У Скупштини Србије смо чули историјско обраћање државника, председника Вучића, о Косову и Метохији. Била је велика част уживо чути овај историјски говор. Хвала председнику Вучићу! Са задовољством самм гласао за изванредни извештај председника Вучића и Канцеларије за КиМ. Како је данас у Скупштини расправа била ограничена на мали број говорника, с обзиром на кратко време за расправу, изнећу неколико важних чињеница које се данас нису могле чути у Скупштини Србије.

У последњих десет година Срби на КиМ, живе боље него икада када се посматрају три деценије, од 1981. до 2012. Нико у последњих 110 година, до 2012., није учинио оволико за Србе на КиМ, као председник Вучић и СНС. И у погледу сигурности живота, и у погледу животног стандарда. И те податке смо чули од председника Републике – више од 750 милиона евра помоћи је дато прошле године нашем народу на КиМ. За разлику од власти до 2012., које су или водиле аутистичну губитничку политику, или су максимално излазиле у сусрет захтевима ЕУ и САД, власт СНС и председника Вучића чини све што је неопходно да би се очувао опстанак Срба на КиМ, и да би се спречили нови погроми над Србима од стране Албанаца. Захваљујући политици председника Вучића, Срби на КиМ, живе знатно боље него до 2012. године. Такође, председник Вучић, због Србије, а не због себе, истрајава у дијалогу, преговорима и компромису, помирљив је и мирољубив, и нуди руку помирења Албанцима. Такав је био и његов данашњи говор.

Са друге стране нове власти лажне државе Косово настављају са покушајима отимања српске културне баштине. Тако су Вјоса Османи, Глаук Коњуфца и Аљбин Курти 20.05.2021. затражили од УНЕСКО-а да четири српска средњевеквна православна манастира на КиМ (Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка), који су под заштитом те међународне организације, уклоне из групе ризичне категорије тј. скину са листе заштићених. При томе они бесрамно кажу да се ради о албанском културном наслеђу. Ради се о до сада најозбиљнијем покушају преотимања српског културног наслеђа.

Подсетићу на податке о демографским кретањима на КиМ током векова. Српски народ је од убедљиве већине у 15. веку, 1455. године, од 98 одсто становништва КиМ, за 566 година, сведен на убедљиву мањину од 9 одсто становништва КиМ, а Албанци су од 1 одсто становништва, скочили на 90 одсто. Подаци потичу из турског Дефтера – Пописа из 1455., који је обављен на територији Бранковића, која је обухватала територију данашњег КиМ.

Аљбин Курти прети тужбом против Србије за геноцид на Косову и Метохији 1999. године. Никаквог геноцида на КиМ није било 1999. Догодили су се злочини над Албанцима, и још више злочини над Србима. А што се геноцида тиче, Албанци упорно негирају  чињенице да су управо они починили геноцид у Старој Србији која је обухватала и данашњу територију КиМ, у 18. и 19 веку. Научници се слажу да су у 18. и 19. веку турски и албански погроми над Србима попримили карактер геноцида. Цитираћу Димитрија Богдановића, великог историчара и научника. Он у свом капиталном делу „Књига о Косову“ из 1986., на пример у „Уводу“, страна 12., каже: „Исто тако, поричу сe неки стварни историјски догађаји – као што су велике сеобе српског народа, или сe једним потезом пера брише мучна, заиста крајње сурова историја турско-албанског геноцида над српским народом у току последњих стотину до двеста година“ (књига је објављена 1984. и Богдановић говори о геноциду над Србима од краја 18. до краја 19. века). Исто тако академик Богдановић на страни 183. има Поглавље 2. које има назив „Анархија и геноцид у Старој Србији 1878-1912“. У другом делу књиге, под називом „Разговори о Косову“ на страни 357. академик Димитрије Богдановић каже (одговарајући албанском шовинисти Али Хадрију): „Реч је о нечему много крупнијем – о геноциду над српским народом. Тврди се, напросто, да тога нема и никад га није било. За такву тврдњу у којој Али Хадри није усамљен, за тврдњу која неодољиво подсећа на већ позната оспоравања да није било ни усташког геноцида над Србима у НДХ (…) Не може се  без крајње заслепљености и мржње порицати трагедија геноцида над српским народом, геноцида чији су се извршиоци регрутовали у срединама исламизованих Албанаца, а инспиратори и покровитељи одмарали у отоманским везирским дворовима“. Наша историографија је препуна доказа о геноциду над Србима у ово доба. Ово сад ставите у контекст најава Аљбина Куртија да ће тужити Србију за геноцид над Албанцима 1999. године.

