Породица, родитељство и потомство (деца, мајка, отац) су традиционалне, непревазиђене и племените вредности које обезбеђују здраво друштво, демографску виталност народа, које показују поштовање према предачком наслеђу, и омогућавају здраву и неометану смену генерација у Србији. Породица као институција, као основа сваког друштва, полако се растаче на целој планети. Највише у развијенијим земљама, у које спада и Србија.

У Србији је, према најновијим подацима Републичког завода за статистику (РЗС), прошле године рођено 61.692 деце, а умрло је 116.850 људи, што значи да је забележен негативан природни прираштај од 55.158. Ово је највећи годишњи пад броја становника у претходној деценији, када се број грађана годишње смањивао за око 34.000 до 38.000 људи. Од 2011. до 2020. године, број становника у Србији је само на основу природног прираштаја смањен за 384.858 (не рачунајући исељавање). Од свих градова и општина у Србији, стопа природног прираштаја је 2020. године, била позитивна само у три општине – Прешеву, Новом Пазару и Тутину (већинско становништво су муслимани). Према подацима РЗС, у 2020. години удео лица старијих од 65 година износи 21,1%, а млађих од 15 година има 14,3%. Посматрано по полу, 51,3% чине жене (3.538.820), а 48,7% мушкарци (3.360.306). Процењује се да је у Србији прошле године живело 6.899.126 становника. Угледни демограф Горан Пенев сматра да је број становника пао испод 6.700.000 због тога што миграције ка споља нису укључене у процене броја становника. Ради се о највећем паду броја становника у протеклој деценији – у 2020. изгубили смо град величине Врања. Уз то бројке РЗС сведоче да је у 2020. години рођено најмање беба од почетка 20. века! На пример 1950. године било је рођено 152.569 беба, 1986. 99.419., 2006. 70.997 беба. Изумиремо полако, али сигурно.

Ниједна власт уназад 70 година није толико учинила у погледу улагања у поправљање демографске ситуације, као власт СНС, и председника Вучића. Нико није више средстава уложио у подстицање рађања, него власти од 2012. до данас. Уназад пет година донет је низ закона који подстичу рађање, знатно је порастао стандард, и постоје министри задужени за демографију. Од 2016. до 2020. министарка за демографију и популациону политику је била Славица Ђукић  Дејановић из СПС. Уназад 10 месеци министар за бригу о породици и демографију је Ратко Дмитровић. Скупштина Србије је 2018. године донела Законо о финансијској подршци породицама са децом. Донета је и Стратегија подстицања рађања за 2018. Нажалост, целу планету је почетком 2020. погодила епидемија, која је повећала морталитет, а смањила наталитет.

Поразно и индикативно звуче информације, које су пренели готово сви медији о томе да је Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, средином јуна, преотело 6 од 9 канцеларија Министарству за бригу о породици и демографију, тако да сада Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог има 36 канцеларија, а Министарство за бригу о породици и демографију има 3 канцеларије!?! О томе је министар Ратко Дмитровић, 20.06.2021., рекао медијима: „Моје министарство има три канцеларије. Молио сам и добио још шест канцеларија, али пре него што смо се уселили, у те просторије насилно су ушли људи из министарства госпође Чомић. Неће да изађу, нити им ко говори да то ураде. Напротив. Знам позадину тога, али ја ту ништа не могу да учиним“. Ако нешто не учинимо у погледу поправљања демографске слике Србије, у 22. веку нам неће бити потребно Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, због тога што неће бити популације која може да остварује људска и мањинска права. Неће нам бити потребан друштвени дијалог, јер неће имати ко да учествује у дијалогу. У 22. веку Срби ће у Србији представљати мањину, а на Косову и Метохији их готово неће ни бити. Ако нешто не учинимо у погледу поправљања демографске слике Србије.

Председник Вучић је у свом Извештају о КиМ, поменуо кључну ствар која се односи и на КиМ, и на целу Србију, и на свеукупне огромне резултате државе у последњих 9 година, и рекао је:„Наш проблем више није одлив, јер се Срби враћају, већ то што немамо децу. Наше је да пронађемо средину, сачувамо образ, земљу, нацију. Kоје мере да пронађемо да би неко имао дете, јер то постаје најскупља реч у Србији. Важан је раст, важно је шта ћемо са KиМ, али нећемо ништа ни са чим ако не будемо имали више деце. Желим да кажем да је Срба у овом тренутку, који живе на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија, не више од 95,000, Албанаца је не више од 1,350 000“.

Демографске процене

На просторима Балкана живи укупно 7,46 милиона Срба и 4,3 милиона Албанаца. Срби имају негативан прираштај, а Албанци позитиван. На КиМ број албанског становништва 2020. године је 1.350.000, наталитет је 18.186, морталитет је 11.108 , прираштај је плус 7.078.  У Србији без КиМ број становника 2020. године је 6.899.126, наталитет је 61.692, морталитет је 116.850, прираштај минус (-) 55.158.

