Госпођа Драгица Гашић је постала СИМБОЛ страдања српског народа на КиМ и нови симбол борбе за људска права. Госпођа Гашић је најхрабрија жена на свету. Треба да се покрију ушима сви који испаљују фразу „Догодине у Призрену“. Драгица Гашић им је показала своју храброст својом паролом коју је спровела у дело:„Ове године у Ђаковици“. Албанске власти Куртија, Османијеве и Ђаковице показују до сада невиђено дивљаштво, примитивизам и расизам. Уплашила их је једна жена која се дрзнула да се врати у Ђаковицу. Једна жена, сама. Против ње се дигла албанска ала и врана. Физички нападају Драгицу Гашић, избацују је из стана, малтретирају, а сада желе да је уморе глађу. Забрањују јој да уђе у продавницу и да купи хлеб! Плачи вољена земљо. Албанци су потом напали храброг Вуксана Гојковића, човека кога је Канцеларија за КиМ ангажовала да јој доставља намирнице. Избушили су му гуме на старом Голфу. Албанци су мајстори нехуманости. Пре 22 године открили су нови начин убијања Срба, крађу органа. Тада су Албанци са КиМ, али и из Албаније убили око 1000 Срба тако што су им извадили органе и продавали их на тржишту. Сада желе да уморе глађу једну жену, која живи сама! Драгица Гашић је симбол борбе против албанског расизма и нехуманости. Тако је 1955. у Монтгомерију у Алабами, госпођа Роза Паркс, постала симбол борбе против расизма у САД. Ухапшена је и затворена због тога што је у аутобусу села на место за белце. Срећом, могла је да купи хлеб. Све остало је историја. Мартин Лутер Кинг, покрет против расизма и сегрегације. На Косову и Метохији нема албанског покрета против расизма и сегрегације. На челу лажне државе Косово је екстремиста премијер Курти, председница Османи, који патолошки мрзе Србе. Нажалост, странци који управљају Косовом, УНМИК и ОЕБС, пружају само млаку вербалну подршку Драгици Гашић. И ништа више. Не чине ништа да је заштите. Тако је било 1999. 2003., 2004. и тако је и данас. А хронологија напада на Србе, ескалира од када је Курти на власти. Срби на КиМ 2021. имају мање права него Афроамериканци у Алабами 1955. У последњих десет година Александар Вучић је наш Мартин Лутер Кинг. Он је за Србе на КиМ урадио више него било ко у последњих 100 година. Председник Вучић, Канцеларија за КиМ, и министар Горан Ракић, чине све да помогну Драгици Гашић. Међутим, проблем је у Албанцима у Ђаковици који желе да је уклоне из њеног стана, који је нападају сваки дан и који желе да је уморе глађу.

Ко је Драгица Гашић, српска јунакиња?

Рођена је у Ђаковици 1962. године. Драгица Гашић је 14. јуна 1999. године с двоје деце, напустила Ђаковицу да не би била убијена заједно са породицом. Радила је у МУПу као чистачица. Од МУПа је добила стан 1993. године, у који се вратила 9. јуна 2021. За месец дана, колико је провела у стану, албански екстремисти су јој разбијали прозоре, ломили каменицама ролетне, лупали ноћу на врата, цртали јој мету на челу лепљењем слика по граду. Општина Ђаковица јој је одузела блиндирана врата с металним решеткама, која је требало да постави. Из дана у дан Драгица се суочава са негодовањем локалних Албанаца да остане у свом стану. И локална самоуправа покушава пред судом да јој одузме право власништва над станом који је добила пре сукоба на Kосову 1993. Драгица Гашић је оболела од дијабетеса и сама себи четири пута дневно даје инсулин, а има и проблема с кичмом, коју је оперисала. Она сваки дан одлази у Цркву Успење Пресвете Богородице. Каже да у храм иде јер тамо проналази мир и потпуну сигурност. У суботу 10. јула Драгици Гашић забрањено је да уђе у продавницу у Ђаковици чији је власник Албанац, и да купи хлеб. Драгица Гашић је изјавила за РТС-у да су је запослени у оближњој продавници обавестили да не може више код њих да купује, чак ни хлеб. Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић саопштио је да се врше страшни и нељудски притисци на Драгицу Гашић да напусти Ђаковицу, наводећи да јој се забрањује и куповина намирница. „Докле иде мржња, да је газда маркета забранио да јој продају намирнице и хлеб, јер је Српкиња. Али неће Драгица остати гладна. Канцеларија за КиМ је ангажовала доставу хране за њу и храброг Вуксана који је чува“, рекао је Петковић. Нажалост, Албанци су храбром Вуксану Гојковићу избушили гуме на старом Голфу.

