Ових дана Европу и Србију је изненадила вест да Данска узима у најам затвор у Гњилану у наредних 10 година за 210 милиона евра. Представници лажне државе Косово и Краљевине Данске потписали су у Приштини споразум и заједничку изјаву којима се обавезују на закуп јединица притворског центра у Гњилану, за смештај више стотина особа осуђених у Данској. Министарка правде у Приштини Аљбуљена Хаџију објаснила је да уговор са Данском о закупу ћелија, подразумева да ће социјалну бригу о затвореницима пружати службе из Данске, а надзор ће обављати затворски чувари са Косова. Сваком притворенику ће бити обезбеђен и превод. На Косову и Метохији тренутно је 1.600 особа на издржавању затворске казне. Раније је Аљбуљена Хаџију рекла да на Косову и Метохији има ћелија, али да у њима нема људи који заслужују да буду у затвору. Да појасним, гђа Аљбуљена је мислила да нема Албанаца који заслужују да буду у затвору. Није мислила на Србе. Наиме, лажна држава Косово је одавно увела праксу да хапси, осуђује и затвара невине Србе. Шема је увек иста. Неки Србин, било да живи на КиМ или је расељено лице, смета лажној држави (и)или комшијама. Углавном због тога што неће да прода имовину комшијама Албанцима. Потом се поднесе кривична пријава против Србина, за нешто што није урадио, која се углавном односи на 1999. годину. Оптужени не зна да је оптужен. Ако се појави на територији лажне државе Косово, ухапсе га, организују брзинско суђење са лажним сведоцима, и осуде га. По лажној држави Косово, сви Срби заслужују да буду у затвору. Овим лажна држава Косово спречава повратак изгнаним Србима и шаље поруку да не жели мултиетничко друштво. Са друге стране, Држава Србија, чији су Косово и Метохија, несумњиви део, поштује права албанске мањине у Србији, по највишим европским стандардима. Држава Србија одлично сарађује са државом Албанијом када је у питању стратешка проевропска иницијатива „Отворени Балкан“. Ево баш данас 21.12.2021. се потписују фантастични споразуми Србије, Албаније и Северне Макединије, предвиђени стратешким планом за 2022. годину у оквиру Инцијативе „Отворени Балкан“. Биће потписано шест споразума – о слободном кретању људи, слободан приступ тржишту рада, слободном транспорту робе због усклађивања фитосанитарних и ветеринарских прописа, као и сарадња свих ресорних министарстава на тим пољима. Лажна држава Косово одбија да приступи иницијативи „Отворени Балкан“ иако би јој то донело велике економске користи.

Нешто труло у лажној држави Косова

Косово је најсиромашнији политички ентитет у Европи. Бруто домаћи производ је тек 6,3 милијарде евра,  или 3.400 евра по главни становника. Према подацима ММФ, становници остатка Србије имају двоструко већи животни стандард од Албанаца са КиМ. По подацима ММФ, економију лажне државе Косова карактеришу екстремно ниски приходи грађана, али још више висока незапосленост. Званично, она износи 32%, а у стварности је и виша. Стопа незапослености у Србији је три и по пута нижа него на албанском делу Косова и износи око 10%. Незапосленост младих Албанаца на КиМ је још виша, и износи око 40%. Незапосленост Албанки је такође огроман проблем. Мали број деце може да иде у вртиће, а социјалне услуге су рудиментарне и неадекватне. Пореска управа Приштине је неефикасна и под политичком контролом, а велики део становника избегава плаћање комуналија и пореза. Државна и јавна предузећа углавном праве губитке и живе од субвенција. Минимална зарада Албанаца до 35 година је 130 евра, а за старије 170 евра. Косово има потпуно неадекватан пензиони систем. Постоје основне старосне тј. социјалне пензије у износу од око 80 евра месечно (око 122.000 људи), док пензије на основу плаћених доприноса прима око 43.000 пензионера. Највише пензионера долази из редова ратних ветерана терористичке ОВК (36.000 људи, просечна пензија око 240 евра) и палих бораца и инвалида рата (15.000 људи, просечна пензија око 150 евра). На ове расходе укупно одлази цела трећина средстава за пензију – 95 милиона евра из буџета од 260 милиона евра. Ово доводи до неправедног дисбаланса у исплати пензија – како већина пара иде ветеранима, осталим грађанима не остаје готово ништа. Економија „Косова“ је прошле године забележила пад од 4%. У лажној држави Косово царују неправда, корупција и криминал. Основне привредне гране су шверц, трговина дрогом, проституција и трефикинг – трговина људима. Ево сада и нове привредне гране – изнајмљивање затвора земљама ЕУ.

