Небојша Бакарец: Кафкијански „процес“ против Данила В.!

Служба Повереника за контролу само једне винотеке – баш оне у којој ради председников син! Поводом доношења новог Закону о заштитнику грађана, и о Закону о изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, током расправе у Скупштини Србије, пре десетак дана, указао сам на нове негативне појаве у нашем друштву. Обратио сам се Заштитнику грађана (у даљем тексту -Заштитник), Повереници за заштиту равноправности (у даљем тексту -Повереница), Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности (у даљем тексту -Повереник), и министарки за људска и мањинска права и друштвени дијалог. Такође, пре више недеља сам као посланик, поставио посланичко питање и тражио обавештење од Заштитника, Поверенице и Повереника, о томе шта могу и шта ће да предузму поводом угрожених и запостављених слобода и права Председника Републике, његовог сина Данила, брата Андреја и осталих чланова породице Вучић? Питање сам поставио због тога што су угрожена људска права породице Вучић! И онда службеници Повереника, оду у „случајну“ и „редовну“ контролу рада винотеке у којој ради Данило Вучић!?! О томе касније.

Председник Републике и чланови његове породице су жртве вишегодишње дехуманизације, неравноправности, и дискриминације по основу страначке припадности, државне функције или сродства. Ко штити угрожена и запостављена права и слободе председника и његове породице? Или ће представници регулаторних, надзорних и заштитних тела и Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог – институција, рећи – њихова људска права и слободе морају да буду колатерална штета положаја председника републике? Нико нормалан се неће сложити са овим. Председника и његову породицу највише штите посланици и функционери СНС, и поједини чланови владе, на челу са премијерком Брнабић. Надлежне институције то не чине. Као резултат ћутања институција, имамо четворогодишњу хајку и дехуманизацију, против породице председника Александра Вучића. При томе, једина кривица његових чланова породице је што постоје и што нису по вољи ђиласовској опозицији и медијима. Немају веза са криминацима, нису се обогатили – председник се бави политиком 28 година, и бавећи се политиком није стекао ништа, а камоли да је украо нешто. Председник Вучић и његова породица су чисти као сузе.

За потребе моје дискусије о новом Закону о заштитнику грађана, и о Закону о изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, прегледао сам детаљно, хронолошки уназад, портале Заштника, Поверенице и Повереника, и установио сам да се они врло сужено и екстремно рестриктивно баве својим послом, када треба да штите права већине. Они се понашају као „Заштитник мањина“,  „Повереница за заштиту равноправности мањина“ и „Повереник за информације од приватног значаја и селективну заштиту података о личности“. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог се понаша као Министарство за људска права мањина, а не свих грађана. Наш Устав предвиђа да они штите СВЕ грађане, да не буду селективни, и да не служе приватним интересима, већ држави. Подсетићу да сам народни посланик, и да управо посланици, тј. Скупштина бирају Повереника и надзиру његов рад.

