У Скупштини Србије је на дневном реду изванредни Закон о студентском организовању. Овај Закон је потребан како би се уредила ова област система високог школства и њиме се покривају сви аспекти студентског организовања. Већина земаља у региону већ има овакав закон, и Србија овим усклађује наше законодавство са европским. Одлично се уређује институционални оквир за целокупно студентско организовање.

Мање важан део студентског организовања је политичко организовање. Нажалост од 1990. године, од почетка вишестраначја показало се да негативни утицаји од стране политичких фактора у земљи и иностранству, доводе до злоупотребе студената и студентских организација. Тиме су студенти вођени на странпутице, и тиме су студенти били онемогућавани у постизању свог првенственог циља, сопствене добробити, а то је да успешно студирају, и завршавају студије. То је приоритет сваког студента. Студенти су пунолетни и свакако имају право и на политичко организовање, али то никада не може бити приоритет студената, већ студирање и остваривање својих права на испитне рокове, добре услове, и разумне трошкове студирања.

Политичко организовање студената је у ових три деценије имало несразмерно велику, прворазредну улогу, с обзиром на трећеразредну важност истог. Као политички аналитичар  и као неко ко се бави политиком 31 годину, памтим добро целу хронологију злоупотребе студената.

Сетимо се наводних студентских демонстрација 1991. и 1992. које је водио будући тајкун Ђилас који је тада имао 25, односно 26 година. Те лажне студентске демонстрације 91. и 92.  је предводио и Бранилав Лечић који је тада имао 36, односно 37 година, и уопште није био студент. Те демонстрације је предводио и функционер лоповске Нове Демократије, Жарко Јокановић који је тада имао 25, односно 26 година и који никада није ни дипломирао. Данас је Јокановић спао на то да пише колумну мржње на Ђиласовом порталу „Директно“. Сва тројица ових лажних студентских лидера су доживели политички суноврат.

Сетимо се 1996. и лажних студентских организација, политичких огранака ДС, ГСС и СПО. Тада су студенти марширали центром града под страним заставама. Предводили су их лажни студенти, функционери ДС и ГСС. Најпознатији назови студент је био Чедомир Јовановић, који је тада имао 26 година. Данас, четврт века касније тај човек је доживео и политички и лични суноврат.

Сетимо се 5. октобра и лажног студентског покрета „Отпор“, који је у ствари био Отров који је ЦИА убризгала у ДОС. Припадници „Отпора“ су сви одреда били функционери ДС и ГСС. Један од најпознатијих је Срђа Поповић, финкционер ДС, који је своје ангажовање у западним обавештајним службама, професионализовао у облику организатора тзв. обојених, прозападних деструктивних „револуција“ у Србији, Украјини и Грузији, али и у тзв. Арапском пролећу. Срђа Поповић и даље, за рачун америчких и британских обавештајних служби води организацију „КАНВАС“, коју те службе финансирају и употребљавају за рушење демократских власти. Британске обавештајне службе су склониле на сигурно Срђу Поповића 2018. године, и обезбедиле му синекуру на шкотском универзитету Сент Ендруз, где ради као „студент ректор“, иако има 48 година!

Сви ови људи углавном су били, тада или касније, деценијски функционери ДС и силно су се обогатили на студентској несрећи. Неки од ових протеста су трајали месецима, свакодневно, и жали Боже све оне изгубљене испите и године, злоупотребљених студената. Студенти су за ДС, и ДОС, за Ђиласа, Јокановића, Лечића, Јовановића и Срђу Поповича, и њихове странке били само топовско месо, потрошна роба. Иза свих ових лажних студентских протеста стајале су западне обавештајне службе.

Док је ДС био на власти до 2012. политичко ангажовање студената је замрло, разумљиво, ДС није радила против себе, и важније западне обавештајне службе нису хтеле да раде против својих пулена. Доласком СНС на власт, већ 2017., без повода, после председничких избора, који су били чисти као суза, када је председник Вучић освојио 55 одсто у првом кругу, део опозиције је опет организовао лажне студентске демонстрације. Те демонстрације су органозовали ДС, НДБГ, Јеремићева и Јанковићева странка у оснивању, а подстицај је дао запад. Формално протесте су организовали – „аполитични студенти“. Наравно, крунски доказ о вештачки изазваним протестима је присуство службеника америчке амбасаде Соломона Блека и Дениса Ибишбеговића, демонстрацијама НДБГ, 2016. године, присуство службеника амбасаде Британије и службеника амбасаде САД на протестима у Београду и Новом Саду 2017. године. Главна слабост ових демонстрација 2017. је чињеница да није постојао било какав разлог за те протесте (изборна крађа). Протести су трајали 2 месеца, свакодневно, и били су слабо посећени. На крају у мају је протестовало око 100 грађана. Било је смешно то што су се лидери НДБГ представљали као студенти, а сви су имали преко 35 година. Такође, медијском манипулацијом, нпр. у недељнику „НИН“ од 13.04.2017. пекламирани су лажни лидери протеста. Објављен је интервју са четворо наводних студената, лидера протеста, од којих једна особа уопште није била студент. Све 4 особе су биле чланови странака које су организовале протесте. Једна особа је била члан Јеремићевог штаба и није била студент. Друга особа је била Миа Бјелогрлић, из Јеремићевог штаба, ћерка Драгана Бјелогрлића. Трећа особа је била Уна Драганић, ћерка Горана Драганића, функционера ДС. Четврта особа са насловнице „НИН“а је био Вук Велебит, тада члан Јанковићевог штаба. Све редом деца моћних и богатих, која нису делила проблеме студената. Нису живели у студентским домовима, нити изнајмљеним становима, нису јели у студентским мензама. Тада је Ђилас дао интервју у коме је рекао да подржава протесте 2017. због тога што су његове две ћерке долетеле са студија у Лондону да би учествовале у тим протестима!

