Тајкун Ђилас је самог себе прогласио за „истраживача јавног мњења“, а у то се разуме „ко Мариника у крив бицикл“. Урнебесно је смешно то што је тајкун Ђилас, поред тога што је олигарх, власник машинског мозга, председник ССП, власник мноштва компанија и 619 милиона евра, осетио потребу да се окити титулом „истраживача јавног мњења“, великог статистичара. И кад се једном у својим медијима етаблирао као „истраживач“, кренуо је да у својим медијима (Данас, НОВА С, Н1…) напада праве истраживаче јавног мњења – „ИПСОС“ и „Фактор плус“. Тако је прави тајкун, а лажни истраживач јавног мњења, Ђилас слагао у свом листу „Данас“: „За овај посао („лажирања истраживања“ оп. аут.), који представља кривично дело трговине утицајем, изабране су агенције Ипсос, коју води Марко Уљаревић и агенција Фактор плус Владимира Пејића, која по налогу кабинета председника своја „истраживања“ објављује у Блицу“. Ђилас друге лажно оптужује за оно што раде он и Ђока Влах. Ђилас је три пута објавио лажна истраживања, неименоване, а у стварности непостојеће агенције. Та лажна истраживања му испод жита дотура његов верни слуга Ђока Влах. Због чега Ђилас напада агенције за истраживање јавног мњења? Напада их због тога што покушава да да тежину својим лажним истраживањима, а да одузме кредибилитет правим истраживањима. Једном речју, своје лажи представља као истините, а туђе истине представља као лажи. И у томе Ђиласу, током ове године увек асистира Ђока Влах, на ђиласовским медијима, осим што Ђиласу за велике паре дотура „пушкице“ са лажним истраживањима. Ових дана лажни Влах ме је оптужио да „пљујем“ његова „истраживања“. Његова истраживања су таква да су једино достојна пљувачке. Али, ја то не радим. Већ годинама аналитички и хладне главе критикујем лажна истраживања, лажног Влаха, сада Ђиласовог слуге.

На Ђиласове неистине су одговорили и „ИПСОС“ и „Фактор плус“. Директор агенције „Фактор плус“ Владимир Пејић изјавио је да оптужбе председника ССП, Драгана Ђиласа, изазивају непријатност, и да немају никаквог упоришта:„Ако је Ђиласу био циљ да нас уплаши – успео је у томе, не зато што је био у праву него зато што смо ми лака мета. Ђилас је политичар који је веома финансијски моћан човек, а ми смо једна мала фирма и лака мета“. На ТВ Н1 Владимир Пејић је потврдио тачност истраживања агенције „Фактор плус“ које каже да СНС има 60 одсто подршке и каже:„СНС није наручио ниједно истраживање. У последњем истраживању питања су била у вези са рејтингом, нон-пејпер документима о Косову и променама граница, као и да ли подржавају Владу Србије. Ђилас је на високој позицији, претендује на још вишу. Није посао политичара да оцењује агенције, дошло је до замене теза, грађани би требало да оцењују политичаре. Људи су имали прилике да виде како ми радимо“.

