Ископавање литијума је шанса за Србију, али и „нагазна еколошка мина“. Ту прилику су препознале све владе Србије од 2001. године, када је „Рио Тинто“ доведен у Србију. Ђинђићева ДС-ДОС влада је компанији „Рио Тинто“ дала право да истражује литијум у Србији. Све наредне владе до 2012. су потписале низ уговора са компанијом „Рио Тинто“. Пуних 20 година „Рио Тинто“ је у Србији, и уложио је 450 милиона долара у истраживања и припреме. Пуних 20 година, до пре два месеца, нико није дизао буку око литијума. Због чега? Откуд одједном екохистерија? Одговор је једноставан, ближе се избори у Србији, и одређене западне службе су исправно процениле да се на екодемагогији могу прикупити политички поени. Западне службе за специјални, хибридни рат, су лукаво уочиле да је екологија она друштвена „кеч ол“ (Catch all) тема у Србији која погађа многе друштвена групе и присталице различитих политичких опција. И сада ту бачену коску глођу они који са екологијом никада у животу нису имали никакве везе. Друга важна ствар је да се, поред велике шансе, ради и о „нагазној мини“, о „врућем кромпиру“. Владе од 2001. до 2012. године, нису хтеле да одбаце прилику за Србију, али нису ни смогле снаге да разреше литијумски гордијев чвор. Тај „врућ кромпир“ је остао да га решава председник Вучић. Као што је развезао многе друге гордијеве чворове, председник ће развезати и овај. И треба му одати признање на храбрости.

Изнећу и свој став о овом проблему. Сматрам да је могуће објединити и помирити, потребу да Србија оствари огромне користи од производње литијума, производње литијумских батерија, и електричних аутомобила, и потребу да буде апсолутно заштићена животна средина лозничког краја, по највишим светским стандардима. Било која од највећих рударских компанија има довољно капитала да у заштиту животне средине (ваздуха, вода, земљишта), уложи и вишеструко више од најављених 100 милиона долара колико је предвидео „Рио Тинто“ тј. онолико колико је потребно – 200, 300 или више милиона долара. И тако, огромни профити компаније која отвори рудник литијума, ће бити огромни. Ако не могу да буду успостављени највиши степени заштите животне средине, рудник не треба отварати. Неопходно је да производњу литијума, прати производња батерија и електричних аутомобила у Србији. У том случају, како је најавио председник Вучић, Србија ће имати позитиван годишњи утицај на БДП у износу од 10,3 милијарди евра, и укупне приходе по овом основу од фантастичних 19,7 милијарди евра!

Од „беле буке“ (white noise) и неистина везаних за проблем ископавања литијума тј. јадарита и за компанију „Рио Тинто“, изгубиле су се чињенице. Идемо редом.

Као што сам поменуо, компанију „Рио Тинто“ је у Србију довела Ђинђићева ДС-ДОС влада, 2001. године. Мора бити да је потписан уговор о праву на истраживања, и потом је у децембру 2004. „Рио Тинто“ у долини реке Јадар, открио нови минерал „јадарит“ који садржи висок проценат литијума и бора. Да је све то тако, недавно је потврдио бивши председник Србије Борис Тадић који је 2.12.2021. изјавио за лист „Данас“: „Дакле, Рио Тинто је дошао у Србију у време Коштуничине владе, а први преговори су почели још у време Ђинђићеве. Наравно да тај пројекат истраживања нисмо прекидали ни током мог мандата и он има огроман потенцијал за развој Србије“. Мала непрецизност се поткрала Тадићу, али је он ипак признао да је преговоре са „Рио Тинтом“ почела Ђинђићева влада.

