Aleksej Kišjuhas (40) je sociolog, vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Pripadnik je rusinske manjine. Kišjuhas je srbomrzac, protivnik SPC, rusofob i izraziti simpatizer prozapadne opozicije. Trenutno je jedan od glavnih kolumnista lista „Danas“. Svojim tekstovima u „Danasu“, truje javnost već petnaestak godina. Čudno je kako je takav čovek postao profesor na fakultetu? No, setite se da je i Jovo Bakić sociolog i profesor, da je Nikola Samardžić profesor, kao i mnogi drugi srbomrsci. Zajedničko im je to što svi predaju na filozofskim fakultetima, i proizvode nove generacije antisrba. Kao da je preduslov za mnoge profesore na filozofskim fakultetima, to da moraju biti srbomrsci.

Kišjuhas je 21.01.2024. objavio svoj novi tekst u kolumni u „Danasu“, pod nazivom „Šta fali opoziciji?“. Kao što novinar „Dojče vele“ i kolumnista „Danasa“, Nemanja Rujević, često kritikuje opoziciju, tako je to, ali mnogo žešće, učinio i Aleksej Kišjuhas. Ne pamtim da je neko ko je tako izrazit poklonik i pripadnik prozapadne opozicije, tako strašno sahranio opoziciju uopšte, a posebno onu koju predvodi Đilas. Stvar je u tome da je Kišjuhas insajder, i da mu se u ovakvoj stvari može verovati. Kišjuhas je bukvalno pokopao đilasovce. Citiraću delove opširnog Kišjuhasovog teksta:

„Tresli se izbori, rodio se miš. (…) ostaje utisak srbijanske opozicije koja je kilava, nezanimljiva, jalova i impotentna. Zašto je to tako? I šta joj tačno fali? Glavna falinka opozicije u Srbiji jeste organizaciona ili infrastrukturna. (…) opozicija se doslovno raspala u periodu 2012-2022. sa svim svojim cepanjima, preletanjima, zađevicama i sujetama. Tadić, Jeremić, Đilas, Tepić, Aleksić, Jovanović(i) i ostali, samo su kilavi recidivi nekada moćne DS, odnosno DSS, LSV, LDP i G17. (…) na delu je bilo rastakanje partija na subatomske čestice, odnosno na razne pokrete i strančice koje postoje samo na Tviteru, umesto u stranačkim prostorijama gde se bistri politička akcija. Međutim, ovo je samo deo jednačine. Organizacija ili infrastruktura ne padaju sa neba, već neko prvo mora da bude privučen vašim – politikama. Aleksandar Vučić je u pravu u toj jednoj stvari: politika opozicije je mahom jedno Vučiću, pederu. (…) opozicija govori i pleše po njegovim pravilima igre. A Vučić tu pobeđuje na iskustvo. (…) U međuvremenu, novih lica opozicije je bilo tušta i tma, poput Boška Obradovića, Saše Radulovića i Saše Jankovića, a relativno novi su i Marinika, Miki i Mika, odnosno Zeleno-levi front – pa opet šipak. Imamo i previše novih lica i partija, ali premalo novih politika. I onda, šta fali opoziciji (…)? Opozicija nema dobru – priču. A tačno najlošija priča koju je opozicija mogla da smisli je da (…) prećutkuje izjašnjavanje o NATO, sankcijama Rusiji, destabilizaciji Crne Gore i Bosne i Hercegovine, pa čak i integraciju Srbije u EU. Jer to je suvereni teren Vučića (…) Gotovo dirljivo je koliko opozicija kritikuje američkog ambasadora Hila ili izvestioca EP za Srbiju Vladimira Bilčika (…) Isprobana je Nit smrdi, nit miriše politika i nije upalila. Krhka nenacionalistička opozicija ili građanska levica u Srbiji (ZLF, PSG, Zajedno) se verovatno nasankala svrstavanjem uz metiljave centriste koji nemaju autentičnu, prepoznatljivu i zanimljivu politiku, odnosno priču. Pa sada imamo opoziciju koja radije kukumavči, nego što menja i predlaže nešto odistinski drugačije. Koja štrajkuje glađu umesto da štrajkuje – generalno. Zato je moguće da najnoviji lider opozicije bez blama izjavi da je „nasilje u Srbiji počelo ubistvom Olivera Ivanovića“ 2018. Ume li opozicija drugačije od toga? Politika je i politika simbola. Opoziciji u Srbiji fali Evrope kao simbola Zapada, i koju oni radije kritikuju. Opoziciji fali političkih muda za otvaranje centralnih pitanja o budućnosti i prošlosti koje tište naše duboko društvo“.