Директор Ипсоса Предраг Курчубић је реаговао и рекао: „Лидер ССП, Драган Ђилас који је у ауторском тексту лажно оптужио агенције Ипсос и Фактор плус за лажирање истраживања, на тај начин покушава да изврши политички притисак на нас. Тај текст садржи више материјалних грешака, инсинуација, пристрасних закључака и неистина, те смо принуђени да на њега реагујемо. Ипсосова истраживања урађена су по свим етичким принципима и правилима струке и, стога, никако не могу бити „лажна“, како то Драган Ђилас тврди. Да свој посао радимо професионално и квалитетно сведочи дуга листа реномираних клијената, као и чињеница да смо већ дуги низ година далеко највећа агенција за анкетна истраживања у Србији, као и да смо део светског ланца Ипсос, који послује на 90 тржишта. О томе, даље, сведочи и читав низ врло тачних предикција изборних резултата, које је агенција Ипсос направила у претходних 10 година. У свом одговору, глобално руководство Ипсоса оповргло је све наводе господина Ђиласа као неосноване и потврдило да су истраживања на које је реферисао урађена у складу са највишим етичким и професионалним стандардима струке. Уз све ово, важно је нагласити, и да је неистинита тврдња господина Ђиласа да, парафразирамо, агенција Фактор плус добија податке од Ипсоса. Ипсос никада ниједној агенцији није прослеђивао своје податке истраживања јавног мнења. Са колегама из агенције Фактор плус немамо нити смо икада имали било какву сарадњу, па је потпуно бесмислено тврдити да би од нас могли добијати било какве податке. Ауторски текст господина Ђиласа сматрамо видом политичког притиска, али и као покушај да се угрози висока репутација коју наша компанија има у јавности и међу пословним партнерима и клијентима. Како бисмо заштитили своја права, углед и пословну позицију, Ипсос ће убудуће на сваку неистиниту вест реаговати правним путем“. Као што видите два угледна пословна човека и истраживача јавног мњења жестоко су оповргли лажне оптужбе, лажног истраживача јавног мњења, тајкуна Ђиласа.

Да су тајкуну Ђиласу, неистине милије од истина сведоче и многи други случајеви. „КРИК“ је 5.1.2021. тражио од Ђиласа да објасни фотографију са криминалцем Владом Јапанцем. Ђилас је одговорио:„На фотографији је непознат човек који ме је на улици замолио да се сликамо. То ми се дешава сваки дан 5-10 пута“. Та изјава је неистинита због тога што то значи да се Ђилас слика са непознатима 2555 пута годишње. Ђилас је тиме желео да поручи да се на улицама осећа веома безбедно и вољено. Међутим, Ђилас је на суђењима, по сопственим тужбама, тврдио сасвим супротно, и само у 2020. дао је 114 таквих лажних изјава, супротних оној изјави коју је дао „КРИК“у. Да Ђилас говори неистину, то поуздано зна и аутор овог текста. Ђилас ме је тужио суду и на рочишту 2.10.2019. Ђилас је изјавио: „Мене вређају на улици чак и док с децом ходам Београдом, када ходам сам то је постала нормална ствар“. Стога је неистинита Ђиласова изјава о случајној слици са криминалцем. Ђилас је 13.01.2021. у видео снимку у коме говори о свом „истраживању“, изнео две очигледне неистине. Ђилас је рекао: „Пре 6 месеци на најлажнијим, најпокраденијим изборима у историји Србије, када су стотинама хиљада листића пуњене кутије, када су лопатама убацивали (…)“. Указаћу на чињеницу да нико жив није уочио ту наводну крађу, нити стотине хиљада додатих листића. Ни ОЕБС, ни ЦРТА, ни ЦЕСИД, нити Ђиласови медији! Потом је Ђилас изговорио смешну неистину: „Ови бројеви показују да (…) тих 50.000 људи који свакога дана оде из ове земље…“. Ђилас је тврдио да из Србије сваког дана оде 50.000 људи. За месец дана то је милион и по! Годишње – 18 милиона! Србија има 7 милиона становника и била би испражњена за мање од 5 месеци!

Уз све то Ђилас износио неистине о својој победи на изборима 2018. Тада је 01.02.2018. изјавио: „кад изађе још 50.000 Београђана и порастемо 4 одсто – победићемо на овим изборима“. А 23.02.2018. је рекао: „Ми ћемо у Београду победити, то уопште није питање (…)“. А онда је почетком марта 2018. наступила сурова реалност и резултати београдских избора 2018.: СНС – 45%, Ђилас“ 18,9%, Шапић“ 9%, СПС-ЈС 6,1%. Још већи хладан туш за Ђиласа су били резултати избора 2020. које је Ђилас одлучио да бојкотује, свестан катастрофе која би му се догодила. На тим изборима СНС је освојио 1.953.998 гласова, тј. 60,65 одсто и 188 од 250 мандата у Скупштини Србије! И ово је било најбоље истраживање јавног мњења које постоји. Узорак 3.222.000 испитаника! Да Ђилас халуцинира и лажира истраживања, најбоље потврђују и избори у три локалне средине, две општине (Косјерић и Прешево) и једном граду (Зајечар) одржани 28.03.2021. СНС је на локалним изборима у граду Зајечару освојила  поверење 43 одсто – 11.000 гласача, што је 3.900 гласова више него 2017. године. СНС је освојила чак 67 одсто гласова у Косјерићу. У Прешеву, где Албанци чине већину становништва, СНС је овај пут освојила 25 одсто гласова више него раније. Ово су најбољи „контролни“ избори у међупериоду „великих“ избора 2020. и 2022. Ђиласова странка ССП није имала храбрости да изађе на изборе у ове три самоуправе. Избори су увек и најпрецизније истраживање јавног мњења.