Оптимистична процена РЗС је да ће Србија 2041. године имати 6.5 милиона становника. Према проценама УН (World population prospects 2015.), Србија ће 2050. имати 5,5 милиона становника, а 2100. свега 3,5 милиона становника. Ако извршимо процену броја становника до 2050. и 2100. године, према постојећим апроксимативним стопама прираштаја за тренутни албански (4,3 милиона) и српски етнички корпус (7,56 милиона) на Балкану, долазимо до следећих података за део простора Балкана (Србија без КиМ, Албанија, КиМ, Црна Гора, Македонија, Грчка, БиХ, Хрватска).

На Балкану године 2050. Албанаца ће бити приближно 1.900.000 више него сада, тј. укупно 6.200.000. Срба ће бити приближно 1.200.000 мање него сада, тј. укупно 6.360.000.

На Балкану године 2100. Албанаца ће бити 4.900.000 више него сада, тј. укупно 9.200.000. Срба ће бити 3.100.000 мање него сада, тј. укупно, биће 4.460.000.

Ако је некоме 2100. година предалеко, 2050., сигурно није. Као што видимо, те године број Срба и Албанаца на простору Балкана биће прилично изједначен. Процене УН горе су по Србију од ових које сам изнео, јер пад или пораст броја становника не иду линеарном пројекцијом, већ аритметичком или геометријском пројекцијом.

Чињенице о постојећој пандемији и будућим пандемијама дају још више разлога за узбуну. Не мање разлога за узбуну дају и чињенице о негативним процесима миграција из Азије и Африке ка Европи и, неминовно, ка Балкану. Као што видимо садашњи процеси миграција узроковани су ратовима и економским разлозима. Овоме треба прикључити и будуће климатске узроке миграција који ће постајати све изразитији. Клима у одређеним подручјима Африке и Азије већ сада се изразито погоршава. Уз то, као што видимо, већина миграната је исламске вероисповести. То не значи да ће број становника у Србији бити онолики колико кажу предвиђања. Према предвиђањима, уз постојећу негативну стопу прираштаја, српска популација ће се смањити. Међутим, у Србији ће 2100. вероватно живети нешто већи број становника, око осам милиона. Међутим, више од половине становника Србије биће нови становници – Албанци, муслимани мигранти и други муслимани (Бошњаци), Роми, Мађари и њихови са Србима измешани потомци. Све заједно то даје једну тамну слику будућности за српски народ на овим просторима.

Шта су узроци депопулације? Разликују се од земље до земље, од поднебља до поднебља. Не  треба изгубити из вида огромне људске жртве Србије у два светска рата (2.000.000). Ти демографски губици још увек утичу на нашу (мало)бројност. Велики негативан утицај су оставили ратови деведесетих, што због жртава, што због појачаног исељавања. Код нас је сиромаштво само један од узрока депопулације. Број прекида трудноће је не мање важан разлог. Процене о годишњем броју побачаја се крећу између 130.000 и 200.000. На свако рођено дете, дођу 2 или 3 абортуса. Исељавање је битан разлог. Процена је да из Србије 50  година уназад оде 150.000 грађана сваких 5 година (углавном млађа, најфертилнија популација). Још један, општи разлог су телесне болести које носи модерно друштво. У Србији, посебно, повећани узрок смртности, изазивају последице бомбардовања радиоактивним уранијумом 1999. Број оболелих од малигних болести је дуплиран већ до 2004. Пре 5 година је објављено да је Србија прва земља у Европи по смртности од малигних тумора. И не мање важно, пандемија која траје већ 17 месеци и трајаће још годинама, вишеструко негативно утиче и на морталитет и на наталитет. Велики узрок пада наталитета су и социјално-психолошке „болести“ које носи „врли нови свет“. Узроци свуда у свету су и демотивисаност и деморализованост, нарушавање традиционалних породичних вредности и разградња породице (један од показатеља тога је права епидемија развода). Нарастајући узрок депопулације су негативни, токсични утицаји, погрешних модела понашања које намећу свемоћни медији и утицајни делови друштва, под контролом запада. Ти токсични утицаји подразумевају насиље, порнографију и негативне утицаје на полни идентитет деце и младих. И коначно велики негативни утицај на наталитет, има утицај потрошачко- материјалистичког друштва у коме је суштина – „имати“, уместо „бити“. Ово последње што сам навео, већ деценијама има већу промоцију од залагања за хумано, образовано и продуховљено друштво. Стога није чудо да млади нараштаји одбијају не само брак, него много важније, одбијају заснивање било какве породице, одбијају родитељство.

Држава Србија уназад 9 година, пружа значајну и неодустајну подршку племенитим друштвеним вредностима – а то су, између осталог, породица, родитељство и потомство. То је права подршка поштовању предачког наслеђа, које омогућава здраву и неометану демографску обнову Србије. Ако не спроведемо наталитетне мере, не само да нећемо моћи да повратимо Косово и Метохију, него ћемо до краја овог века доћи на праг биолошког опстанка. И о томе највише брину и председник Вучић и СНС. Председник Вучић уздиже Србију, уздиже породичне вредности, гради Србију, лечи Србију и вакцинише Србију. Вучић лечи прошлост, у садашњости, ради будућности. Да будућности буде за српски народ, морамо подићи стопу фертилитета на 2 и више. Садашња стопа фертилитета је 1,5. То је стопа изумирања.