Овај Споразум, говори и о друштвеним и културним и традиц. вредностима, побољшању информисаности јавности, о развоју политичких, информативних, економских, културних, научних и образовних процеса у Србији и Русији. Сјајно што ће Србија основати Културни центар Србије у Москви. Посебно је добро и важно што је предвиђена могућност отварања издвојених одељења ван места седишта Центара. Основни задаци Центара су, између осталог, Реализација програма друштвене, културне, научно-техничке и информативне сарадње, упознавање јавности државе пријема, нпр. Србије, са историјом, културом, унутрашњом и спољном политиком Русије, и обрнуто, научно-техничка и информативна сарадња.

Када говоримо о културној и информативној сарадњи, њу би могли успоставити и упознавањем са једним од темељних руских Закона. У Државној думи Руске Федерације је 11. јуна 2013. донет „Савезни закон Бр. 44554-6, О изменама и допунама члана 5. Савезног закона о заштити деце од информација штетних по њихово здравље и развој, и измењени и допуњени законодавни акти Руске Федерације у циљу заштите деце од информација које промовишу порицање традиционалних породичних вредности“(Законопроект № 44554-6 – О внесении изменений в статью 5 Федерального закона «О защите детей от информации, причиняющей вред их здоровью и развитию» и отдельные законодательные акты Российской Федерации в целях защиты детей от информации, пропагандирующей отрицание традиционных семейных ценностей). Ово помињем због права на опстанак. И Русија и Србија се суочавају са истим проблемом – са демографским изумирањем. Деца и малолетници треба да буду заштићени од утицаја и информација који су штетни по њихово здравље и развој.  Под тим подразумевам прописе којима се деца и малолетници штите од медијске фаворизације и промоције насиља, порнографије и порицања традиционалних породичних вредности. Тај пропис би се у Србији могао звати, Слично као и у Русији,  „Закон о заштити деце и малолетника од информација и утицаја штетних по њихово здравље и развој“. Породица, родитељство и потомство (деца, мајка, отац) су традиционалне, непревазиђене и племените вредности које обезбеђују здраво друштво, демографску виталност народа, које показују поштовање према предачком наслеђу, и омогућавају здраву и неометану смену генерација у Србији. Битно је да заштитимо децу и малолетнике и да им пружимо прилику да као зреле и одрасле особе процењују традиционалне или нетрадиционалне породичне вредности.

