Данас је Дан сећања на геноцид у Јасеновцу и нацистичкој НДХ. Светом литургијом у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици почело је обeлежавање Дана сећања на жртве усташког злочина – геноцида, у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Делегацију Србије предводи председник Александар Вучић. Од када је Александар Вучић на власти, последњих девет година, Србија је почела успешно да се бори против заборава о геноциду над српским народом. Тако је председник Вучић данас о томе рекао: „Културу сећања ко нема, он не може да има ни снагу за будућност“ и „Сећање, једину препреку овим злочинима, не смемо више никада да изгубимо“. У наредним годинама треба очекивати отпор према овој племенитој култури сећања коју већ сада гаје Србија и Српска. Тако је на велики отпор код неких наших суседа, али и код другосрбијанских аутошовиниста, наишао бриљантни српски филм „Дара из Јасеновца“.

Мене брине равнодушност света према српском народу. Свет брине и говори о судбини Јевреја, о геноциду у Другом светском рату. То је хумано. Свет брине и о судбини Курда, Палестинаца, Суданаца, Хутуа. И то је у реду. Свет брине и о геноциду Турака над Јерменима, пре више од сто година. И та брига је оправдана. Одавно се говори о геноциду над северноамеричким и јужноамеричким староседеоцима. То је племенита брига. Већ пола века и више, свет брине и треба да брине, због геноцида, погрома и глади у Африци. Свет брине и о народима за које смо тек јуче сазнали да постоје – о Рохинџама у Бурми, тј. Мјанмару. Све ове бриге су хвале вредне, и треба да буду и наше бриге.

О равнодушности из наслова текста, али и о некаквој амнезији по питању Срба као жртава геноцида, сведочи изјава америчког амбасадора дата 22.04.2021. На дан обележавања Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, 22. априла 2021., после полагања венаца на Споменик жртвама геноцида у комплексу некадашњег немачког нацистичког логора Старо сајмиште – „Логор Земун“, амерички амбасадор Ентони Годфри је у најмању руку непромишљено изјавио: „нацистички режим је починио незамисливе злочине над Јеврејима, Ромима и Словенима“. У Београду, Земуну и на територији бивше Југославије, већина жртава су били Срби. Изрази „Јевреји, Роми и Срби“ означавају појединачне народе, а изрази „Словени, Семити, Германи итд“ означавају групе народа.   

Можда ми је промакло, мада сам у шестој деценији живота, али нисам приметио светску бригу за судбину српског народа? Нисам приметио светски бол (Weltschmerz) због нас Срба. Није да нисмо страдали. Страдали смо 500 година под Турцима. У 18. и 19. веку турски погроми су попримили карактер геноцида. Страдали смо у Првом светском рату, на страни слободе – више од милион мртвих. Страдали смо у Другом светском рату , на страни слободе и антифашизма – готово милион мртвих. Страдали смо у Јасеновцу – у нацистичкој НДХ – 700.000 мртвих . Страдали смо у злочинима новоусташке Хрватске, деведесетих. Страдали смо под НАТО злочинима и бомбама, прекјуче. Нико се у свету, част изузецима (нпр. нобеловац Петер Хандке), није много потресао због наше судбине. Ми смо уназад 20 година жртве западне пропагандне машинерије, спиновања, стереотипа, предрасуда, демонизације. Уз Русе и муслимане, ми смо идеални негативци у холивудским и белосветским филмовима. Себе и свет морамо да упитамо због чега смо као народ жртве двоструких аршина? Да ли наша крв није црвена? Да ли нисмо довољно лепи, добри и пожељни? Да ли наша деца нису деца овог света? Да ли смо и шта смо свету скривили? Да ли смо разапели Христа? Убили Гандија, Мартина Лутера Кинга, Кенедије? Измислили концлогоре и гасне коморе? Можда свет мисли да смо ми бацили атомске бомбе на Јапан? Можда свет сматра да смо побили милионе душа у Кореји, Вијетнаму, Ираку, Авганистану? Због чега наше жртве и страдања изазивају равнодушност?

Уколико се неко не слаже са мојом тезом о равнодушности света над српским жртвама, нека само упореди медијску пажњу у свету и региону, која се посвећује злочину над муслиманима у Сребреници, са медијском пажњом у свету и региону, која се посвећује геноциду над Србима у Јасеновцу. Медијска пажња, уназад деценијама, спрам злочина у Сребреници је десет пута снажнија од медијске пажње према геноциду у Јасеновцу. Ради се о срамним двоструким аршинима на штету српског народа!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s