Мурал Ратку Младићу стоји у Његошевој улици, више од годину дана. Јучерашња хистерија аутошовиниста, је стога планирана и у функцији притисака са запада на Србију. „Неко“ је дао миг аутошовинистима да вештачки изазову кризу. Они су створили утисак да је неко јуче насликао мурал, а да су они онда реаговали. И Чедин мали, иначе ђиласовац, који је остао без ухлебљења, па га Чеда ухлебио у СДП-у, бацио фарбу на мурал и уништио га. Чему хистерија око мурала? Можда одговор даје саопштење амбасаде САД, дато кроз писани одговор портпарола амбасаде САД за Глас Америке? Амбасада САД у Србији оценила је данас да „Ратко Младић не треба да буде лице које Београд показује свету“, поводом инцидената у вези мурала са ликом хашког осуђеника Ратка Младића. Американцима и Канађанима је боље да ћуте, због тога што су они током векова починили геноцид над северноамеричким урођеницима. И дан данас, обе државе се хвале иконографијом која велича овај геноцид. То не треба да буде лице које САД и Канада показују свету. А о кривици или невиности Ратка Младића, најбоље говори један део другостепене пресуде генералу Младићу, од 8. јуна 2021., „Издвојено мишљење суткиње Приске Матимбе Нијамбе“, која у суштини ослобађа Младића већег дела кривице. И препоручујем свим аутошовинистима да прочитају овај део пресуде Младићу. То „Издвојено мишљење“ онда најбоље говори о муралу Ратку Младићу.

Приска Матимба Нијамбе је замбијска правница, судија Високог суда Замбије и Међународног резидуалног механизма за кривичне судове, судија Међународног кривичног суда за бившу Југославију и правни саветник Међународног кривичног суда за Руанду. Суткиња Нијамбе је била председница судског већа у поступку против начелника Главног штаба Војске Републике Српске генерал-пуковника Ратка Младића пред Међународном резидуалним механизмом за кривичне судове. Приликом изрицања другостепене пресуде генералу Младићу, 8. јуна 2021., судија Нијамбе је издвојила мишљење у коме је нагласила да би читав судски поступак против Младића морао бити поновљен, те је уважила осам од девет тачака жалбе Младићеве одбране. Издвојено мишљење суткиње Нијамбе на 45 страна, део је целокупне пресуде генералу Ратку Младићу на 364 стране. Суткиња Нијамбе је прихватила ставке један, два, три, четири, пет, седам, осам и девет Младићеве жалбе – све осим ставке шест, која се бавила заједничким злочиначким подухватом узимања талаца. Најважније је њено образложење у вези са тачком пет која се бави квалификацијама у вези са злочином у Сребреници. Суткиња Нијамбе не доводи у питање да су се у околини Сребренице догодили злочини над босанским муслиманима („чинови освете и убиства ратних заробљеника”), али отворено преиспитује да ли је реч о геноциду и да ли је злочине уопште осмислио и наредио Младић. Нијамбе чак тврди да је операција заузимања Сребренице, под оперативним називом „Криваја 95” била легитимна војна операција због неуспеха у демилитаризацији „безбедне зоне” Сребреница. „Имајући у виду природу и тежину правних грешака уочених у овом предмету, за разлику од других чланова жалбеног већа, ја бих наредила да се Младићу понови суђење пред другим првостепеним судским већем, по свим тачкама оптужнице, изузев оптужбе шест, за узимање талаца у удруженом злочиначком подухвату”, навела је суткиња Нијамбе. Напоменула је да је Младић у својој жалби задовољио високе стандарде и указао на главне грешке претресног већа, према којима би она усвојила готово све основе његове жалбе. Од осталих тачака Младићеве жалбе које је Нијамбе усвојила, истиче се и тачка девет. Она тврди да Младић не би смео да буде осуђен на више од 20 година затвора, јер је у време извршења кривичног дела то била највиша запрећена казна у СФРЈ.