„Повереник за винотеку“

Овај случај подсећа помало на књигу Франца Кафке „Процес“. Ово дело, говори о Јозефу К., човеку који је осумњичен, оптужен, ухапшен и утамничен од стране неутврђеног и неодређеног ауторитета, а природа његовог „злочина“ није откривена ни њему, ни читаоцу. Тако ми имамо случај Данила В. кога годинама прогоне медији и ђиласовске партије, а да никоме није позната природа његовог сагрешења. Сада су се том „процесу“ и прогону придружили и службеници који раде у државном, додуше независном, органу. Службеници Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности су 10. 11. 2021. отишли у физичку контролу рада једне винотеке – баш оне у којој ради Данило В., како би проверили како се штите подаци купаца!?! Служба Повереника некако испаде као служба Повереника за контролу само једне винотеке – баш оне у којој ради председников син! Звучи чудно да се службеници Повереника, уопште баве неком винотеком. Сазнасмо да је то због тога што винотека „Wine and pleasure“ има свој сајт „vinotekabeograd.com“ и нуди уобичајену могућност регистрације (уз повољности) и том приликом прикупља следеће неопходне и уобичајене податке о корисницима: тип корисника – физичко или правно лице, име и презиме, мејл адресу, број телефона, град, поштански број, улицу и број и ознаку пола. Сајт, што је уобичајено, ове податке тражи због онлајн продаје и касније доставе производа које нуде. Као што видимо не тражи се ЈМБГ, број личне карте, број осигурања итд. Ова винотека је једна од најбољих и најугледнијих у Србији (ако не и најбоља). Компанија „Wine and pleasure“ DOO се бави продајом и велепродајом и има изванредан сајт, и продајни салон. Стога је екстремно чудно да је служба Повереника одабрала, наводно насумично, ову компанију тј. њен сајт, за редовну контролу. Наиме, Повереник се бави заштитом података о личности. Повереник се превасходно бави државним органима, па тек онда приватним доменима и сајтовима који прикупају податке, у оквиру свог посла. А у оквиру надзора над приватним сајтовима и доменима, приоритет имају пријаве и основања сумња да неки сајт крши неке норме. Сам Повереник је рекао да није реч о пријави, већ редовној контроли. Ако је тако, рационалност и прописи налажу Поверенику да контролише оне који побуђују сумњу да нешто није у реду. Сами прописи које наводи Повереник у Плану инспекцијског надзора за 2021., кажу да се надзор изводи на основу процене ризика. У случају компаније „Wine and pleasure“ ризик је непостојећи. Ради се прво о беспрекорно угледној компанији. Друго, она се бави продајом вина и других племенитих пића, и опреме за ту намену, дакле не ради се о осетљивим производима било какве врсте. У теорији, Повереник може да контролише сваки од пар милиона сајтова ако сајт прикупља податке, али Повереник за то нема ресурсе, нити би то било рационално, чак и да их има. Да подсетим, он може да делује, по правилу, тамо где постоје ризици (сами прописи кажу – критичан, висок, и средњи). Приметили сте да сам рекао – по правилу. У случају компаније у којој ради Данило В. није поступљено по правилу, већ мимо правила, по изузетку! Због чега? О томе Повереник ћути. Због чега је служба Повереника контролисала компанију код које је ризик од злоупотребе података прикупљених преко сајта – практично непостојећи? Мора бити да постоји неки други разлог, када није у питању ризик, лоша репутација или пријава. Који је то разлог? Повереник каже у свом Сопштењу које је окачено на његов сајт, да је контрола најављена још у априлу. То није спорно. Споран је разлог и исказ да се ради о „редовној и случајној контроли“. Сам Повереник каже да је све било у реду са тзв. Контролним листом компаније „Wine and pleasure“, који су тражили и добили 19.03.2021. Међутим, служба Повереника, из непознатог разлога отвара и формира предмет компаније „Wine and pleasure“, месец дана касније – 20.04.2021.  Коначно, шест месеци после оформљеног предмета, Повереник шаље компанији „Wine and pleasure“ 04.11.2021. обавештење о предстојећем редовном инспекцијском надзору, заказаном за 10.11.2021. Повереник у Саопштењу констатује да је овлашћеним лицима (дошло их чак троје!?!) Повереника омогућено нормално одвијање надзора, о чему је сачињен записник. Повереник констатује да  приликом  надзора у компанији „Wine and pleasure“, нису пронађене неправилности у примени Закона о заштити података о личности. То је било очекивано. Опет се постављају многа питања. Због чега је у контролу коју може да обави један човек, отишло чак троје службеника Повереника? Због чега је контрола вршена у беспрекорној компанији, где не постоје ризици, сходно прописима? Да ли је Повереник свестан колико је минимална вероватноћа да је контрола, беспрекорног субјекта, у коме ради син председника државе, обављена случајно?