Шта каже Драгица Гашић?

„Намерили су се да ме отерају из града, из стана који сам добила 1993. као радник МУП-а Србије (чистачица), у којем сам живела с двоје деце јер ми је муж умро. Имам све потребне папире, не само од пре рата него и Косовске агенције за упоређивање и верификацију, где стоји да је стан моја имовина. Како би ме другачије вратили да сам у туђем стану. Моја дрвена врата су као обичан папир. Прошле недеље ми је Канцеларија за КиМ обезбедила новац за блиндирана врата, а мајстор Албанац који их је донео требало је да их постави, сада још мора да плати некакву казну. Како ми је речено, морала сам да тражим дозволу од општине да бих обична трула врата заменила новим блиндираним”, каже Драгица Гашић. „У стану спавам на душеку који ми је сестра купила, а од ствари имам само још јастук и два ћебета, као и малу плинску боцу на којој кувам супу”.„Није ми свеједно, али Ђаковица је мој дом. Писали су петицију да ме иселе и отерају. Нека протестују. У свом су граду, као и ја, па нека раде како мисле да треба”, говори Драгица.„Ја пријављујем полицији што ме нападају, што ме гађају, што ми лепе разне слике на врата од стана, лупају ми на врата од стана, а врата су ми сва расцветана, као ружа, једном ногом да их шутнеш има да их обијеш”, каже Гашић. „Ја знам да никоме ништа ружно нисам урадила, двоје сам деце родила ту“.

Шта раде Албанци у Ђаковици?

Пре неколико дана је Општина Ђаковица поднела тужбу, којом тражи да се поништи уговор о стану са Гашићевом, уз захтев да се о томе донесе привремена мера. Једанаест албанских невладиних организација из Ђаковице затражило је од локалних власти да што пре иселе Драгицу Гашић и најавило је подношење петиције косовској влади. Нусрете Кумнова из удружења „Позиви мајки” у изјави за РСЕ каже да је таквој одлуци претходио састанак са градоначелником Ђаковице Ардианом Ђинијем одржан 28. јуна. „Она не може живети овде. Сви (Срби) су починили злочине и ране су отворене. А она да дође (Драгица Гашић) да живи овде? Не. И не само то, већ не дозвољавамо (повратак) ниједног Србина“, наводи Кумнова.

Шта раде страни представници?

Нажалост, странци који управљају Косовом, УНМИК и ОЕБС, пружају само млаку вербалну подршку Драгици Гашић. И ништа више. Не чине ништа да је заштите. Тако је било 1999. 2003., 2004. и тако је и данас. Мисија ОЕБС-а поручила је у саопштењу да су неприхватљиви покушаји застрашивања неког ко жели да се врати својој кући и живи у миру са својим комшијама. И специјални представник генералног секретара УН и шеф Унмика Захир Танин подржао је право на повратак Драгици Гашић, у саопштењу објављеном на сајту Унмика. Немачки амбасадор у Приштини Јорн Роде написао је на свом налогу на Твитеру да је право на повратак кући основно људско право, и да у његово остваривање треба да се укључе сви делови владе и заједнице. Твитер и саопштења!

Шта раде српске власти?

