Седамнаести октобар 2021. године, је био дан значајних победа председника Вучића и Србије. Пре него што наставим са анализом резултата локалних избора на КиМ, поменућу да су 17.10. одржани и локални избори у још две општине, у Неготину и Мионици. Председник Вучић и СНС су остварили фантастичну победу. Неготин: СНС 75,44%. СНС је освојио 4.4% посто више него пре 4 године. Мионица: СНС 71,44%. СНС је освојио  6,5% више него пре 4 године. На локалним изборима на КиМ, у десет српских општина „Српска листа“ је остварила апсолутну победу у свим општинама. Кандидати  за гредоначелника те листе су у првом кругу изабрани у 9 општина. И у десетој општини, малом Клокоту, кандидат „Српске листе“ убедљиво води. Излазност у српским општинама је била преко 60 одсто, док је излазност у већински албанским општинама била свега 40 одсто. Предизборна истраживања су показивала да ће подршка Куртију и Самоопредељењу бити око 20 одсто мања у односу на последње парламентарне изборе од 14. фебруара 2021. Ово се показало као прилично тачно. Куртију је још више опала подршка, него што су то превиђала истраживања. На изборима из фебруара 2021., од пре осам месеци, Курти и Самоопредељење су освојили 438.335 гласова. Курти је сада на изборима за скупштине општина освојио само 154.580 гласова! Нешто више је освојио на изборима за градоначелнике, али не битно више. Куртијева подршка пала је са 50 одсто на 23 одсто. Једноставно речено Курти је назадовао на 2017. годину, тј. вратио се на ниво подршке коју је тада имао на локалним изборима. На пример, у Приштини 2017. Курти је освојио 33 одсто гласова, а сада 34 одсто. Једноставно речено, Курти је у односу на парламентарне изборе од пре осам месеци, изгубио готово две трећине својих гласова. Шта нам то говори? Прво, и основно, Курти није понудио бољи живот Албанцима, већ гори. Друго, изгубио је образ у две екстремистичке акције које је организовао, прву на административним прелазима, и другу, када је на српске апотеке и продавнице насрнуо оклопним транспортерима и специјалним оружаним јединицама. Треће, понудио је Албанцима на КиМ, лоше кандидате за градоначелнике и одборнике. И онда је рачун сурово дошао на наплату. Да је ово тешко погодило Куртија, сведочи и чињеница да је премијер лажне државе Косово, Аљбин Курти, после избора одабрао да остане закључан у канцеларијама Самоопредељења, да би избегао да се појави пред новинарима. Албански новинари су скоро до пред поноћ чекали Куртија испред канцеларија Самоопредељења у Приштини. Међутим он није смогао храбрости да се појави пред медијима, већ је чучао као миш у просторијама странке. Локални избори на КиМ су показали да су Србија и председник Вучић изашли као апсолутни победници самих избора, али и блокаде прелаза и победници поводом Куртијевог насиља у Миртовици и Звечану.

На Косову и Метохији су одржани локални избори у 38 општина. Грађани су бирали одборнике и градоначелнике. Према подацима Централне изборне комисије, гласало је 42 одсто бирача, односно 799.960 гласача, од 1.885.448 уписаних у бирачки списак. Излазност у четири општине на северу КиМ, износила је 72,15%, док је убедљиву подршку добила Српска листа. Ова излазност је много виша у односу на остатак КиМ, нпр. скоро три пута више у односу на Приштину. За разлику од већински албанских средина, у општинама где живе Срби, једномесечна кампања није била посебно видљива. На северу КиМ су избори били у сенци две безбедносне и политичке кризе за мање од месец дана. Обе кризе, оба насиља над Србима, изазвао је Курти, у покушају да поврати бирачко тело, које је изгубио за 8 месеци власти. Кандидати Српске листе за градоначелнике успели су да обезбеде много више од 50 одсто подршке бирача у девет већински српских општина. Само у једној, у Клокоту, кандидат Српске листе је имао 41 одсто, односно мање од 50 одсто. Српска листа остварила је потпуну победу на локалним изборима и за скупштине општина у српским срединама на КиМ. Према прелиминарним резултатима Централне изборне комисије, у 21 општини на КиМ мораће да се одржи други круг избора да би се изабрали нови градоначелници. Други круг одржава се четири недеље након одржавања првог. Централна изборна комисија је објавила да су у 17 општина изабрани градоначелници. Куртијев Покрет Самоопредељење није победио ни у једној општини у првом кругу. Победник јучерашњих избора је Српска листа, која је процентуално освојила највише гласова у свих 10 општина са српском већином. У првом кругу избрани су градоначелници у 17 од 38 општина. Тих 17 општина су Дечани, Јужна Митровица, Лепосавић, Липљан, Ново Брдо, Обилић, Пећ, Србица, Штрпце, Сува Река, Урошевац, Зубин Поток, Звечан, Ђенерал Јанковић, Ранилуг, Партеш и Северна Митровица. Од тих 17 општина које су добиле градоначелнике у првом кругу, девет је српских општина.