Рећи ћу сад нешто о континуитету албанског екстремизма и фашизма. Сетимо се погромашких Призренских лига, које су заговарале мржњу према Србима и етничко чишћење. Сетимо се да су фашисти и нацисти 1941. створили фашистичку „Велику Албанију“ која је трајала до 1944. Албанци су и у Првом и у Другом светском рату стали на страну зла. У првом светском рату су се борили на страни Аустроугара, а у другом, на страни сила фашистичке осовине. После слома фашизма албански балисти и фашисти су подигли побуну, која је сломљена тек у марту 1945. Од 1945. до 1952. године на територији КиМ деловале су групе разбијених балиста. То је континуитет. После пораза 1952., албански балисти и фашисти су мировали, до насилних албанских демонстрација 1968.. Уследили су догађаји на КиМ 1981., побуна далеко већих размера него 1968. и бујање албанског сепаратизма на КиМ, уз силно насиље над Србима. И то је део континуитета. Срби су 1981. у сведени на мањину – са 27,4% према попису становништва 1948. године, на 14,9% у 1981. години! Албанска терористичка организација ОВК, починила је силне злочине од 1996. до 1999. године. То је континуитет са балистима. Када говорим о злочинима, рећи ћу и да су српске снаге на Косову и Метохији, током 1998. и 1999., такође починиле злочине. Током 1999. и током 22 године почињени су велики злочини над Србима. Прво, злочиначко НАТО бомбардовање Србије, а онда је после јуна 1999. око 200.000 Срба и других неалбанаца протерано са КиМ. Албанци су 13. августа 2003. године напали српску децу и омладину у Гораждевцу. Српска деца убијена су из аутоматског оружја, рафалом, док су се купала у сеоској реци Бистрици. Убијени су Иван Јововић и Пантелија Дакић. Богдан Букумирић, Ђорђе Угреновић, Марко Богићевић и Драгана Србљак тешко су рањени. Убице нису пронађене, а истрага је обустављена 2010. године. Када говорим о Гораждевцу рећи ћу да сам као председник Извршног одбора општине Стари град, обезбедио редовно месечно, али и ванредно финасирање села Гораждевац, Пећке патријаршије и манастира Високи Дечани, током 6 година, док сам био на власти (до 2008.). Редовно финансирање је током тих 6 година износило 22 милиона динара, а ванредно још 12 милиона динара. У марту 2004. Албанци су извршили погром над Србима, убили најмање осморо Срба, ранили око 900, 4.000 људи изгнали из домова, уништили 19 споменика културе и још 16 православних цркава. Око 935 неалбанских кућа је спаљено и уништено. Од Срба је етнички очишћено шест градова и девет села. Убијени Срби су Спасојевић Боривоје, Јана Тачев, Ненад Весић, Добривоје Столић, Борко Столић, Слободан Перић, Златибор Трајковић и Драган Недељковић. За све ове злочине није осуђен нико! Из свега се види фашистички и балистички континуитет.