У изношењу неистина, Ђиласу се придружио и његовог „верни“ Ђока Влах. Многе чињенице дају повода сумњи да НСПМ и Ђиласова фантомска агенција, уопште не спроводе истраживања – већ их измишљају. Главни разлог је непоуздана методологија. Озбиљне агенције раде само теренска истраживања, са анонимним испитаницима. НСПМ и Ђилас „раде“ само телефонска „истраживања“, која не могу бити анонимна, нити ваљана, због тога што испитаници неће дати искрене одговоре. Други разлог је политичка пристрасност и необјективност и Ђоке Влаха и Ђиласа. Ђока Влах је два пута учествовао на изборима. Ђока Влах је објавио „истраживања“ и пред изборе у Београду 2018. Највидљивије обмане су биле у новембарском истраживању НСПМ 2017. Ту је СНС-у дато 30,9%, Ђиласу 28,3%, а Шапићу 16,8% – све погрешно! Колико је лажно било ово новембарско истраживање НСПМ, показују резултати избора, само 4 месеца касније (СНС 45%, Ђилас 18,8, Шапић 9,3). Из тих резултата се види да је Ђока Влах намерно спустио СНС за „само“ 14%, а да је подигао Ђиласа за „само“ 10%, и Шапића за 8%! Кључна слабост Ђиласових и „Влашких“ „истраживања“ је то што не истражују и не приказују рејтинг појединачних опозиционих странака, већ рејтинг опозиционих групација, од којих једна уопште не постоји („опозиција, не знам за кога“), док остале две неће наступати на тај начин на изборима (опозиција, и „опозиција под знацима навода“). Данас постоји више лабавих опозиционих групација (Ђиласова, Јеремићева, Обрадовићева, ДСС-ова, ДЈБ-ова итд.). Сва истраживања, одувек, оне који не знају за кога ће гласати (било да су у питању они који нагињу власти или опозицији) сврставају у категорију названу „друго“ или „остало“. Ту категорију Ђилас и Ђока Влах вештачки увећавају десет пута, припајају је опозицији и крсте је небулозно „опозиција, не знам за кога“.

И хајде да дотучем Ђиласа следећим суровим чињеницама. Пре него што се Ђилас вратио у политику крајем 2017., СНС је имао рејтинг од око 50 одсто. Данас, 3 године касније, за 3 године Ђиласовог „лидерства“ над опозицијом, СНС има 60%, по свим релевантним истраживањима. То је Ђиласов резултат после З године бављења политиком у другој тури. Ђилас је својом деструкцијом и компромитованошћу, допринео порасту СНС за фантастичних десет одсто. То је сурова стварност. Када би заиста веровао у своју победу, Ђилас би се кандидовао за председника Србије или за градоначелника Београда. Уместо тога он као кандидаткињу у пораз гура своју службеницу у странци и у компанији, Маринику Тепић Живку Чобану. Да је храбар Ђилас би се лично кандидовао. Али, није храбар, кукавица је, па потура друге. Велики Јован Дучић је лепо рекао: “Човек који није храбар не може бити ни поштен, јер за поштење су потребне жртве какве кукавица не уме да поднесе, а потребна је и великодушност коју он не може разумети”