Истраживање је рађено од 28. априла до 5. маја, на узорку од 1.200 пунолетних грађана Републике Србије, без Косова и Метохије. Истраживање је објављено 10.05.2021.

У процентима то изгледа овако: СНС 60%, СПС 8,1%, мањине 4,0%, ДЈБ 3,9%, ПОКС-ДСС 3,9%, СПАС 3,4%, Заветници 2,4%, Двери 2,2%, НС(Јеремић)2,2%, СРС 2,1%, ПСГ 1,0%, нека друга 3,5%.

Српска напредна странка и даље је убедљиво најјача политичка организација у Србији с подршком од тачно 60 одсто, показује последње истраживање агенције Фактор плус. Истраживање је рађено пре објаве о уједињењу СНС и СПАС, па се на списку налази и Шапићева странка и то на 6. месту са подршком од 3,4 одсто.

Великих промена у подршци грађана нема – Дачићеви социјалисти су на 8,1 одсто, следе мањине са 4, а цензус прелазе још четири организације, коалиција ПОКС – ДСС, која је на 3,9 одсто, колико има и “Доста је било” Саше Радуловића, поменути Шапићеви Спасовци и Странка слободе и правде Драгана Ђиласа, која је на 3,3 одсто. Уласку у парламент могли би да се надају још једино Заветници и Јеремићеви народњаци, док се некада владајућа Демократска странка не појављује ни у овом истраживању.

На изборе би сада изашло 47 одсто, не би 34, док 19 одсто не зна – нема став.

Директор агенције “Фактор плус” Владимир Пејић истиче за “Блиц” да практично нема већих промена у односу на претходна истраживања из фебруара 2021.

-Рејтинг СНС је и даље стабилан и доста већи у односу на друге странке. Можда више неизвесности може бити у Београду, али је и то велико питање. Да би СНС изгубио гласове мора неко да добије те гласове, али за сада нема у опозицији никога ко би могао то да учини. СПС је, с једне стране, стабилан на другом месту, а с друге стране, рејтинг му лагано пада што би у некој перспективи могло да буде опасно за ту странку. Мада се и раније говорило за СПС да су у опасности па је и даље и стабилан – наглашава Пејић.

Како каже, Шапићев СПАС доживео је одређени пад у односу на претходна истраживање.

-Ово истраживање је рађено пре најава о уједињењу СНС и СПАС-а, али је и по њему рејтинг Шапићеве странке пао. Имали су око четири одсто подршку, а сада су на 3,4 процената. То је политичка цена уласка СПАС-а у владајућу коалицију – подвлачи Пејић.

Од такозване бојкот опозиције најбоље тренутно стоји, према истраживању “Фактор плуса”, ССП Драгана Ђиласа.

-Они су једини изнад цензуса. Свакако могу да имају већу подршку уколико направе приципијелну коалицију са ПСГ-ом и Народном странком. С друге стране, видимо да Двери и Бошко Обрадовић последњих дана покушавају да изађу из сенке. Комуникација Обрадовића је другачија и “Двери” као коалициони партнер би могле да имају одређену тежину – оцењује Пејић.

Не треба заборавити да треће место по рејтингу деле странке које су изашле на претходне изборе – коалиција ПОКС-ДСС и Доста је било.

-Коалиција ПОКС-ДСС има подршку нешто већу од простог збира њихових разултата на прошлим изборима што је доказ да има се поклапају програми и да је то логична коалиција. С друге стране, ДЈБ је до овог рејтинга дошао на интересантан начин пошто је контактирао и са антиваксерима и са десно орјентисаним бирачима што је посебно занимљиво ако се има у виду да је лидер покрета Саша Радуловић ушао у политику као либерал. Очигледно зна како да придобије одређену подршку и када је био лево и сада када је десно – сматра Пејић.

Интересантни су и одговори на питање “да ли очекујете да ће се власт и опозиција договорити око изборних услова”, на које 44 одсто грађана одговара са “свакако”, да ће договора “бити, али тешко” сматра 25 одсто грађана, док је скоро исто толико, 23 одсто, убеђено да међустраначки дијалог неће дати резултате.

– Већина очекује да дође до договора јер прижељкује политичку, економску и безбедносну стабилност. Постоји и одређени број који сматра да не постоје фер изборни услови, али међу онима који тврде да договора неће доћидо додговора налазе се и они који су уз власт и они који су у опозицији и притом сматрају да једноставно нема простора за међустраначки споразум – каже Пејић.

Посебно су занимљиви одговори на питање какве су последице бојкота прошлогодишњих парламентарних избора од стране једног дела опозиције. Да је бојкот ослабио Александра Вучића и његове напредњаке мисли тек седам одсто грађана, а да су они због тога ојачали сматра чак 36 одсто. То јасно показује шта грађани мисле о одлуци да се избори бојкотују. Да је све исти без обзира на бојкот мисли 38 одсто испитаника, а да бојкпот означава крај владавине Вучића и СНС став је троје људи на 100 анкетираних.

-Резултати истраживања показују да и они који су били за бојкот прижељкују договор власти и опозиције и излазак свих странака на изборе јер су увидели да је СНС након бојкота још више ојачао и у парламенту и генерално. То прижељкују чак и они који сматрају да је бојкот имао одређену сврху – апострофира Пејић.

Занимљиви су и одговори на питање да ли подржавате политику Вучића и Владе, и то из угла да, према актуелном расположењу грађана странке које чине владу подржава више од 72 одсто, ако се рачуна и СВМ, а рад владе подржава 56 одсто грађана или 16 одсто мање.

-То је зато што се рејтинг испитује у односу на опредељене бираче односно оне који ће изађи на изборе док је истраживање о подршци политици Вучића и владе обухватило укупно становништво, а то значи и апстиненте. Без обзира на то, проценат оних који подржавају политику Вучица и владе је и даље изузетно висок – оцењује Пејић.

Истраживање се бавило и променом граница за Западном Балкану, које је јавности најпознатије по такозваном Јаншином „нон пејперу“, односно документу који је наводно сачинио и у Брисел га послао словеначки премијер Јанез Јанша. Подсетимо, у папиру се предлаже независност Косова, с тим што север покрајине остаје у Србији, али и распад Босне и Хервеговине, односно припајање Републике Српске Србији, а хрватског дела у Херцеговине Хрватској. Оно што остане била би БиХ. Чак 60 грађана Србије има негативан однос према овом предлогу – да би то било погубно за српски народ мисли 33 одсто, а да би изазвали нови рат сматра 27 одсто.

– То је доказ да убедљива већина становника Србије и даље има чврст став да је Косово и Метохија део Србије и због тога је против овог предлога иако су остали делови “нон пејпера” позитивни за Србију. Ипак, треба имати у виду да са тим “нон пејпером” није упозната у потпуности ни стручна, а камоли шира јавност – подвлачи Пејић.