У Скупштини Србије одржана је седница Одбора за Косово и Метохију. На седници је размотрен и усвојен веома важан и садржајан „Извештај о раду Радне групе за прикупљање чињеница и доказа у расветљавању злочина над припадницима српског народа и осталих националних заједница на Косову и Метохији“.

Председник Одбора за КиМ и председник Радне групе, Милован Дрецун је указао на несебичан рад и труд Радне групе, уложен на сачињавање јединствене базе података која ће допринети откривању пуне истине о почињеним злочинима ОВК на простору КиМ у периоду од 1998. до 2000. године. Та база података ће омогућити мноштво доказа за даље истраге и процесуирање починилаца одговорних за злочине терористичке ОВК. Господин Дрецун је представио Извештај радне групе у којем се наводи, да је полазећи од чињенице, да је у периоду од 1998. до 2000. године нестало или убијено преко 2.500 цивила, да је око 250.000 српског и неалбанског становништва приморано да напусти своја вековна огњишта и територију АП КиМ, да се ради о тешким, изузетно бруталним злочинима, неопходно кривично гоњење злочинаца и њихово процесуирање, како би се задовољила правда према жртвама, а починиоци и наредбодавци злочина казнили. Документација коју је Радна група до сада прикупила и објединила је веома обимна. Ради се о преко 7.000 докумената за 3.540 догађаја у седам оперативних зона. Г. Дрецун је рекао да је Радна група одбора за КиМ, имала успешну сарадњу са представницима: Тужилаштва за ратне злочине, МУП-а, Канцеларије за КиМ и Комисије за нестала лица. Изузетан допринос су дали представници БИА, ВБА и ВОА. Служба за откривање ратних злочина и Комисија за нестала лица такође су прикључиле своју базу података. Г. Дрецун је рекао да Радна група сматра да би требало формирати посебно државно тело које ће наставити да прикупља информације, доказе и чињенице о злочинима који су почињени на простору Косова и Метохије, у виду документационог центра, који може бити придодат неком од државних органа или самостално формиран. Задатак који Радна група наводи у Извештају је израда публикација о злочинима терористичке ОВК и етничком чишћењу које је спроводила ОВК. „Држава Србија није на Косову била злочинац, већ се бранила од геноцида“ рекао је г. Дрецун.

Председник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије г. Вељко Одаловић је у наставку седнице одржао презентацију предмета и докумената о извршеним злочинима на простору Косова и Метохије, које поседује Влада Републике Србије. Господин Одаловић је подробније говорио о починиоцима злочина, о броју жртава, и о тешкоћама са којима се сретала Комисија, због несарадње приштинских власти. „Приштина и међународна заједница ћуте о злочинима над Србима. Нико за те злочине није одговарао, а Приштина одбија било какву сарадњу. Те нестале особе се нису изгубиле у шуми, већ су жртве тешких злочина“, рекао је г. Одаловић.

На седници је отворено речено да су КФОР и цивилна мисија Уједињених нација (УНМИК) прикривали злочине терориста ОВК, почињене над Србима и припадницима других националних заједница од 1998. до краја 2000. године. Изнет је податак да се 1.622 особе воде као нестале. Поновљена је позната чињеница да је највећи број злочина над косовским Србима почињен после 10.06.1999. године, у присуству међународних званичника, чији је задатак био да се тако нешто не догоди. Обелодањен је и значајан податак да је међу 13.000 страдалих на Косову (1998., 1999. и 2000.), било готово 2.000 Албанаца које су убили Албанци. После повлачења српске војске и полиције, Албанци су убили око 400 својих сународника Албанаца.

Одбор за Косово и Метохију је једногласно усвојио Извештај Радне групе. Осим г. Дрецуна и г. Одаловића, на седници су дискутовали следећи народни посланици: Данијела Вујичић (са КиМ), Милош Терзић, Србислав Филиповић и аутор овог текста.