Невероватноћа редовног надзора

Овде се ради о кључном аргументу – минималној вероватноћи, аргументу који одаје намере онога ко је компанију „Wine and pleasure“ставио у годишњи План надзора! Објаснићу. У Србији тренутно постоји 125.000 домена само са префиксима „rs“ и  „srb“ у „Регистру националног интернет домена Србије“ (РНИДС). Ту треба додати и много већи број домена са префиксима „org“ „net“ „com“ „biz“ „info“ и „co.rs“. У Србији вероватно постоји милион домена. Број сајтова је свуда у свету пет пута већи од броја домена (350 милиона домена, 1,75 милијарди сајтова). Дакле, у Србији вероватно постоји око 5 милиона сајтова. Најмање половина њих прикупља податке о својим корисницима. То је 2,5 милиона сајтова у Србији. То је предмет контроле Повереника – 2,5 милиона сајтова који имају прикупљене податке о личностима. Шта нам то говори? То нам говори да вероватноћа да се ради о случајној контроли, практично не постоји. Ево и како! По „Извештају Повереника за 2019. годину“ (2020. није репрезентативна година због епидемије) Повереник је у току 2019. године покренуо 474 поступка надзора. Заокружимо то на 500. Ово је репрезентативан број, јер Извештај Повереника каже да је сличан број надзора био и у 2018. Наши бројеви за поређење су 500 годишњих надзора Повереника и 2,5 милиона сајтова који моду бити субјекти надзора Повереника. Ради се о (не)вероватноћи од 1:5000!?! То је 0,0002 процента вероватноће да ће неко ко прикупља податке о личностима, бити предмет надзора Повереника. Као што видите доказао сам да је практично невероватно да је надзор у компанији у којој ради Данило В. могао бити случајан!

Зла намера

Ако надзор није био случајан, био је намеран. Објаснићу и шта се, највероватније догодило. Годинама се сатанизују чланови породице председника Вучића. Пре свих, мете су син Данило и брат Андреј. Почетком године неки утицајни ђиласовац је дао налог (уз финасијску стимулацију?) одређеном симпатизеру – лицу у служби Повереника, да у План надзора за 2021. уврсти и компанију у којој ради Данило В. (наш српски Јозеф К.). Морате знати, драги читаоци да у институцији Повереника ради 100 људи по Извештају Повереника за 2020. годину – 96 запослених, плус две саветнице самог Повереника, плус заменица Повереника, и коначно сам Повереник. Од тог броја велики број чине запослени које је ту довеле странке које су владале до 2012., али и бивши жути повереник Шабић, који је био на функцији до краја 2018. године. У служби Повереника имате барем 50 запослених ђиласоваца или особа под утицајем Шабића (од укупно 100 запослених). Једна од особа које су отишле у контролу винотеке у којој ради Данило Вучић је била Емина Ковачевић. Емина Ковачевић ради у канцеларији Повереника, на месту вишег саветника у Сектору за надзор, у Одсеку за надзор над заштитом података. Она је 2016. године била на Изборној листи „БОРИС ТАДИЋ, ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ – САВЕЗ ЗА БОЉУ СРБИЈУ – Либерално демократска партија, Лига социјалдемократа Војводине, Социјалдемократска странка“ на 170. месту листе где стоји: „Емина Ковачевић,1987, дипл. Правник, Београд“. То је доказ онога о чему сам говорио, да је велики број запослених у канцеларији Повереника, страначки обојен, и пристрасан. Како за њихов рад одговара Повереник Мариновић, разумљиво је да он покушава да оправда скандал неког свог службеника. Отуд Саопштење Повереника. У њему, поред општих оправдања, Повереник говори неистину и каже да „се наведени редован инспекцијски надзор не може довести у везу са било којим намерама упереним према било којем физичком лицу. А посебно не према председнику Србије и његовом сину“. Прорачун вероватноће који сам приказао, али и правила надзора (процена ризика) Повереника, јасно сведоче да Повереник не говори истину. Да наставим са објашњењем, шта се још догодило. Поменуто лице у служби Повереника је онда, тргујући утицајем, уврстило у План надзора за 2021. компанију у којој ради Данило В. Потом је то лице, као што је од њега било и тражено, дојавило налогодавцу и даваоцу мита(?) за који дан је заказан надзор на лицу места. Да би „шоу“ на лицу места био већи на вршење надзора сајта, који може да обави једно лице отишло је троје службеника! Ово је било потребно због тога што су сви ђиласовски медији припремили спин, којим би се накачили на причу о надзору компаније у којој ради председников син, и где би измишљали различите лажи, како уобичајено и чине – да је Данило прикривени власник Винотеке (слично лажи да је Андреј Вучић власник ресторана „Франш“), да винотека не плаћа порез, да добија милионске послове од државних органа, да винотека служи за прање новца, да се у винотеци одигравају баханалије итд. Међутим, неко је дојавио власнику и главном уреднику цењеног „Информера“, шта се планира, па су цео план осујетили новинари „Информера“ и „Пинка“ који су се појавили на лицу места, и испрескакали службенике Повереника, који су били збуњени, који представницима медија нису хтели да пруже основне информације од јавног значаја, што је у супротности са њиховим описом посла (службеници Повереника за информације од јавног значаја).

