Велике врућине, лош рејтинг и мржња према сопственом народу су узроковали да ментално лабилни пиромани похистеришу. Похистерисали су због тога што сам осумњичио Ђикија и двитеље Београда да су имали нешто са пожаром на депонији у Винчи.
Не, нису. Ено, случајно, планула је депонија у Винчи, баш кад су је посетили пиромани давитељи Београда и европосланица, србомрзитељка Виола фон Крамон Траубадел. И планула је депонија, случајно баш седам минута касније, пошто су сигурносне камере забележиле два лица на месту где је касније планула ватра. Медији су известили да је пожар подметнут. Ено, случајно, планула је и депонија у Клиси, у Новом Саду, баш јуче, усред хистерије ђиласоваца око загађења ваздуха изазваног пожаром на депонији у Винчи. И баш случајно се тим поводом огласила свака ђиласовска ала и врана, оптужујући власт за пожар. Коме је у интересу да подметне пожар на депонијама у Винчи и Новом Саду? Онима који су палили Београд 5. октобра 2000., онима који су напали РТС 2019., онима који су прошле године напали и покушали да запале Скупштину Србије, и свакако онима који су 2019. усред Београда палили књиге политичких неистомишљеника. Све је то један пиромански низ. Исти људи.

Тако је 5. октобра 2000., случајно, планула Скупштина. Пре него што је планула, опљачкана је, случајно. Исти људи.
Тако је 5. октобра 2000., случајно, планула Радио телевизија Србије. Пре него што је планула, опљачкана је, случајно. Исти људи.
Тако је 5. октобра 2000., случајно, планула зграда СПС. Пре него што је планула, опљачкана је, случајно. Исти људи.
Тако је 17.03.2004., случајно, планула џамија у Београду, споменик културе. Исти људи.
Тако је 17.03.2004., случајно, планула медреса у Београду. Изгорела скроз. Исти људи.
Тако је 17.03.2004., случајно, планула џамија у Нишу. Изгорела до темеља. Исти људи.
Тако је 16.03.2019., случајно, нападнут РТС, случајно разбијан, и случајно је прећено новинарима. Исти људи.
Тако је 17.03.2019. случајно, нападнуто Председништво Србије. Исти људи.
Тако је 17.04.2019. случајно, нападнута Скупштина града Београда, случајно је женама из СНС прећено шамарењем, и случајно су вређани новинари. Исти људи.
Тако је 14.10.2019., случајно спаљена књига Горана Весића, а он случајно нападнут. И случајно су то све урадили Ђиласови људи. Исти људи.
Тако је од 07. до 12. 07.2020. случајно, пет дана нападана Скупштина Србије, случајно је повређено 140 полицајаца, случајно је разбијана Скупштина, случајно су покушали да је запале, и случајно су палили и пљачкали у околини Скупштине. Исти људи.
И сад да поставим питање, ко пали депоније у Србији и због чега? Зна се ко покушава да извуче политичку корист из запаљених депонија – ђиласовци и давитељи Београда. За њих је ово успешан почетак изборне кампање – спалити Србију, угушити Србију и за то оптужити власт. И никога не треба да чуди што пале депоније. То је лако. Они су палили много теже ствари, Скупштину, РТС, зграду СПС, полицију у Мајке Јевросиме, џамије у Београду и Нишу, и као и нацисти палили су књиге.
Ово је мој трећи текст на ову тему. Задовољан сам због тога што су ови текстови пун погодак. Напали су ме јуче и данас сви ђиласовски медији, кукају због тога што оптужујем Ђикија и давитеље Београда. Искрено обожавам када ме нападају ђиласовски медији. Међутим, морам да приметим да су ови њихови напади више афирмативни по мене, него обрнуто. Одлични наслови, цитирају моје твитове, шерују моје слике и фотомонтаже, цитирају делове мојих ауторских текстова из „Информера“ и са мог сајта. Машала! Хвала уредништвима ђиласовских медија!

И на крају, са задовољством ћу констатовати да је Ђилас (опет) масно слагао да у његово доба није горела депонија у Винчи. Сектор за ванредне ситуације МУП-а, приложио је извештај о пожарима на депонији Винча у последњој деценији. Извештај показује да је 21. јула 2012. године, горела депонија Винча и то на површини од три хектара! Међутим, то је извештај од 2011. до данас. Припадници Сектора за ванредне ситуације МУП-а кажу да је било још пожара на депонији од 2008. до 2011. године.
Хајнрих Хајне, велики немачки песник јеврејског порекла, је својевремено 1823. године записао:„Тамо где спаљују књиге, на крају ће спаљивати људе“ („Dort wo man Bücher verbrennt, verbrennt man auch am Ende Menschen“). Наши фашисти за сада спаљују само депоније, зграде и књиге.