Када се Ђилас 2018. године вратио у политику, првом приликом је организовао „студентске“ протесте. Повод је био напад на Борка Стефановића у Крушевцу. Протести су почели у новембру 2018., а замрли су у мају 2019. Одржавали су се једном недељно. Ђилас је платио и основао лажно студентско удружење „1 од 5 милиона“ које је формално организовало протесте. У стварности протесте су организовали Ђилас и његова странка у настајању, Народна странка Вука Јеремића, Двери, ПСГ и ДС. Организатори ових лажних студентских протеста су пет месеци обмањивали јавност износећи десетоструко веће бројеве учесника протеста. Врхунац Ђиласових „студентских“ протеста је био Ђиласов митинг од 13. априла 2019. коме је присуствовало само 7.500 грађана. Колико је то мало сведочи величанствени скуп СНС одржан шест дана касније. Скупу је присуствовало 150.000 грађана. О томе како су опет злоупотребљени и изманипулисани студенти сведоче и чињенице о главној организаторки Ђиласових протеста  – Јелени Анасоновић. Она је била функционер странке Борка Стефановића, која се утопила у Ђиласов  ССП. Други Ђиласов организатор протеста, је био Александар Станојковић стар 31 годину. Био је познат је био по томе што је у новембру 2018. дао интервју листу „Блиц“, као потенцијални самоубица и лице оболело од тешке депресије. Интервју је настао као део промоције СОС телефона за помоћ особама које размишљају о самоубиству. У том интервјуу Ђиласов организатор протеста каже: „Пробао сам да се обесим неколико пута, једном и да прережем вене. Жеља за самоубиством, као и покушаји, почели су још у детињству. Алкохол и дрога ублаже бол на кратко“. Дакле, један од организатора и заштитних лица Ђиласових студентских протеста је био човек који није студент, вишеструки потенцијални самоубица, зависник од дроге и алкохола, лице оболело од тешке депресије. Трећи истакнути Ђиласов организатор је био Срђан Марковић Марсовац, наводно студент, тада стар 31 годину. Као и раније овим лажним студентским протестима су присуствовали шеф политичког одсека амбасаде САД Дејвид Геренбек и Денис Ибишбеговић, службеник политичког одељења амбасаде САД. Током тих „студентских“ протеста, Ђиласов лидер Жељко Веселиновић је позвао на силовање премијерке Ане Брнабић. Посланик Двери Срђан Ного је запретио вешањем на Теразијама председнику Србије Вучићу и премијерки Брнабић и носио је вешала током лажних студентских протеста. Колико поштује студенте показао је Драган Ђилас у јануару 2019. Он се током шетње сукобио са учесницима протеста. Ђилас је студенте из студентске групе Маркс 21 најгрубље извређао мизогиним и хомофобним псовкама (цитирам Ђиласа: „Пи*ка ли ти материна бре. Је*ем ли ти матер педерску“). Када су протести почели да замиру Ђилас је организовао напад на РТС и на Председништво Србије. Током протеста од 16. и  17. марта 2019. је повређено шест полицајаца. Делимично су демолиране просторије РТС-а. Јавном сервису је онемогућен рад у трајању од више сати. Запосленима на РТС-у и припадницима полиције је прећено и вређани су. Лично је Драган Ђилас, на Теразијама, претио припадницима полиције у цивилу да ће остати без посла када он дође на власт. После Ђиласовог скупа одржаног 13.априла 2019., када су упућене претње припадницима мађарске мањине и сиријским избеглицама, протест је потпуно замро. Амбасадор Норвешке Арне Бјернстад  је после тог протеста изјавио да му је веома тешко да разуме, а још теже да објасни некоме у Норвешкој, шта је то што српска опозиција нуди, с обзиром да нема заједнички програм и договор. Бјернстад је оценио и да протести не могу много да утичу на инвеститоре, али да доприносе утиску да је Србија земља са одређеним политичким ризиком.

Студенткиња Јелена Анасоновић се касније окренула против Ђиласа и покрета „1од 5 милиона“, и открила да је иза протеста стајао Ђилас. Ђилас се касније, 2021. године на седници Главног одбора ССП хвалио како је он 2018. и 2019. организовао успешне протесте. А 2018. године Ђилас је тврдио да нема везе са „студентским“ протестима. После Јелене Анасоновић против Ђиласа се окренуо и „студентски“ покрет „1од 5 милиона“, који је основао сам Ђилас. Овај „студентски“ покрет је одлучио да не бојкотује изборе 2021. и учествовао је на њима, за разлику од Ђиласа. Ови, некада Ђиласови „студенти“ су на изборима освојили 0,7 одсто гласова.

Српска напредна странка, је од свог оснивања 2008. године, показала да никада не злоупотребљава студенте. Председник Вучић и СНС студентима нуде посао после студирања, пружају им услове за останак у Србији, и услове за подизање потомства. Током три деценије вишестраначја, прави студенти су били много паметнији од свих ових политичара и лажних студената, ДС-а, ДОС-а, и Ђиласа. Деведесет девет одсто студената, и дан данас студира, не подржава тајкуне, не бави се политиком, и бори се за своја, а не за туђа права.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s