У складу са свим овим наводима из овог Закона и Споразума, а познајући прилике у Србији и Русији, било би јако добро да Русија, упозна Србију са својим законским механизмима за регулисање рада оних НВО и политичких партија, које активно и агресивно делују против државе, против председника. У Русији је готово незамислива оваква антидржавна активност појединих странака и НВО, каква постоји у Србији. У Русији је незамислива нпр. дехуманизација председника државе и његове породице, каква постоји у Србији. Постоји вишегодишња агресивна кампања која има за циљ, дехуманизовање и децивилизовање председника Вучића и његове породицe. Поједине политичке групе, медији и НВО су добили стриктан налог да ово раде до краја изборне кампање 2022. Налог за демонизацију укључује и супругу предс Вучића, Тамару, и четворогодишњег сина Вукана, и ћерку Милицу, и старијег сина Данила, и родитеље Ангелину и Анђелка, и брата Андреја. Чак и бившу супругу, Ксенију. Уназад, месецима видимо да су прионули на извршење задатка. Почели су да нападају супругу председника Вучића. Прво Ђиласов портал „Директно“ 25.08.2021. где су у срамном, непотписаном тексту под називом : „Је л’ то Србија на продају?“, без повода и разлога оптужили госпођу Тамару Вучић, да продаје (издаје) Србију, ни мање ни више! Таргетирајући госпођу Тамару Вучић, Ђилас и његов портал, су директно таргетирали и четворогодишњег Вукана, сина Тамаре и Александра Вучића. Потом су ђилaсовски медији, нпр. Данас, промовисали и хвалили Твит анонимног болесника који проклиње и прети деци председника Вучића. Дан касније, 27.08.2021., бивши председник НУНС-а, и сарадник ТВ „Н1“ и ТВ „НОВА С“, Славиша Лекић је објавио срамни Твит у којим призива метак за председника Вучића. Данас је у викенд издању објединио све ове гадости 28.08.2021. и првих 6 страна посветио блаћењу председника Вучића и његове породице. У кључном тексту „Данас“ је наставио напад на председникову супругу, који је започео Ђиласов портал „Директно“ три дана раније. Већ на насловној страни „Данаса“ стоји прва увреда: „Александар Вучић има огроман проблем будући да не може да се похвали члановима своје породице, па се мора ослонити на жену“. Ова реченица је део унутрашњег текста и вишеструко је увредљива. Прво, ова увреда „Данаса“ је заснована на вишегодишњим лажима које гради и сам „Данас“ о „злом Вучићу и његовој злој породици“, а онда се та лаж узима здраво за готово и проглашава чињеницом, на којој се граде нове лажи. Друга увреда је мизогине природе, (а „Данас“ је наводно антимизогини лист), због тога што алудира да на то да је ослањање мушкарца на жену, знак слабости, односно лист „Данас“ алудира на то да жене не могу бити ослонац. Истина је следећа – председник Вучић се увек и нескривено поноси свим члановима своје породице, а реално гледано има и чиме да се поноси. Таквим члановима породице би се радо похвалио сваки нормалан човек, али не и људи из „Данаса“. Једини проблем који председник Вучић има, је то што му управо „Данас“ и слични медији, дехуманизују породицу. „Данас“ у наставку текста иде даље са монструозним увредама и лажима: „Његов млађи брат је незванични власник Републике Србије, старији син је Марко Милошевић са „Али експреса“, а бивша жена маргинална режимска новинарка“. И ова реченица најбоље, укратко, одсликава профил лажи ђиласовских медија и онај задатак који су добили у кампањи. Одстрелити све чланове Вучићеве породице. Укључујући и малу децу, и бившу супругу. Нема милости, нема поштеђених. Сваком члану Вучићеве породице је у склопу дехуманизације, додељена нека „улога“ као носиоца некаквог „зла“. Тако је честити председников брат Андреј постао „незванични власник Републике Србије“, тако је несебични председников син Данило постао „зли Марко Милошевић“, тако је дивна и професионална Ксенија Вучић постала „маргинална режимска новинарка“, и тако је часна и хумана Тамара Вучић, постала неко ко „продаје и издаје Србију“. У чему се састоји „кривица“ председника Вучића, његове супруге Тамаре, његове деце, Вукана, Милице и Данила, његових родитеља и његовог брата? Због чега су Вучић и његова породица криви ђиласовским медијима и странкама? Криви су због тога што постоје! Нема друге кривице. Председник Вучић им смета, због тога што они, већ 10 година не могу да наставе да пљачкају Србију, не могу да шире своје пљачкашке и медијске „бизнисе“. Тако су Јевреји били криви нацистима, само због тога што постоје.

Било би корисно да овакав Споразум потпишемо и са ЦГ, која нажалост, то вероватно не жели. Насиље на Цетињу, које је организовао Мило Ђукановић, изазивали су зебњу и забринутост. Ту се показује погубност политике која Србију и Русију доживљава као непријатеље. Шта је узрок оваквог лудила и хистерије? Мржња према Србији? Мржња према Србима? Мржња према СПЦ? Или све заједно? Српски Патријарси су одувек без проблема посећивали Црну Гору, и присуствовали устоличењима црногорских митрополита СПЦ, на Цетињу. Први пут у историји СПЦ, то је постао проблем. Због чега? Због тога што се пропали диктатор Мило Ђукановић осећа угрожено, и због тога жели да дестабилизује Црну Гору, и да изазове крвопролиће. Милово насиље на Цетињу је показало се да је сва Милова прича о грађанској држави и мултиетничком и мултиконфесионалном складу, чиста лаж, и да почива на потпуној дискриминацији и сегрегацији српског народа  и српске цркве у Црној Гори.