Са друге стране, самозвани лидер екстремне опозиције, Драган Ђилас је тотално недоследан по овом проблему и изводи прави слалом у обманама јавности по овом питању. Ђилас је гостовао на ТВ Н1, 02.12.2021. где је рекао да он није довео „Рио Тинто“, и слагао је да нема никакве везе са том компанијом. Ђилас је слагао и следеће: „Са отварањем рудника литијума нема никакве везе ниједна претходна влада до владе Александра Вучића“. Прво, Ђилас је 2007. био министар за Национални инвестициони план, а део плана је било ископавање литијума у околини Лознице, и то баш од стране компаније „Рио Тинто“, што потврђује Борис Тадић. Друго, влада чији је министар био Ђилас, и наредна ДС влада Мирка Цветковића, су потписале низ уговора са компанијом „Рио Тинто“. Треће, Драган Ђилас је у интервјуу за лист „Недељник“ 25.10.2017. рекао: „Ево, потврђено је да је код Лознице откривено друго по величини налазиште литијума у свету и највеће у Европи. Хајде да причамо о концесији на те руднике… Зар то није шанса за Србију? То ће да запосли хиљаде и хиљаде људи и направи бренд од наше земље. Замислите у сваком мобилном телефону или у аутомобилу део на коме пише „Мејд ин Србија“. То су теме које су нам данас потребне…“. Невероватно, зар не? Ђилас се пре 4 године залагао за ископавање литијума и производњу литијумских батерија и хвалио је то. Ђилас се залагао за ископавање литијума и 2007. године, када је био министар за НИП. Тада је то Ђиласу било бајно, а данас је грозно. Грозно је његово лицемерје, грозни су његови двоструки аршини. И поновни обрт Ђилас је извео у интервјуу за НИН 9.12.2021., где је рекао: „И даље мислим да ће једног дана литијум бити велика шанса за Србију, као што ће бити шанса и за Немачку и за многе друге државе које имају јадарит“. Само недељу дана пре ове изјаве, на ТВ Н1 је најжешће критиковао ископавање литијума! Да поменем, да Немачка и друге државе, наравно немају јадарит – јадарит је јединствен и везан само за Србију, и има га само у налазиштима у околини реке Јадар. Ђилас то, наравно, не зна.

Шта је литијум, а шта јадарит?

Литијум је високо реактиван алкални метал који нуди одличну топлотну и електричну проводљивост. Литијум је најлакши од свих метала. Због своје велике реактивности, у природи се не налази у елементарном стању. Многа једињења литијума, која у воденим растворима дају јоне литијума, су опасна по здравље. Литијум је по нечему посебан. Прво и најважније, редак је. Тренутне процене кажу да у свету има преко 90 милиона тона литијума, али стално се откривају нова налазишта. Индустријска потражња за литијумом је релативно нова ствар, у последње две деценије, и заснована је на потражњи за литијум-јонским батеријама. Истраживање залиха литијума у свету је још увек у повоју. Поређења ради, пре само пет година процене глобалних залиха литијума биле су двоструко мање него данас.

Јадарит је минерал, руда, која је добила име по реци Јадар, у чијој близини су и планина Цер и река Дрина. Јадарит је литијум натријумски боросиликат. Минерал је открила компанија „Рио Тинто“ 2004. године, а интернационална минералошка асоцијација званично га је признала као нови минерал у новембру 2006. Процењује се да се у налазишту Јадар налази близу 10 одсто истражених ресурса литијума у свету, што овом налазишту даје огромну вредност. Јадарско налазиште је јединствено на свету! Уз литијум, из овог рудника би се добијао и драгоцени бор. Због високе концентрације литијума и бора, по тони ископане руде, Јадар је рангиран као једно од најзначајнијих лежишта литијума на свету.

У Србији, у широј долини реке Јадар, постоји најмање 1,2 милиона тона литијума у преко 100 милиона тона јадарита (вероватно и више). Са становишта светских рудних резерви то је значајна количина. Светске рудне резерве литијума се процењују на око 20 милиона тона литијума – толико је „спремно“ за експлоатацију у постојећим рудницима. Највише литијума се производи у Аустралији и Кини, земљама које литијум ваде из класичних подземних копова (тако би експлоатација изгледала у Србији). Највећа препрека расту експлоатације је недостатак исплативих технологија екстракције и обраде. Ту се крије и једна од индустријских предности јадарита: експлоатисао би се већ познатим методама, а уникатно је, поред литијума, богат и драгоценим бором. Када говоримо о јадариту, важно је знати да је у питању литијум који је могуће релативно лако и брзо експлоатисати, који омогућује паралелну експлоатацију вредног бора (који и сам има своју улогу у савременој „зеленој“ енергетици). Српском литијуму у јадариту вредност диже и то што се не налази на далеким континентима, већ на граници Европске уније. Цена литијума ће расти, а процењене залихе у Србији су довољне да више од 14 година производе целокупну тренутну глобалну производњу литијума. Јадарско налазиште је изразито вредно – и, још једном да кажем, уникатно је због свог географског положаја.

Чему служи литијум?