Резултати у српским општинама:

ПАРТЕШ-ДРАГАН ПЕТКОВИЋ СЛ 75,20%, НЕНАД ЦВЕТКОВИЋ НС 21,40%, ЈУГОСЛАВ ЈОВАНОВИЋ ЈЈ 3,40%.

РАНИЛУГ-КАТАРИНА РИСТИЋ-ИЛИЋ СЛ 100,00%.

ШТРПЦЕ-ДАЛИБОР ЈЕВТИЋ СЛ 59,36%, СЛАВИША ВАСИЉЕВИЋ ГИСШ 16,30%, ФИКРИХ ХАСАНИ БПСХ 12,65%, БЕСИМ ИСЛАМИ ЛВВ 11,69%.

ГРАЧАНИЦА-ЉИЉАНА ШУБАРИЋ СЛ 77,71%, БРАНИМИР СТОЈАНОВИЋ 155.БС 22,29%.

НОВО БРДО-САША МИЛОШЕВИЋ СЛ 64,09%, БАЈРУШ ИМЕРИ ЛДК 23,84%, АБДУЛ ГАШИ ЛВВ 8,45%, СЕЛАТИН НУХИУ ПДК 3,61%.

СЕВЕРНА МИТРОВИЦА-МИЛАН РАДОЈЕВИЋ СЛ 10.769 91,33%, ЕРДЕН АТИЋ ИКУМ 8,67%,

ЗУБИН ПОТОК-СРЂАН ВУЛОВИЋ СЛ 83,49%, СЛАВИША БИШЕВАЦ ГИЗП 9,78%, КЕРКИН ВЕСЕЛИ ЛДК 6,74%.

ЗВЕЧАН-ДРАГИША МИЛОВИЋ СЛ 98,45%, СЛАЂАНА ПАНТОВИЋ СП 1,55%.

ЛЕПОСАВИЋ-ЗОРАН ТОДИЋ СЛ 97,85%, ШАЋИР ХЕТЕМИ ПДК 2,15%.

КЛОКОТ-ВЛАДАН БОГДАНОВИЋ СЛ 41,45%, СТРАХИЊА СПАСИЋ ГИ СНС 36,14% , САША МИРКОВИЋ НЈ 22,41%.

Кандидат за градоначелника Северне Митровице, Милан Радојевић, освојио је готово 3.000 гласова више него на претходним изборима. У малој српској општини Клокот ће бити одржан други круг избора. Владан Богдановић, кандидат Српске листе у овој општини освојио је 41.45 одсто. Председник „Српске листе“ Горан Ракић је изјавио: „Велика захвалност грађанима на Северу где су остварени најбољи резултати до сада. Господин Милан Радојевић је освојио више од 10,700 гласова. У општини Грачаница где су наши грађани показали висок степен одговорности, наша кандидаткиња, професорица Љиљана Шубарић освојила је око четири пута више гласова од свог кандидата. Наш народ је показао да верује Српској листи и пре свега да верује нашем председнику Александру Вучићу, али је показао и још нешто – да сви они који мисле да могу против свог народа и против наше државе, никада неће добити поверење грађана, никада неће водити наше општине и никада неће одлучивати о судбини нашег народа. Овом победом у рукама нашег народа остају свих 10 српских општина. Уколико не буде Заједнице српских општина неће бити ни косовских институција, односно, Срби неће седети у њима“.