Ја сам на седници Одбора за КиМ, говорио о континуитету злочина Албанаца над Србима, током векова. Прво сам подсетио на нове албанске методе нечовечности –  на трговину органима отетих и убијених Срба и Албанаца. Прве тврдње о трговини људским органима, изнела је у јавност бивша тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте у својој књизи, коју је објавила по одласку са дужности. Карла дел Понте је изнела податке да је 1999. године од новинара сазнала да је велики број Срба и других неалбанаца отет и транспортован у Албанију, где су убијени и где су им извађени органи. Парламентарна скупштина Савета Европе усвојила је 25. јануара 2011. извештај специјалног известиоца Дика Мартија и Резолуцију о трговини људским органима на КиМ и у Албанији – „Истрага оптужби о нехуманом третману људи и нелегалној трговини људским органима на Косову“. Према извештају, главни организатор отимања људи и трговине људским органима била је Дреничка група ОВК, на челу са ХашимомТачијем, Џавитом Халитијем, Кадријем Весељијем, Аземом Суљом и Фатмиром Љимајем. У делу Извештаја који говори о несталима, могу се наслутити размере овог злочина (број жртава којима су извађени органи и које су убијене). Укрштањем више различитих података из Извештаја Дика Мартија, долазимо до тога да број Срба и Албанаца које је ОВК убила, узимајући им органе, износи приближно 1.000 (900 Срба и 100 Албанаца). У Мартијевом извештају, тј. извештају Савета Европе, стоји да је ОВК чинећи наведени злочин сарађивала с Албанијом, где се већи део злочина и догодио, као и с албанском мафијом, без чије помоћи злочин не би успео. У извештају се јасно каже да је и сама ОВК деловала као косовска мафија јер се, осим борбеним акцијама, бавила криминалом којим се бави и албанска мафија.

Подсетио сам да су током 18. и 19. века, Албанци и Османлије, починили геноцид над Србима у тзв. Старој Србији, која је обухватала и данашње КиМ. И о томе сведочи научно ремек-дело из 1986. „Књига о Косову“ покојног академика Димитрија Богдановића. Подсетио сам да су Албанци у оба светска рата били на страни зла, тј. фашизма и нацизма. Албанци су убијали Србе током целог 20. века, и у првој деценији 21. века. Убили су српску децу у Гораждевцу 2003. Нико није одговарао. Извршили су организовани погром над српским цивилним становништвом на Косову и Метохији. Од 17. до 19. марта 2004. убијен је и протеран велики број Срба, спаљене су њихове куће и оскрнављени културно-историјски споменици. Процењује се да је убијено 28 људи, да је више од 4.000 људи изгнано из својих кућа, више од 900 људи је претучено и тешко повређено. Уништено је 19 споменика културе прве категорије и 16 православних цркава које нису категорисане. Уништено је око 10.000 вредних фресака, икона, путира и многих других црквених реликвија, као и књиге крштених, венчаних и умрлих, које сведоче о вековном трајању Срба на Косову и Метохији. Око 935 српских, ромских и ашкалијских кућа спаљено је и уништено. Од Срба је етнички очишћено шест градова и девет села. Свим догађајима је присуствовала и/или је у њима учествовала Међународна мисија на Косову и Метохији, која се састојала од 20.000 припадника Кфора, 3.000 припадника УНМИК-а, 6.000 припадника косовске полиције и њихових челника. Мисија је показала да није желела да осујети или спречи нападе. За ове злочине није одговарао нико!

Рекао сам да Курти и лажна држава Косово воде пропагандни рат против Србије и да је због тога овај Извештај још важнији. Подсетио сам да је Аљбин Курти 19.07.2021. у Бриселу, оптужио Србију, да је над Албанцима, починила, ни мање ни више, него три геноцида. Рекао сам да је Курти у парламенту лажне државе Косово, усвојио Резолуцију о геноциду Срба над Бошњацима у Сребреници. Рекао сам да тај лажни наратив о геноциду, тренутно, у предизборној кампањи, као део свог програма имају две антисрпске опозиционе групације – Ђиласова и „Можемо“(лажни еколози). Рекао сам да је Куртијев циљ да са КиМ исели ових 100.000 Срба који живе тамо. Једина препрека томе је то што су Срби на КиМ, јединствени и што је председник Вучић учинио Србију јаком – и економски и војно! На крају, питао сам да ли ће ЕУ, ОЕБС, САД и други, омогућити одржавање априлских избора на КиМ, или ће допустити екстремисти Куртију, да спречи српске изборе, као што је спречио одржавање јануарског референдума на КиМ?

О седници Одбора за КиМ и о теми седнице (злочини над Србима) су обавештени медији на уобичајен начин. Невероватно ће вам звучати чињеница да се на седници Одбора за КиМ, која је била отворена за јавност, није појавио ни један медиј. Изузетак је једино лист „Информер“ са којим сам се ја унапред договорио да ћу написати овај извештај за сајт „Информера“. Дакле, злочини над Србима на КиМ не занимају српске медије. Да су тема Одбора за КиМ били злочини над Албанцима, на седницу би се сјатили медији, пре свега они антисрпски тајкунски. Тужно!

Аутор је посланик и члан председништва СНС