О целој ствари глодур и власник „Информера“, Драган Ј. Вучићевић сведочи и каже: „Они су то врло пажљиво испланирали. Сазнали смо да су претходно звали власника или директора те винотеке да му најаве да ће проверити податке о запослењу сина председника Републике, а онда су, када су видели новинаре, променили плочу и рекли да ће проверити сајт винотеке и како се чувају подаци корисника и купаца вина у тој винотеке. Пазите, они су изабрали од 50 милиона сајтова у Србији баш тај сајт да контролишу. Наравно да то није случајно. Ми смо јуче цео дан звали и повереника Милана Мариновића и повереништво, нико нам ништа није одговорио. На снимцима које смо забележили види се да нико од службеника не жели да се представи нашој новинарки“. То потврђује и извор „Информера“ који је том листу и дојавио шта се спрема: „План је био да повереник Мариновић пошаље „инспекторе“ у винотеку у којој ради Данило Вучић и да они тамо као нешто истражују. За то време, медији под контролом тајкуна Драгана Шолака и Драгана Ђиласа објавили би унапред спремљене текстове којима би Вучићевог сина осумњичили за прање пара… Смислили су да Данила прикажу као скривеног власника „милионски вредне винотеке“. Према плану, Ђиласови медији писали би да је у тој фирми у току истрага скривеног власништва и да се сумња да син председника преко винотеке пере прљаве милионе. Када би то изашло, Мариновићеви инспектори би новинарима рекли да не могу да говоре о томе шта су тачно истраживали и одмах бисте имали аферу о којој би причала читава Србија“. Према речима извора, кад су се новинари „Информера“ и „Пинка“ појавили на лицу места, план је пропао: „Зато су „инспектори“ и били онако шокирани, нису очекивали да ће ико од новинара бити тамо. Будући да је завера раскринкана, ђиласовци и њихови медији нису имали избора него да одустану од свега. На крају, и Мариновић је морао да призна да нису нашли никакве неправилности у пословању винотеке“.

Навиру нова питања! Да ли је током претходних година служба Повереника контролисала још неку винотеку? Није! Да ли је служба Повереника икада контролисала неку од многобројних компанија Драгана и Гојка Ђиласа, које такође прикупљају податке о грађанима? Није! Да ли је служба Повереника икада контролисала странку Драгана Ђиласа, која такође прикупља податке о грађанима? Није! Да ли је служба Повереника икада контролисала неку од многобројних медијских компанија Драгана Шолака, које такође прикупљају податке о грађанима? Није!

Из овог случаја видимо да представници надзорних тела – Повереник, Заштитник и Повереница, могу да се до наситнијих детаља баве својим послом. Нажалост, они то чине селективно, увек у корист мањине, никада у корист већине. Још је тужније да они раде у корист  екстремних политичких странака и медија, што им свакако није у опису посла. Овај скандал Повереника показује да су спремни да иду и корак даље – да прикривено или мање прикривено прогањају чланове породице председника Вучића. А Повереник, Заштитник и Повереница се осећају свамоћним – једном када су изабрани, практично су несмењиви. И онда себи могу да дозволе овакве скандале. А плате су им два, три пута веће од плате председника Републике. Понашају се као држава у држави, која ради против државе, и још су за то дебело преплаћени!