Најважнији делови, цитати издвојеног мишљења суткиње Нијамбе

Суткиња Нијамбе је у свом издвојеном мишљењу, између осталог навела: „Претресно веће је утврдило да докази које је извела Одбрана нису били довољни за оживљавање доказне расправе или за побијање тачности пресуђене чињенице. Таква оцена доказа је била погрешна, јер се Претресно веће ослањало на необориве пресуђене чињенице како би поткрепило доказну основу за одговорност господина Младића у Свеобухватном УЗП-у. На пример, Претресно веће се ослонило на пресуђену чињеницу 1476 да би утврдило кривичну одговорност г. Младића за убиство свих 7.000-8.000 жртава које нису активно учествовале у непријатељствима у Сребреници. 2090 Чак и када је тачност пресуђених чињеница оспорена доказима које је извело Тужилаштво, приступ Претресног већа спречио је господина Младића да оживи расправу о доказима путем унакрсног испитивања. У светлу примењеног повишеног стандарда, једини начин на који је господин Младић могао да оповргне пресуђену чињеницу био је да је оповргне ван разумне сумње. Немогућност господина Младића да побије пресуђене чињенице олакшала је испуњење правног терета Тужилаштва да докаже његову кривицу ван разумне сумње. Ниједан разуман пресудитељ не би применио повишени стандард који је користило Претресно веће. Да је примењен одговарајући правни стандард, докази у сврху побијања изведени током унакрсног испитивања или које је Одбрана представила, оживели би расправу и пресуђене чињенице би биле побијене. Будући да докази Тужилаштва нису били довољно поуздани за утврђивање кривичне одговорности, Претресно веће би донело другачији закључак, да је на пресуђене чињенице примењен исправан стандард. Према томе, ослањање Претресног већа на чињенице које су формално примљење на знање да би се г. Младић прогласило одговорним за злочине, представљало је грешку која је довела до неостварења правде. 2091 2. Геноцид, истребљење и убиства 710. Није спорно да су, поред легитимних борбених жртава, неки појединци, укључујући појединце са локалног подручја, из МУП-а, па чак и Момир Николић и други одвојени припадници безбедносне линије команде ВРС-а, преузели на себе спровођење дела освете и убистава ратних заробљеника, али то је учињено током временског периода када господин Младић није био на том подручју, супротно било којим наредбама господина Младића, и чак ван његовог знања у то време.2300 716. Поред тога, с обзиром да је оптужба за геноцид, докази морају, у складу са наведеним високим стандардима, утврдити посебну намеру, долус специалис, за геноцид. 2316 Будући да је предметни облик одговорности удружени злочиначки подухват, мора се показати да је господин Младић пристао на заједничку злочиначку сврху и значајно допринео истој.2317 717. Постоји много случајева у којима је Претресно веће погрешило у погледу примене судске праксе на чињенице. 2318 Према тврдњама Тужилаштва и првостепеној пресуди, удружени злочиначки подухват убијања и извршења геноцида у Сребреници није ни постојао пре ноћи између 11. и 12. јула 1995. године. 2319 Као што је горе речено, према судској пракси, понашање и изјаве пред релевантни удружени злочиначки подухват и изван његовог временског опсега не могу се користити за доказивање да је г. Младић био део тог удруженог злочиначког подухвата. 722. Овде се поставља питање – ако је господин Младић, командант Главног штаба ВРС, хипотетички или имплицитно пристао да значајно допринесе геноциду, зашто би подређени сведоку Момиру Николићу, који чак нису били у директном ланцу командовања под господином Младићем, били задужени за убиства и зашто би тражили добровољце, цивиле, да изврше убиства? Стварни официри ВРС-а, потчињени господину Младићу, одбили су такве захтеве и никад их нису ни добили од господина Младића путем нормалног ланца командовања.2336 723. По мом мишљењу, ово показује грешку у образложењу Претресног већа које повезује господина Младића са тим злочинима. Закључак 748. Као што је горе наведено, размотривши Оптужницу, првостепену пресуду, судску праксу и тела која су овде цитирана, као и писане и усмене поднеске страна, понављам своје неслагање са одлуком већине да одбаци све основе жалбе г. Младића. Сматрам да је господин Младић задовољио високе стандарде утврђене у жалбеном поступку и да бих стога у целини одобрила основе 1 до 5 и 7 до 9 његове жалбе. 749. Грешке Претресног већа и њихов утицај, како је наведено, најпрецизније у основама од 3 до 5 и 7 до 9 жалбеног поднеска господина Младића, појединачно или кумулативно поништавају закључке Претресног већа на којима почивају његове осуђујуће пресуде. 750. С обзиром на све горе наведено, узимајући у обзир природу и обим грешака утврђених у овом случају, сходно правилу 144(Ц) Правилника, наложила бих да се г. Младићу поново суди, пред другим претресним већем, по свим основима, осим по Основу 6, који се односи на УЗП у вези са узимањем талаца. 751. Као што је горе наведено, с обзиром на сложеност предмета и величину предметног случаја и жалбе, ограничена захтевима да се експедитивно поступа и ради на даљину, разматрала сам само грешке Претресног већа које сматрам најгрубљим. Састављено на енглеском и француском, при чему је меродавна енглеска верзија. Сачињено овог 8. дана јуна, 2021. године, у Хагу, у Холандији. Судија Приска Матимба Нијамбе“.