Подсетићу на научне чињенице о Црној Гори. Научне чињенице кажу да становници Црне Горе говоре српским језиком. Црногорски језик је субдијалект српског језика. Сви говори српског језика на подручју Црне Горе припадају штокавском наречју и ијекавском изговору. Православни Црногорци су етнички Срби. Православна црква у Црној Гори је одувек била српска. Државност Црне Горе је постојала само од 1878. до 1918. (40 година). Историјска и етнолошка наука одређују Црногорце као етничке Србе. То потврђују сви историјски и етнолошки извори, као и сви пописи становништва до 1948. године.

Један део власти у Црној Гори, а то МЂ и ДПС, јесу и даље жури да заокружи процесе отимања српског наслеђа у Црној Гори, уништења СПЦ у Црној Гори, стварања црногорске цркве, расрбљавања Црне Горе, конвертовања Срба у Црногорце, довршетак процеса креирања новог црногорског етноса и идентитета, претапања српског језика у „црногорски“ језик, ширења србофобије и антисрпства. Мило Ђукановић је дубоко посејао семе зла, затровао је Црну Гору, током своје лоповске власти, дуге преко 30 година. Расрбио је велики део Срба, укинуо српски, увео лажни језик, покушао да уништи и опљачка СПЦ, прогонио је Србе, опљачкао Црну Гору, и још увек је на слободи, као и Ђилас.

Поменуо сам изборе. Јуче сам текстом у Информеру, тачно предвидео шта ће учинити Ђилас, поводом изборних предлога европарламентарца. Данас је саопштио да су ти предлози неприхватљиви (ти предлози европарламентараца на први поглед делују уравнотежено, а у суштини представљају поклон Ђиласу, и писани су по његовој мери – што Ђиласову одлуку чини још чуднијом!) . Ђилас ће највероватније бојкотовати председничке и републичке изборе (за локалне још није одлучио), а учествоваће на београдским изборима. Како ће ову шизофренију објаснити бирачима? У складу са тим он је најавио да ће организовати ново насиље, слично оном из јула 2020. Као што Ђиласову одлукувидимо, сада долази на наплату Ђиласова екстремна политика, лишена сваке реалности, и везе са стварношћу. Тај Ђиласов екстремизам је досегао толики ниво, да он и њему наклоњене европарламентаце, доживљава као непријатеље. Очигледно је да је данас Ђилас веома болно да треснуо на терен стварности, али наставља да живи у својим халуцинацијама. Крај каријере.

Насиље на Цетињу је показало да су Мило и Ђилас су исти! Обојица су покушали да руше државу! Постоји запањујућа сличност Мила и Ђиласа! Обојица су изговарали исте лажи, обојица желе да руше државу, обојица су изазивали крвопролиће. Мило, 4. и 5. 9.2021., а Ђилас почетком јула 2020. Обојица раде и против Србије и против Црне Горе. Једина разлика је та што Ђиласа подржава 4% грађана, а Мила 30%. Обојица су изразито антисрпски настројени, а Ђилас то крије, док Мило не мора. Постоји фрапантна сличност између догађаја на Цетињу 4. и 5.9.2021., и ђиласовских демонстрација од 7.7.2020. Иста матрица, иста оправдања, исти покушај државног удара, исти механизам изазивања крвопролића. Наравно, оба налогодавца и вође, Мило и Ђилас сарађују и сарађивали су још од доба власти ДС у Србији. ДС и ДПС су сестринске странке, као што су сада ССП и ДПС сестринске странке. Сличност се састоји у томе што су и ДС и ДПС опљачкали државу, а Ђилас и Мило су се силно обогатили, па поседују стотине милиона евра. И обојица имају браћу која су им саучесници. „Не бојим се од вражјег кота, нека га је ка на гори листа, но се бојим од зла домаћега.“ (П. П. Његош, Горски вијенац, стих 528-530).