Данас сам имао част да присуствујем једној од најважнијих седница Скупштине Града Београда, у последњих 13 година, колико сам одборник. Седница је обиловала десетинама одлука које су невероватно важне за грађане Београда. На пример, донели смо урбанистички план за изградњу фантастичног Линијског парка, на обалама Саве и Дунава, одлуку о подизању више споменика – Михаилу Пупину, Душану Радовићу и погинулим борцима и умрлим ратним војним инвалидима у ратовима од 1991. до 1999. Донели смо одлуку о додели назива улице хероју Љубану Једнаку, о додели назива сквера Милени Дравић и Драгану Николићу, одлуку о установљавању две награде – „Београдски победник“ и „Душан Радовић“. Донет је план регулације који ће омогућити изградњу станова за припаднике служби безбедности. У то донета је и одлука којом се још више ограничава бука која допире из башти угоститељских објеката, и одлука о забрани постојања угоститељских локала, који користе отворени пламен и ћумур – у стамбеним зградама.

Посебно ћу истаћи тачку о којој сам говорио – одлуку о подизању споменика Душану Радовићу- мом хероју, мом идолу. Душан Радовић је, поред осталог, био и велики новинар. Да ли ће се новинари из ђиласовских медија, у својим извештајима упитати због чега Ђиласова власт није подигла споменик Душану Радовићу? Неће. Да ли ће ови медији да похвале одлуку власти СНС, да подигне споменик Душану Радовићу? Неће. Све ове силне споменике подигнуте у последњих 9 година, заслужним грађанима, и нашим и страним, могле су да подигну претходне власти, могао је да подигне неко други. Али није хтео, или није смео, или није знао…? Или је крао, па времена није имао. И те силне споменике, и називе улица, и нове паркове, и тргове, и хиљаде зграда подижемо ми, под знацима навода – крезуби сендвичари, ми недостојни грађани другог реда. „Елита“ је имала паметнија посла…Бенефите, бранчеве, ланчеве, грантове, пријеме у амбасадама, отварање НВО, путовања у иностранство, учешће у приватизацијама, мондијализацијама, културним стерилизацијама. „Елита“ је вазда имала изговоре да не подигну споменик Ђинђићу – ми га подижемо. Имали су изговоре да не подигну споменик Пекићу – ми га подигосмо. Имали су изговоре да не подигну споменик Стефану Немањи – ми га подигосмо. Имали су изговоре да не подигну споменик Душку Радовићу – ми га подижемо. И ево на данашњој седници Скупштине Града, ми из СНС, смо донели одлуку да подигнемо споменик човеку који је био мултиталентован – песник, књижевник, новинар, афористичар. Био је невиђено духовит. А све то кад се споји, Душко Радовић је био један од највећих МУДРАЦА које смо имали. Његови афоризми из „Београде добро јутро“ су прерасли ниво афоризма, то су и дан данас, највеће мудрости, наше, српске, београдске, урбане, наш дух времена. Кад сам био школарац, ујутру је са радија допирало „Београде добро јутро“. И радо сам то слушао док сам се спремао за школу. Моја мајка је радила у „Југопетролу“, у „Београђанци“, на 17 спрату, и једном за време распуста, 76′ ишао сам код ње у канцеларију. У лифту је био и Душан Радовић, који ме је онако намргођен, помазио по глави и нешто рекао, не сећам се шта, јер сам био стидљиво дете. Био сам у лифту са мудрацем, и помазио ме је по глави.

Душан Радовић није био баш у љубави са Партијом, па се после једног афоризма о Титу, огласио и ЦК СКС: „Афоризми у популарној сатиричној емисији „Београде, добро јутро“ у последње време све чешће имају обележја политичких порука са израженом моралистичком и демагошком позадином”. Онда је Партија, Душану Радовићу укинула емисију „Београде добро јутро“ 82′, због тога што су његове мудрости остављале исувише трага у народу.

Душан Радовић је живео од једне плате, тј. био је слабо плаћен, односно био је скроман човек, по свом избору. Највећи мудрац. Данас 40 година касније, ствари су се обрнуле. Данас, глупости тзв. хумориста без хумора, остављају мало трага у народу, али су зато преплаћени, па примају месечно 100 плата. То је еволуција! Ето како се глупост исплати. Душко Радовић је пророчки рекао „Паметни могу да бирају, да буду и паметни и глупи, како им више одговара. Глупи немају избора” и „Кад је неко глуп, не можете му то ни доказати“. Ни Кесићу, ни Ивановићу.

И ја кажем овим ђиласовцима који су данас арлаукали испред Скупштине града, који нису хтели да раде, који нису хтели да гласају да се подигне споменик Душану Радовићу, а који нису хтели, или нису смели, или нису знали…Или су крали, па времена нису имали да подигну споменик Душку Радовићу, њима поручујем да се Београд воли на делу, а не на речима. И Вучић, и Весић и Радојичић и Стојчић и Синиша Мали, и Андреа Радуловић и Младеновић и многи други, већ 9 година показују како се на делу воли Београд. И сви ови људи, и цео СНС је довео до тога да данас важе оне чувене речи Душана Радовића:„Ко је имао среће да се јутрос пробуди у Београду, може сматрати да је за данас довољно постигао у животу. Свако даље инсистирање на још нечему, било би нескромно“. Живео Београд, живела Србија.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s