Од литијума се праве батерије за различите уређаје, нпр. мобилне телефоне, али највеће количине литијума су потребне за батеријске акумулаторе за електромобиле – индустрију која ће експлодирати у наредним деценијама. Литијум-јонске батерије за електричне аутомобиле сматрају се у свету исплативом алтернативом аутомобилима на фосилна горива. Неке процене говоре да ће се емисија угљеника из аутомобила до 2050. године смањити за 71% у поређењу са 2013. годином, услед популаризације и употребе електричних аутомобила са литијум-јонском батеријом. Продаја електричних аутомобила је до 2020. године, износила до 20 милиона. Процењује се да ће до 2025. године, износити, између 40 и 70 милиона (податак- „IEA“- International Energy Agency 2017.). С тим у вези бележи се пораст потражње за литијумским батеријама од 790% у последњих десет година. До краја деценије, трећину укупне продаје нових аутомобила на свету, чиниће  електрична возила, показује последње истраживање консултантске компаније „Дилоит“ – „Електрична возила – постављање смера за 2030. годину“. Глобалном потражњом за литијумом управља експлозивно растућа индустрија електричних аутомобила (батерије једног електричног путничког возила садрже између 6 и 8 килограма литијума). Већ сада широм света, имамо нове зелене политике које се односе на врло уносне субвенције за произвођаче електромобила, као и растуће инвестиције оних који желе рано парче колача у индустрији будућности. Подсећам да је компанија „Тесла“ (која иначе, има маргинални удео у светској производњи возила) постала највреднија светска аутомобилска компанија по вредности акција! Због чега? Због тога што производи електричне аутомобиле са литијумским бетеријама! Данас видимо експлозију потражње и производње електричних возила у Кини. Ове 2021. године забележен је огроман пораст продаје електромобила, а потражња је показала да је светска производња литијума далеко од довољне. Цена литијума се током 2021. године учетворостручила! Цена литијума ће наставити да расте, заједно са потребом за новим, приступачним извориштима, као што је долина Јадра.

Компанија и технологија

Поменућу кратко да је „Рио Тинто“ („Rio Tinto Group“) британско-аустралијска међународна корпорација и трећа по величини рударска компанија. Компанија је основана 1873. године. Највећи конкурент „Рио Тинту“ су највећа светска рударска компанија „Гленкор“ (швајцарско- британска), и друга највећа рударска компанија „БХП“ („BHP“ – „The Broken Hill Proprietary Company“) основана 1885. године. Ради се такође о британско-аустралијској међународној корпорацији. На листи десет највећих светских рударских компанија су још: кинеска компанија „China Shenhua Energy“, бразилска компанија „Vale“, британска „Anglo American plc.“, кинески „Зиђин“ („Zijin Mining“) који држи рудник у Бору, кинеска „China Coal Energy“, индијска „Coal India“ и на крају, кинеска компанија „Yanzhou Coal Mining Company“. Да ли је конкуренција уплела прсте у протесте против „Рио Тинта“ у Србији, право је питање?

Пројекат у Србији развија и њиме управља „Rio Sava Exploration“ д.о.о. ћерка фирма компаније Рио Тинто, регистрована у Србији 2001. године са лиценцом за извођење геолошких истраживања! На сајту „Рио Тинто Србија“ стоји да је компанија спремна да уложи 2,4 милијарде долара у пројекат „Јадар“, и да има намеру да произведе 3 производа: литијум-карбонат, борате и натријум-сулфат. Литијум-карбонат служи за израду батерија за електричне аутомобиле и батерија за складиштење енергије из обновљивих извора. Борати се користе у развоју опреме за обновљиве изворе енергије, као што су соларни панели и ветротурбине. Натријум-сулфат се користи у текстилној индустрији и производњи прашкастих детерџената, сапуна, као и у производњи стакла. Пројекат „Јадар“ је тренутно у фази израде Студије изводљивости. На сајту „Рио Тинто Србија“ стоји и следеће: „Посвећени смо поштовању највиших еколошких стандарда и изградњи одрживе будућности за заједнице у којима послујемо. Чланови заједнице и јавност имаће прилику да дају коментаре о предложеним решењима кроз процедуру јавног увида за Студије о процени утицаја на животну средину, као и кроз редовне активности и састанке које организујемо и који се одржавају током целе године“. Компанија каже да планира да у заштиту животне средине за Пројекат „Јадар“ уложи преко 100 милиона долара.