Албанци су после векова асимилације, злочина и убистава, присвајања и отимања српског наслеђа, коначно 1999., 2000. а вероватно и почетком 2001. године, пронашли нове методе нечовечности – присвајање и отимање српских органа и живота. Кључне тврдње о трговини људским органима, изнела је у јавност Карла дел Понте која је пружила податке да је велики број Срба и других неалбанаца био отет и транспортован у Албанију, где су им вађени органи и где су убијени. Парламентарна скупштина Савета Европе усвојила је 25. јануара 2011., Извештај специјалног известиоца Дика Мартија и Резолуцију о трговини људским органима на КиМ и у Албанији. Према Извештају, главни организатор отимања људи и трговине људским органима била је Дреничка група ОВК, на челу са Хашимом Тачијем, Џавитом Халитијем, Кадри Весељијем, Аземом Суљом и Фатмиром Љимајем. Број Срба и Албанаца које је ОВК убила узимајући им органе, износи приближно 1000 (од тога је 900 Срба и 100 Албанаца). У Мартијевом , тј. Извештају Савета Европе, стоји да је ОВК чинећи наведени злочин, сарађивала са државом Албанијом, где се већи део злочина и догодио, да је сарађивала са албанском мафијијом, без чије помоћи цео злочин не би успео. У Извештају се јасно каже да је и сама ОВК деловала као косовска мафија, због тога што се осим борбеним акцијама, бавила икриминалом којим се бави и албанска мафија. За овај злочин није осуђен нико, ни дан данас, десет година после усвајања Мартијевог извештаја.

Политика замрзнутог конфликта одговара Албанцима, стога је то проалбанска политика. Одлагањем решавања проблема КиМ, српска имовина ће, што се већ увелико дешава, различитим махинацијама прелазити у власништво лажне државе Косово. Што се тиче српске културне баштине и имовине СПЦ, са протоком времена, драстично ће расти шансе да Албанци отму имовину СПЦ, и да већи део српске културне баштине прикажу као своју (види почетак текста), или  је униште у погромима попут оног 2004. године. Економске последице нерешавања проблема КиМ ће бити све веће како време тече. Србија у последњих 7 година по први пут у последњих неколико деценија бележи напредак, на готово свим пољима, од економије, преко инфраструктуре, туризма, саобраћаја, културе, до безбедности. Зато ће заустављање ових економских процеса, узрокованих замрзавањем или потпуним одлагањем, решавања питања КиМ, не само задржати Србију у месту, него је вратити далеко у назад.

Ђиласовски део опозиције саботира Србију и чека да Вучић реши косовско метохијски Гордијев чвор. Надају се да ће се кола сломити на њему. Издајником и кривцем га зову управо они који су Србији и Косову нанели највећу штету док су били на власти. Од 2008. до 2012. године, Тадић, Јеремић, Ђилас и Б.Стефановић, су по Косово и Метохију водили тако неодговорну и штетну политику, да су практично признање независности Косова довели до нивоа од 99 одсто. Посебну штету по будуће напоре су Србији је нанео Вук Јеремић. Он је штеточински успео да преговоре о КиМ пренесе из надлежне УН, у ненадлежну ЕУ, потурио је домаћој јавности мисију Еулекс, представивши је као мисију УН, и коначно Јеремић је пред  Скупштином УН, неспорно питање суверенитета Србије учинио спорним, штеточинским предлогом Резолуције којом се тражи мишљење Међународног суда правде (ICJ) о легалности једнострано проглашене независности Косова. Тај суд је стао на страну Албанаца. У време Јеремићевог министарског мандата, преко 90 држава је признало Косово. Албанци славе Јеремића, Тадића и Стефановића као кумове своје лажне државе.

Србија је данас јака. Председник Вучић нам је вратио достојанство. Председник Вучић и СНС испоручују грађанима очекивану добробит, као нико у историји Србије. Председник Вучић, државник Вучић, уздиже Србију, гради Србију, лечи Србију, вакцинише Србију. Државник Вучић лечи прошлост у садашњости, ради будућности. Велики Борислав Пекић је рекао:„Треба гледати право. Јер да се хтело гледати иза себе, добили бисмо очи на потиљку. Треба љубити земљу деце своје, а не дедова својих. Јер част неће зависити од тога одакле долазимо него куда идемо.“