаствовање или узнемиравање. Постоје особе које желе некоме да се освете, да стекну популарност лажним оптужбама. И све те и такве оптужбе су отпале у случају Мирослава Алексића. Не подржавам покрет „МЕ ТОО“. Међутим, запитајте се због чега би лагала Мерима Исаковић. Она сигурно не тражи славу, живи на Новом Зеланду, психолог је. Лечић је те 1978. имао 23 године, она 18. То да ли је Лечић силоватељ, нека утврде надлежни органи. Данијели Штајнфелд, Мерими Исаковић, Милени Радуловић, Иви Илинчић и осталим жртвама, исказујем саосећање због траума коју су преживеле и исказујем им поштовање због храбрости да се изложе свим непријатностима. О Лечићу просуђујем на основу аутентичног звучног записа који је снимила гђица Штајнфелд. Из овог кратког разговора се види одвратност мисли и нарцисоидност Лечића, да жртва треба да му буде захвална што ју је силовао, да је то велика част. Каже Лечић, да жртва греши што се осећа повређено због силовања, јер радило се о његовој „нежности“ како он каже. То је достигнуће, каже Лечић! Лечић у том дијалогу признаје да је (силовање?) било једна непредвиђеност, његова игра, ирационалност. По мом мишљењу, Лечић је одувек био такав – нарцисоидан. Одувек је био одвратни политички прелетач, исто као и Ненад Прокић.

Мерима Исаковић је у исповести за „Недељник“ први пут јавно изнела тврдње да ју је Бранислав Лечић сексуално напаствовао (он је имао 23 године). Рекла је: „Било ми је 18 година. Јесен 1978. Угурао ме у стан. Скинуо ми хаљину. Не покушавај да вриштиш. Нико те неће чути. Оборио ме на под. Осећала сам како ме ломи. Болииии свака кошчица. Само не овако. Молим те Боже! Ако успе умрећу ноћас. Ужива у мом страху. Осећам тај задах. Као мирис трулежи. Застрашујућ поглед. Празан и црн. Очи без душе“. Исаковићева каже да је Лечић престао тек када је почела да повраћа. Мерима Иасковић још каже: „Опраштам ти, рекла сам му тада, пре четрдесет година. Опраштам, али не заборављам. Ти никада нећеш схватити бол који си ми нанео. Многоструки бол. Ако икада чујем да си икоме нанео сличну бол, свима ћу рећи шта се десило. Ја сам своју реч одржала. Бранислав Лечић изгледа није. Осећам моралну обавезу да поделим своје искуство у нади да ће моја исповест бити подршка и Данијели Штајнфелд и осталим жртвама сексуалног злостављања“.  

Силоватељи, педофили, сексуални напасници  добро знају да деца и млади не могу увек да препознају злостављање. Рачунају на несналажење жртве због шока, наводе своје жртве да мисле да су и саме криве. Рачунају на ћутање својих жртава, због страха да ће бити жигосане и да им нико неће веровати. Обично имају године да се поигравају са психом својих жртава. Ако су педагози обавезно злоупотребљавају свој педагошки ауторитет. И увек злоупотребљавају поверење својих жртава. Хране се страхом, невиношћу, и несналажењем својих жртава.

Недавно је психопата Нинослав Јовановић – „Малчански берберин“ осуђен на доживотну робију због отмице и силовања у продуженом трајању. У претходним деценијама Јовановић је три пута осуђиван због силовања жена. Дакле, Нинослав Јовановић је силовао четири жене или девојчице. Колико жена су силовали Алексић и Лечић? Да ли је и Прокић силовао? По чему су они бољи од  „Малчанског берберина“? Случај ове тројице највише подсећа на случај вишедеценијског силоватеља Харвија Вајнштајна, америчког филмског продуцента и мултимилионера који је 2020. године осуђен на 23 године затвора, за два доказана случаја силовања. Вајнштајнове жртве су биле углавном глумице. Вајнштајн је током деценија силовао десетине жртава. Све то подсећа и на случај америчког финансијера, инвестиционог банкара и мултимилионера и регистрованог педофила Џефри Епштајна који је 2019. починио самоубиство у затворској ћелији. Епштајн је током деценија силовао, подводио и злостављао стотине малолетница и других девојака.

Колико је деце, малолетница и девојака прошло кроз „педагошке“ поступке – школе, Алексића, Лечића и Прокића? Само у Алексићевом случају ради се о бројци од најмање 1000 девојчица, малолетница и девојака. Колико живота су уништили Мирослав Алексић, Бранислав Лечић и Ненад Прокић? И један живот је превише!