Још увек није тачно познато на који начин ће се добијати литијум из минерала јадарита. На званичној веб презентацији компаније Рио Тинто наводи се да врхунски технолози у Аустралији раде на технолошком процесу који треба да буде економски исплатив и еколошки одговоран.

Поступак издвајања литијума из руде јадарит, вероватно подразумева уклањање минералног материјала из земље, затим загревање и уситњавање. Згњечени минерални прах би се комбиновао са хемијским реагенсима, као што је сумпорна киселина, затим би се суспензија загревала, филтрирала и концентрисала кроз процес испаравања да би се добио литијум-карбонат који се може продати, а резултирајућа отпадна вода би се третирала за поновну употребу или збрињавање. С обзиром да је руда нађена у нашим крајевима специфичног састава, технологија издвајања литијума из јадарита још увек није позната и испитује се у Технолошко развојном центру „Бундора“ – Мелбурн у Аустралији. Како се наводи на званичној презентацији Рио Тинта, стандардна технолошка шема прераде показала је да може да произведе висококвалитетне производе уз предвиђени степен искоришћења корисних компоненти, док су у оквиру друге кампање истраживања, уведена два иновативна процеса која су дала резултате изнад свих очекивања. Међутим, „Рио Тинто“ није обзнанио шта ови технолошки процеси подразумевају.

Еколошки проблеми

У плановима издвајања литијума из руде јадарит, најпроблематичнија је сложена процедура вађења руде тј. решавање проблема отровних гасова, отпадних вода и јаловине.

Први еколошки проблем су гасови који настају приликом екстракције литијума из руде. Тим поводом „Рио Тинто“ каже следеће: „Ваздух. Свесни смо да постоји забринутост међу локалном заједницом због врста гасова који се могу испуштати током процеса прераде. Предузимамо све неопходне мере како бисмо пажљиво управљали емисијама свих гасова и заштитили здравље људи и животну средину. То подразумева: Да ћемо користити технологију, као што су испирачи гаса којима се уклањају гасови који настају током прераде; Да смо технологију прераде унапредили на начин да током процеса не настаје сумпор-диоксид; У преради нећемо користити флуороводоничну киселину“. По до сада познатим методама, руда би се прво уситњавала, а потом третирала концентрованом сумпорном киселином на температури од 250 степени, што уједно чини и најризичнији део у поступку експлоатације литијума из јадарита, јер је неопходно обезбедити велику количину воде и енергије. Најризичнији део у експлоатацији литијума из јадарита је третирање руде сумпорном киеслином на 250 степени. Ако паре агресивних киселина које ће се користити за екстракцију литијума и његово превођење у литијум карбонат буду отпараване без најквалитетнијих филтера, у атмосферу, нагризаће зелени покривач, а такође и плућа и кожу људи и животиња.

Други и можда највећи еколошки проблем је проблем одлагања огромних количина отпадних вода из процеса прераде јадарита. Највећи проблем би био евентуално неадекватно испуштање затроване воде која би настала приликом екстракције литијума из руде. Кључно је да се не сме дозволити да се нефилтерисане, или неадекватно филтерисане отпадне воде испуштају било где (у Јадар, у земљиште…), већ морају бити филтерисане, најбољим технолошким поступком, који ће их учинити нешкодљивим по животну средину. Ако се тако не учини, загадиће се подземне воде и плавно земљиште, а у коначници и Дрина. Јадар је притока Дрине, а преко Дрине може бити угрожена и Сава. У вези овог проблема на сајту компаније „Рио Тинто“ стоји следеће: „Планирано постројење за пречишћавање воде у склопу пројекта допринеће томе да се оквирно 70% воде коју ћемо користити за рад подземног рудника и постројења за прераду користи ефикасно, односно да се максимално врши рециклирање и поновна употреба воде у затвореном систему. Вишак воде који се повремено буде стварао биће пречишћен у најсавременијем постројењу за отпадне воде и задовољиће или премашити стандарде које захтевају еколошки прописи у Србији“.