Што се тиче осталих албанских партија, реформисана Демократска партија Косова (PDK -партија коју су раније водили Тачи и Хоџај) је најуспешнија албанска странка првог круга локалних избора, због тога што су њени кандидати за градоначелнике однели победе у Јужној Митровици, Урошевцу, Ђенерал Јанковићу и Србици. Демократска партија Косова ушла је у други круг у осам општина: у Призрену, Вучитрну, Качанику, Малишеву, Штимљу, Клини, Драгашу и Глоговцу. За њом следи, такође реформисани Демократски савез Косова (LDK-који су некада водили Ругова и Мустафа). Демократски савез Косова, је у првом кругу победио у Пећи и Липљану. Своје гласове је повратила и Харадинајева партија Алијанса за будућност Косова (ААК). Алијанса за будућност Косова, која је успела да освоји власт у првом кругу у Сувој Реци и Дечанима. Куртијева странка се стрмоглавила на треће место по рејтингу странака. То потврђује и председник Алијансе за будућност Косова, Рамуш Харадинај који је изјавио да сматра да је резултат који је на локалним изборима остварио Покрет Самоопредељење, политички дебакл Аљбина Куртија. Харадинај је истакао да је за само осам месеци, од фебруарских избора, Самоопредељење доживело драстичан пад. „Са 50 одсто подршке бирача пали су на 23 одсто. То је просто невероватно. Не бих Куртију сад био у кожи. Ово је његов политички дебакл“, сматра Харадинај.

О стрмоглаву Куртија сведоче готово сви албански аналитичари на КиМ. Универзитетски професор и стручњак за политичка питања Миљазим Краснићи изјавио је да владајућа странка Самоопредељење, није успела да освоји ниједну општину јер је било арогантна и разочарала је грађане својом политиком. Додао је да је Самоопредељење разочарало грађане „инцидентима и несмотреним поступцима“, а грађани, како је рекао, желе стабилност и мир, те да је све то погодовало Српској листи „што није добро“ за Косово. Политички аналитичар и некадашњи саветник косовског премијера Аљбина Куртија, Шкељзен Гаши оценио је да су локални избори показали да је Самоопредељење кажњено због лошег руководства у општинама у којима је имало власт, као и због погрешног одабира кандидата. „Самоопредељење је добило добру и врућу шамарчину, што је врло добро. Кажњено је у три општине у којима је владало веома лоше, као што је Приштина осам година, деградирана и уништена, Јужна Митровица четири године и Призрен четири године. Кажњени су и у три општине где нису дали добре кандидате, као што су Пећ, Урошевац и Ђаковица“, рекао је Гаши. Додао је и да је један до разлога резултата Самооопредељења и недолазак дијаспоре,  која је гласала на изборима 14. фебруара. Политички аналитичар Рахман Пачаризи изјавио је да је Покрет Самоопредељење „кажњен“ на локалним изборима, јер није кандидовао „праве“ људе. „Покрет Самоопредељење је прво кажњен, јер није нашао праве кандидате и задобио је ударац, јер су му грађани послали поруку да не може да победи на изборима у оној мери у којој су му раније дали поверење“, рекао је Пачаризи.

Косовска председседница, Вјоса Османи, изјавила је, објашњавајући пораз Самоопредељења, да су на изборни процес у већински српским општинама утицале „илегалне српске структуре“!?! Са друге стране, шеф посматрачке мисије ЕУ која надгледа локалне изборе на КиМ, је рекао да је изборни процес текао је глатко и без проблема, чиме је практично демантовао Вјосу Османи. О растресености, и обезглављености председнице лажне државе Косово, најбоље сведочи епизода Вјосе Османи у УН. Наиме, она је била свесна шта говоре истраживања о великом паду Куртија, и већ 15.10.2021., два дана пред изборе је била шокирана знајући шта ће да се деси. Она је у расправи пред Саветом безбедности УН, осим растројства показала и безобално незнање, када је изјавила да је у Србији убијен некадашњи председник Борис Тадић. Потом се још више укопала, у покушају да оправда показано незнање, када је рекла да је мислила на претходног председника Зорана Ђинђића. Османијева је направила вишеструку грешку, која показује степан њеног незнања (а подсетићу да је она наводни доктор правних наука – докторат бранила у Питсбургу-САД). Прво, Борис Тадић није убијен – жив је и здрав, председник је СДС. Друго, Зоран Ђинђић је био премијер, а не председник државе, као Борис Тадић. И треће Ђинђић није био претходник председника Тадића. Пре Тадића председник је био Милан Милутиновић.

Резултати избора на Косову и Метохији пружају извесну наду да ће се ствари померити са мртве тачке, када су у питању преговори у Бриселу. Албанске партије ће сада притискати да се одрже ванредни парламентарни избори на КиМ, због тога што је Курти изгубио поверење грађана. Срби на КиМ су показали како јединство и слога дају резултате, уз сарадњу са Србијом. Слободно могу да кажем да је за то најзаслужнији председник Вучић, који је својом мудрошћу и далековидошћу, уздигао Србе на КиМ, а истовремено натерао Куртија да се искомпромитује и пред албанском и пред светском јавношћу.