На дневном реду Скупштине Србије нашли су се предлог закона о родној равноправности и предлог закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације. Честитао сам министарки гђи Гордани Чомић и сарадницима на одлично обављеном послу. Кључ ова два закона је у еволуцији појма и суштине равноправности и еволуцији борбе против дискриминације. Суштина ова два закона је човечност и борба против насиља. А темељ насиља су и дискриминација и неравноправност. Запитаност, неслагање или неприхватање ова два закона су најчешће резултат незнања и предрасуда. Одговори на ово су једноставни. Сетимо се тока еволуције равноправности. У античко доба и у средњем веку, не само да жене нису биле равноправне, него ни најмање 50 одсто мушкараца није било равноправно, односно сви они који су сматрани робовима или нижом класом. Срећом, робовласништво и класе су укинути, превазиђени. Крајем 19. века и почетком 20. века, у освит полне равноправности, постојала је само равноправност мушкараца. Као што је данас некоме чудна или неприхватљива родна равноправност, тако је крајем 19. и почетком 20. века, већини била неприхватљива идеја о равноправности жена и мушкараца. Опет срећом, у првој половини 20. века, превазишли смо ту неравноправност. Такав је случај и са родном равноправношћу. Појам родно изазива запитаност. Постоји део људске популације који сматра да поседује посебан родни идентитет који се не поклапа са генетским идентитетом. Овај део популације, било да их је 2 или 10 одсто, заслужује да буде посматран и кроз призму социјално културних разлика, а не само кроз призму биолошког пола. Због тога је, између осталог настао појам родно, gender, од латинског генус – врста, род. Део одговора због чега појам родно, и шта је појам родно, је следеће. Род и родно због тога што смо сви ми, мушкарци и жене, припадници свих раса и носиоци свих родних идентитета, део људског рода, сви смо људска бића, и та одредница род, родно, нас све обухвата. Ово потврђују природне и друштвене науке.

Мањи део јавности подиже безразложну буку о ова два закона. Много мањи део јавности него пре деценију. То је још један доказ о томе како је ова власт релаксирала друштвене односе и смањила напетости. Тај мањи део јавности претерује, карикира и искривљује чињенице. Али ми чујемо и уважавамо и њихов глас. Ова два Закона највише имају везе са равноправношћу мушкараца и жена, и са забраном дискриминације жена, која је и даље присутна. И све то у светлу еволуције појма равноправности и проширења области на које се односи. Говорим и о еволуцији права и правде, односно правне науке, који се тичу равноправности, и забране дискриминације по било ком основу. Све измишљотине и неистине о ова два закона најбоље демантује стварност Србије коју  су створили председник Вучић и СНС у последњих 9 година. То је стварност у којој су поделе и напетости у друштву сведене на најмању могућу меру. Од када су председник Вучић и СНС на власти више није могуће да се понови 2010. година, када је Тадићев и Ђиласов режим 10. октобра, довео до сукоба на улицама Београда, сукоба 12000 људи, по 6 хиљада на свакој страни. И за тај сукоб је био крив режим Ђиласа и Тадића, који није био дорастао ситуацији, и који је био неспособан да смири напетости у друштву.

Има ли бољег доказа о равноправности, помирењу, људским правима, једнаким условима за све, и одсуству дискриминације, од чињенице да се параде под заставама дугиних боја одржавају у нормалним условима, без напетости и сукоба. Има ли бољег доказа о равноправности, помирењу, људским правима, једнаким условима за све и одсуству дискриминације, од маестралног потеза председника Вучића када је пре 4 године мандат за састав владе поверио достојној и дораслој особи, госпођи Ани Брнабић. Председница владе Србије, гђа Ана Брнабић је најбољи доказ о томе колико су припадници те популације, равноправни и недискриминисани. У сваком случају људска права свих грађана су битно поправљена у ових девет година, па у оквиру тога и права ЛГБТИ популације. Још један доказ су и четири године Ане Брнабић на челу Владе Србије. Показало се да је она вредна, пристојна, способна, скромна и уравнотежена особа. Показало се да није „фикус“, већ ЛИЧНОСТ чврстог карактера. Поред тога што никада није крила своје опредељење, није га ни истицала. Управо је она као Вучићево откровење, допринела побољшању свеукупних односа у нашем друштву, толеранцији и разумевању.

Ова два закона доприносе бољем односу полова, размевању жена и мушкараца. Стога они несумњиво доприносе породичним вредностима. А то онда доприноси већој демографској полетности и живости Србије. Устав Србије каже у Чл. 63. „Република Србија подстиче родитеље да се одлуче на рађање деце и помаже им у томе“. Сетимо се да Србија поред Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, има и Министарство за бригу о породици и демографију. Породица, родитељство, потомство и појмови дете, мајка, отац јесу традиционалне, непревазиђене и племените вредности, које обезбеђују здраво друштво, демографску виталност народа, вредности које показују поштовање према предачком наслеђу и омогућавају здраву и неометану смену генерација у Србији. У том погледу ова два закона суштински поштују све оно што чини срж традиције. Друштво традиционално штити интересе деце и малолетника као важну друштвену вредност. Један од основних циљева је да деца и малолетници буду заштићени од утицаја и информација који негативно утичу на њихов физички и интелектуални развој. Ти штетни утицаји су пропаганда насиља, порнографије, наметање родних улога, и манипулација над родним и полним идентитетом. Битно је да заштитимо децу и малолетнике и да им пружимо прилику да на непомућен начин испоље свој полни и родни идентитет. Због чега је битно да их заштитимо? Деца и малолетници не поседују већину заштитних и спознајних механизама – због тога што нису зреле и формиране личности. И сигуран сам да ова два закона доприносе томе.

Председник Вучић гради мостове у друштву, а не поделе. Показало се да је пун погодак свеукупан приступ председника Вучића и целог СНС – помирење у друштву, трпељивост, стрпљење, жеља за дијалогом, мека употреба власти, пружање руке пријатељства свима, чак и онима који ту руку не заслужују. Наравно, то је још убедљивије због економских успеха власти, због тога што председник Вучић уздиже Србију, гради Србију, лечи Србију, вакцинише Србију, враћа јој достојанство и храброст. Живела Србија!