Трећи еколошки проблем у је складиштење отпада – јаловине која остаје након прераде руде. О управљању отпадом копанија Рио Тинто каже: „Рудник и постројење за препраду руде „Јадар“ ће стварати две врсте отпада: стенски материјал из подземног рудника и индустријски отпад који настаје током процеса обраде јадарита. Стенски материјал из подземног рудника ће бити одлаган на локацији уз сам рудник. Индустријски отпад је мешавина минерала из лежишта и материјала добијених током три одвојена процеса прераде руде. Планирамо да искористимо око 30% отпада који се јавља у процесу припреме минералних сировина за запуну подземног рудника. Сву преосталу количину отпада ћемо сушити и припремати у филтер погаче које ћемо транспортовати до зоне у којој ће се пажљиво управљати одлагањем отпада. Зона за одлагање отпада ће укључивати најсавременије мере за смањење утицаја на животну средину као и најмодернији систем за праћење квалитета ваздуха, вода и земљишта, како би се обезбедило да потенцијалне утицаје на животну средину сведемо на минимум и да њима одговорно управљамо. Осим тога, ми ћемо вршити сталну рекултивацију депоније“. У вези свега што сам навео кључна је квалитетна Студија о утицају на животну средину.

Истина је…

Истина је и следеће: Експлоатација литијума је прљава, и то се односи на екстракцију, на обраду, на производњу и на одлагање јаловине. Истина је и да је било које рударење, прљава работа, и у различитим степенима, штетно по животну средину, без великих улагања у њену заштиту. Питање које се мора поставити је: шта је цена добробити од копања литијума? Шта добијамо изградњом рудника? Не треба унапред одбацити идеју експлоатације јадарског литијума, већ је кључна студија утицаја на животну средину. Србија мора да осигура и заштиту животне средине и корист народа лозничког краја, али и целе Србије, и да не одбије инвеститоре (свеједно да ли кинеске, немачке, британске, аустралијске или неке пете). Одлука о руднику јадарита, мора да садржи и понуде за изградњу фабрике литијумских батерија и фабрике за производњу електромобила. Није Ангела Меркел, без разлога, приликом своје недавне посете Србији, рекла да је Немачка заинтересована за ископавање литијума, за производњу батерија и електричних аутомобила. Добит за Србију би била јако ВЕЛИКА ако у Србији буде фабрика за производњу литијумских батерија. Добит за Србију би била КОЛОСАЛНА ако се у Србији отвори и фабрика за производњу електричних аутомобила. На тему користи за Србију лепо је говорио председник Вучић, 1.12.2021. на конференцији за штампу када је рекао: „Утицај на БДП, годишњи би био 10,3 милијарде евра или 22,18 одсто БДП-а 2020. године, а укупни приходи би на годишњем нивоу били, невероватних, фасцинантних и фантастичних 19,7 милијарди евра годишње“ – уколико Србија у пакету буде производила литијум, батерије и електричне аутомобиле!

Истина је да је у последњих 9 година значајно подигнут ниво заштите животне средине, и подигнута је еколошка свест. Све то захваљујући председнику Вучићу и СНС-у. Право признање томе представља данашње одржавање међувладине конфренције у Бриселу, на којој су отворена 4 нова преговарачка поглавља, која се тичу екологије и заштите животне средине, између осталог! Србија 2 године није, вољом ЕУ, отварала нова поглавља и кластере, и ово је доказ да смо изашли из периода стагнације у процесу евроинтеграција.

А ко је највећи заштитник природне средине, највећи еколог? Највећи еколог у Србији је Александар Вучић. И Горан Весић, и Зоран Радојичић и Синиша Мали. Они су омогућили то да ће у Београду да се гради 5 фабрика за прераду отпадних вода, да више не загађујемо реке. Ова четворица људи су довели до тога да је решен проблем депоније у Винчи, где се управо завршава изградња огромне енергане и еколошке спалионице, и где се завршавају мега радови на санирању постојеће депоније. То није успело никоме у историји Србије.

Недавно усвајање Закона о изменама Закона о референдуму и народној иницијативи, и повлачење Закона о експропријацији, су доказ да се ради се о великој победи председника Вучића! То је победа еколога Вучића, Државника Вучића и добронамерних грађана, грађана лозничког краја са којима је разговарао. Компромис, помирљивост и трпељивост су увек победа. Председник је својим мудрим државничким одлукама још више ојачао односе у друштву! А коначно решење литијумског гордијевог чвора биће постигнуто, вероватно после средине 2022. године, пре свега у договору са народом лозничког краја, уз поштовање највиших еколошких стандарда. Решење ће бити постигнуто, онако како је грађанима Недељица најавио председник Вучић. Ништа преко колена, и ништа на штету народа и животне средине.

Аутор је народни посланик и члан председништва СНС

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s