Србија лидер на Балкану

Да би упоредили економије Србије и лажне државе Косово изнећу следеће. Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда (ММФ) управо је донео одлуку о успешном завршетку првог разматрања резултата економског програма Србије, који је подржан Инструментом за координацију политике, оценивши да је у Србији у току снажан оправак економске активности. Одлука је донета, с обзиром на добро спровођење мера економске политике и добре макроекономске резултате. Министар финансијa Синиша Мали изјавио је да је нефинансијски споразум са ММФ-ом веома важан, јер су потврдили да је економска политика која се води успешна и да смо на правом путу да још брже напредујемо. „Презадовољни смо сарадњом коју имамо са ММФ-ом, а која је пре свега саветодавног карактера. О томе најбоље говоре подаци. Уколико погледамо кумулативну стопу раста БДП-а ове и прошле године, остварићемо засигурно најбољи резултат у Европи, одмах после Ирске. На крају ове године имаћемо раст од 7,3 или 7,4 одсто, а следеће од 4,5 до 5 процената“, истакао је Мали. Одбор ММФ је оценио да је у току снажан опоравак економске активности, који је подржан обимном и правовременом реакцијом носилаца политике и снажним преткризним растом. По том основу, бруто домаћи производ Србије је већ у првом тромесечју 2021. надмашио преткризни ниво. ММФ сада пројектује још и већи раст од претходно предвиђеног раста у 2021. години и непромењен раст у 2022. години од 4,5 одсто. У извештају Фонда се наглашава значај који одржавање стабилности девизног курса динара према евру, и током пандемије, има за очување укупног потрошачког и инвестиционог поверења. Оцењено је и да је банкарски сектор добро капитализован и ликвидан, те да је финансијски систем Србије здрав, о чему сведоче сви показатељи, док ће важна подршка средњорочном расту бити развој тржишта капитала и наставак динаризације. Кумулативно посматрано, Србија ће остварити један од најбољих резултата у Европи у погледу привредног раста, саопштава Народна банка Србије. Број формално запослених у приватном сектору је повећан и у октобру је био за 6,4 одсто изнад преткризног нивоа, чиме је постигнут највиши ниво формалне запослености у приватном сектору. Девизни курс динара према евру је стабилан, промене су на другој децимали. Девизне резерве, које су један од најважнијих стубова садашње и будуће стабилности, знатно су веће у односу на преткризни ниво. При нивоу од 16,5 милијарди евра на крају новембра, за око три милијарде евра више су него на крају 2020, упркос пандемији. ММФ је у извештају такође, оценио да је буџет за 2022. добро одмерен и да предвиђа: даље смањење фискалног дефицита на три одсто БДП-а, умерен раст зарада у јавном сектору и пензија и задржавање капиталних инвестиција на високом нивоу.

Вратимо се сада односима Данске и лажне државе Косово. Краљевина Данска је признала лажну државу Косово. Међутим, са становишта међународног права, Уједињених нација, итд. Косово није права и заокружена држава. Косово и Метохија су део Србије. Са становишта међународног права било је потребно да се Данска обрати Србији са предлогом да свој људски отпад складишти на КиМ. Друго, нова „привредна“ грана лажне државе Косово, отвара различите проблеме. Да би развијали своју нову „привредну“ грану, власти Приштине, могу донети одлуку да граде нове затворе. Развој ове гране приштинске „привреде“ би довео до тога да Шиптари претварају српско Косово и Метохију у кажњеничку колонију ЕУ. То најбоље говори о неспособности власти лажне државе Косово да успостави нормалну економију на КиМ. Тако екстремисти Куртију може пасти на памет, да изнајмљује просторе за складиштење радиоактивног и другог отпада на територији КиМ!?! Посебно чуди одлука Данске да посегне за оваквим потезом. Вероватно се ради о жељи Данске да странце, затворенике, пошаље негде ван Данске? По систему, муко моја пређи на другога. Што би Хамлет рекао „нешто труло у држави Данској“. Легендарни Љуба Мољац, је у једном од својих препева Хамлета, својевремено рецитовао: „Ко не воли Данце, нек једе го..нце!“. Ту песмицу сад рецитује Аљбин Курти.