Човек без имена, Б. Стефановић нас опсењује својом глупошћу, лицемерјем и двоструким аршинима. Каже Ђиласов заменик, који није ни именица, јер имена нема, већ је више као увредљиви глагол, каже безумно Б. Стефановић да је укидање пресуде нападачима на њега нови доказ да правде нема док год је овог режима. Лупи и остаде жив.

Прво, да се подсетимо, СНС је одмах после напада, крајем 2018., најоштрије осудила напад. Да ја додам да су тројица нападача на Ђиласовог Заменика, највећи непријатељи СНС. Одмах су идентификовани, ухапшени, процесуирани, првостепено осуђени. Председник Александар Вучић је дан  после напада, пред свим медијима изјавио да он осуђује то што се догодило: „Држава је реаговала хитно, и показала да Србија није држава у којој било ко сме да удара било кога. Осуђујем тај напад, важно је да је држава урадила свој посао“. То је доказ да правда и право владају у Србији данас, за разлику од доба режима Тадића, Ђиласа, Б. Стефановића, који су развалили правосуђе тиме што су противзаконито отпустили 1000 судија и тужилаца због тога што нису били по вољи ДС-у.

Друго, најважније, Б. Стефановић и његов послодавац Ђилас, често кажу да правде има, у оним случајевима када Ђилас у своју корист добија пресуде по масовним тужбама које је поднео против свих оних који истражују његове махинације. Ђилас и његов заменик славодобитно коментаришу десетине пресуда у своју корист, и кажу да правде има! Сада када је једна пресуда укинута, деловањем слободног правосуђа, вероватно из процесно правних разлога, е сада превде нема. Па лицемери, одлучите се, има ли правде или нема? Запањујући доказ двоструких аршина!

И још један пример лицемерја и двоструких аршина Б. Стефановића и Ђиласа. Годину дана после напада на Б. Стефановића, у децембру 2019., у Земуну је нападнут Гаврило Ковачевић, функционер СНС и члан градске владе, данас председник општине Земун. Ковачевића је металним шипкама напало више особа. Напали су га са леђа, онесвестили и нанели му вишеструке повреде – потрес мозга, повреде левог рамена, лакта леве руке и леве потколенице. Ковачевић је као последицу напада добио тешку тромбозу! Нападачи никада нису ухваћени. Ни један опозициони медиј није известио о овом насиљу. Нико из опозиције није осудио напад на градског већника Гаврила Ковачевића, па ни градски одборници Драган Ђилас и Б. Стефановић. Усуђујем се да тврдим  да су све главе једнако вредне, и глава Б. Стефановића и глава Гаврила Ковачевића. Због тога питам Б. Стефановића, због чега је глава Гаврила Ковачевића мање вредна од његове главе? Због чега је крвава кошуља Б. Стефановића, постала симбол (лажни), док крвава кошуља Гаврила Ковачевића није занимала ђиласовске медије? Да ли Б. Стефановић има већа грађанска права од Гаврила Ковачевића? Да ли је Б. Стефановић грађанин првог реда, а Гаврило Ковачевић другог? Овде можемо употребити ону чувену Орвелову реченицу из ремек дела „Животињска фарма“: „Сви људи су једнаки, али неки људи су једнакији од других“! И онда Б. Стефановић, безумно каже да је укидање пресуде њему, иживљавање над жртвама и ругање правди. Срам те било Б. Стефановићу!