У последњих десет година председник Александар Вучић је наш Мартин Лутер Кинг. Он је за Србе на КиМ урадио више него било ко у последњих 100 година. Председник Вучић, Канцеларија за КиМ, и министар Горан Ракић, чине све да помогну Драгици Гашић. Њен стан ће бити реновиран, и биће јој купљена сва опрема. Већ су купљена блинд врата које је општина запленила. Српски представници су се срели на Видовдан 28. јуна 2021. у Грачаници са гђом Гашић. Поводом случаја Драгице Гашић и њеног права на повратак у Ђаковицу, министар за заједнице и повратак у Влади Косова Горан Ракић се обратио писмом земљама Квинте (САД, Велика Британија, Немачка, Италија, Француска), амбасадору Норвешке на Косову, мисији ОЕБС-а и Канцеларији Европске уније. У писму је навео да Драгица Гашић свакодневно трпи провокације и притиске. Ракић је закључио да ће косовско друштво пасти на испиту демократије и заштите људских права, уколико Драгица Гашић поново напусти Ђаковицу. „С тога Вас молим да уложите напор и сав свој ауторитет да спречимо штету која може у дугорочном смислу да буде ненадокнадива, по којој се крше основна људска права Драгица Гашић и чини будућност у Ђаковици неизвесном” написао је Ракић.

Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић је поручио:„Ми као држава Србија, као Канцеларија за КиМ, а чуо сам се и са председником Александром Вучићем, учинићемо све да омогућимо живот достојан човека нашој Драгици. Шта једна жена, Српкиња, смета било коме, она је повратник, она се враћа и вратила се у свој стан, у свој родни град тамо где је родила своје двоје деце, тамо где је живела и радила. Она никоме не смета, она није никаква претња зато не разумемо да баш данас на Видовдан се организује различитих 11 НВО и потписују некаву петицију да протерају из њене родне Ђаковице Драгицу Гашић“. Како је додао, пример Гашић показује оно што Канцеларија за КиМ говори све време, да је стопа повратка Срба на КиМ од 1999. мања од два одсто и да је реч је о најнижој стопи у било ком постконфликтном подручју на свету.

Председник Александар Вучић изјавио је на Видовдан, да петиција 11 невладиних организација општине Ђаковица да се Српкиња, која се вратила у Ђаковицу исели што пре, говори о атмосфери на Космету и о томе шта Срби на Косову и Метохији могу да очекују. На питање у вези са том петицијом, те да ли је уопште могућ повратак Срба на КиМ, Вучић је рекао да Албанци Ђаковицу сматрају „забрањеним градом“ због злочина који су почињени, а да истовремено нису ни споменули породицу Шутаковић, нити се макар извинили за троје деце и њихове родитеље које су побили, док Србима не дозвољавају више ни на гробље да оду. „То није велика новост, а проблем је што и тамошње цивилно друштво, као и политика, сви заједно са њиховим страним менторима, дишу истим плућима, на исти начин и то је суштина нашег проблема“, рекао је председник Вучић. Зато је, истиче, на нама да покушамо да мењамо слику у свету и да се изборимо за поштовање права српског народа. „Хоће ли се још неко вратити у Ђаковицу? Неће, али ово говори о атмосфери и о томе шта Срби могу да очекују на Косову и Метохији“, указао је председник Србије и додао да је посао Београда да се настави да се бори. „И баш зато данас, на Видовдан, наша одлучност и решеност да се боримо, да чувамо здраву памет, да се боримо рационално, мора да превлада у будућности, да бисмо имали много деце у Крушевцу, Косовској Митровици, Шилову, Ранилугу, свуда на КиМ“, рекао је Вучић.

И да поновим, Срби на КиМ 2021. имају мање права него Афроамериканци у Алабами 1955. Афроамериканци су у Алабами 1955. могли да купе хлеб. Срби на КиМ 2012., ни то не могу. Албански расисти не дозвољавају Драгици Гашић да купи хлеб, нити било какву храну. Желе да је уморе глађу. Албанци су починили су геноцид над Србима у 18. и 19. веку. У оба светска рата борили су се на страни зла. Убијали су Србе 1999. Отимали су органе и тако убијали Србе 1999. 2000. Убијали су српску децу у Гораждевцу 2003. Починили су погром 17. марта 2004. и убили много Срба. Када би могле, албанске власти би побиле ових 95000 Срба који живе на КиМ, али не смеју. Сада убијају српску јунакињу Драгицу у Ђаковици! Плачи вољена земљо! Плачи слободо!