Promena vlasti u Srbiji, 2012., izazvala je pometnju na zapadu. Umesto dotadašnjih prozapadnih stranaka, predvođenih DS-om, na vlast su došli SNS i Vučić, koji nisu bili po volji zapadu. Od 2012., u Srbiji je značajno pojačano sistematsko delovanje stranih centara moći i obaveštajnih službi, po pravilu zapadnih. Zapad je odlučio da pokuša da kontrira Vučićevoj uspešnoj vlasti. Jedan od načina je bio preko hiperbogatog tajkuna Šolaka, vlasnika kablovske mreže SBB. U tu kompaniju zapad je upumpao silna finansijska sredstva, i omogućio kompanijama Junajted medije, da osnuju TV N1 i TV Nova, kako bi mogao da utiče na javno mnjenje i da umanjuje uspehe Vučićeve vlasti. Postojanje TV N1 (10 godina) i TV Nova (7 godina) se praktično poklapa sa periodom vlasti Vučića i SNS. Ekstremizam ove dve TV je proporcionalan Vučićevim uspesima. Što veći uspesi vlasti, to veći ekstremizam TV N1 i TV Nova. Koliko su zapadu i Đilasovoj opoziciji važne ove dve TV, svedoče i petogodišnji zahtevi da ova dva medija, dobiju nacionalnu frekvenciju. Da nema ove dve TV, prozapadna opozicija bi imala dvostruko manju podršku u Beogradu i Srbiji. Metodi Šolakovih medija su: falsifikovanje stvarnosti, odsustvo realnosti, demonizacija SNS, Vučića, i Srbije, hipnotisanje lažima, sistematsko ocrnjivanje i negiranje bilo kakvog uspeha vlasti – apsolutni nihilizam.

Protekli izbori su pokazali da zapadu, Đilasovoj opoziciji i Šolakovim medijima nije uspelo da nametnu Srbiji svoje metode, mada 23%, nije malo. U Srbiji im to nije uspelo, ali 34% za đilasovce u Beogradu, je previše. To je trećina birača. Šta glasači SPN vide? Šta žele? Da li su svesni velikog porasta penzija, plata, opšteg napretka? Zbog čega se 34% Beograđana da tako lako prevariti? Najveća gledanost ove dve TV je u Beogradu. TV je moćan medij. Ove dve TV truju Beograd i Srbiju 10 godina, toksičnim sadržajima, i to ostavlja posledice u glavama ljudi. TVN1 i TV Novu odlikuju neprofesionalnost, širenje podela u društvu, kreiranje kultur rasističkog elitizma, propagiranje nihilizma, mržnje, stereotipa, predrasuda, antisrpstva, poništavanje srpskog kulturno istorijskog identiteta, negiranje stvarnosti, crna propaganda, fokusiranje na negativno, plasiranje neistina, agresije, ekstremizma, sistematsko vređanje, ocrnjivanje, dehumanizovanje, i vođenje propagandnog hibridnog rata protiv Srbije.

Ponašanje opozicije koju predvodi Đilas je potpuno iracionalno, nihilističko, anarhično, agresivno, psihotično, na ivici terorizma. Od 2018. godine, tajkun Đilas i opozicija koju kontroliše, vode hladni građanski rat protiv Srbije. Osnovna odlika ovog rata je iracionalni nihilizam, i to je u apsolutnoj vezi sa sličnim delovanjem zapada, i Šolakovih medija. Primetna je psihoza đilasovaca, uzrokovana zavisnošću od toksičnih sadržaja Šolakovih medija. Postoji zavisnost od televizije. Ako imate televiziju koja radi za interese strane države, a protiv države u kojoj se emituje, ako taj medij u kontinuitetu širi neistine, radi neprofesionalno, ako širi mržnju i predrasude, ako satanizuje i dehumanizuje, vi imate problem. Ako neka televizija 10 godina truje narod, i ako određen procenat stanovništva gleda samo tu televiziju i njen toksični informativni program, onda će deo tih ljudi, osim što će postati zavisnici, postati i psihotični. Oni neće sagledavati stvarnost, već će živeti u svojevrsnom virtuelnom balonu koji im je kreirala ta televizija. Neki od tih ljudi će zamrzeti svoju državu i njene vlasti. Tačno to se dešava u Srbiji. TV N1 i TV Nova su u vlasništvu zapadne kompanije, i Dragana Šolaka, koji je višestruki poslovni partner Dragana Đilasa. Nije ni čudo da se u Beogradu jako povećao broj osoba koje su godinama predozirane gledanjem TV N1 i TV Nova. Povećao se broj autošovinista, antisrba, ekstremista i nasilnika, koji su naklonjeni antisocijalnom ponašanju.

Zbog političke zloupotrebe dve tragedije, opozicija je izgubila svaki moralni kredibilitet, koga je i ranije imala vrlo malo. Podsećam da je opozicija ultimativno, uz pretnje, zahtevala vanredne decembarske izbore. To se pokazalo kao nepromišljen potez i ogromna greška. Opozicija stalno sebe sateruje u ćošak, iz koga sada pokušava da izađe izazivanjem nasilja i haosa, srpskog „Majdana“ ili „6. oktobra“, kao da će se tako opravdati pred pristalicama, zbog poraza na izborima, nerealnih ciljeva i izneverenih očekivanja. U Srbiji, srećom, postoje prevlađujuće snage koje ujedinjuju ljude i drže ih u zajedništvu. To je široki narodni pokret za državu, predvođen predsednikom Republike Srbije, Aleksandrom Vučićem. SNS je samo deo tog razuđenog narodnog pokreta, koji želi da Srbija ostane stabilna i napredna.

Autor je poslanik i član predsedništva SNS