Sve ove činjenice izneo je glavni kolumnista „Danasa“, sociolog, profesor fakulteta. Zagriženi prozapadni opozicionar. Insajder. Stoga, možemo smatrati da je nepristrasan. I sami znamo da je sve što sam citirao, tačno. Ovakav tekst mora da deluje razorno na birače opozicije koju predvodi Đilas.

Čime je to Kišjuhas sahranio đilasovce?

„Opozicija je kilava, nezanimljiva, jalova i impotentna“. Potpuno tačno! Nemam šta da dodam.

„Opozicija nema organizaciju i infrastrukturu“. Time je Kišjuhas optužio opoziciju da obmanjuje građane, zbog toga što se pre proteklih izbora opozicija hvalila svojom organizacionom i infrastrukturnom snagom.  

„Opozicija se doslovno raspala u periodu 2012-2022. sa svim svojim cepanjima, preletanjima, zađevicama i sujetama“. Bravo! Potpuno tačno!

„Tadić, Jeremić, Đilas, Tepić, Aleksić, Jovanović(i) i ostali, samo su kilavi recidivi nekada moćne DS, odnosno DSS, LSV, LDP i G17“. Ni ja to ne bih mogao bolje da kažem. Đilas – kilavi recidiv DS! Marinika  – kilavi recidiv LSV! Sto posto tačno!

„Aleksandar Vučić je u pravu u toj jednoj stvari: politika opozicije je mahom jedno Vučiću, pederu“. Kišjuhas kaže da opozicija nema nikakav program. Kišjuhas, pored toga što daje za pravo Vučiću, ponavlja upozorenje koje Vučić već godinama upućuje opoziciji!

„Opozicija govori i pleše po njegovim (Vučićevim op.aut.) pravilima igre. A Vučić tu pobeđuje na iskustvo“. Kišjuhas ukazuje na to da je opozicija sama sebe svela na Vučićevu marionetu. I da, Vučić uvek pobeđuje.

Kišjuhas ukazuje da je rezultat raznih lidera opozicije – Boška Obradovića, Saše Radulovića i Saše Jankovića, Marinike, Mikija i Mike, odnosno Zeleno-levog fronta – ŠIPAK! Tako je!

„Najlošija priča koju je opozicija mogla da smisli je da prećutkuje izjašnjavanje o NATO, sankcijama Rusiji, destabilizaciji Crne Gore i Bosne i Hercegovine, pa čak i integraciju Srbije u EU“. I ovde Kišjuhas ponavlja Vučićevu kritiku opoziciji, izrečenu mnogo puta.

Kišjuhas kvalifikuje opozicionu politiku ovako: „Isprobana je Nit smrdi, nit miriše politika i nije upalila“. To je već mnogo puta konstatovao predsednik Vučić, koji je govorio da opozicija izbegava da se izjasni o kritičnim temama.

Kišjuhas konstatuje da su se stranke ZLF, PSG i Zajedno, „nasankale svrstavanjem uz metiljave centriste koji nemaju autentičnu, prepoznatljivu i zanimljivu politiku“. Time Kišjuhas ocenjuje da su Đilasov SSP, Alesićev NPS, DS, i Ponošev SC – metiljavi centristi koji nemaju autentičnu, prepoznatljivu i zanimljivu politiku. Da dodam, da su isti takvi i ZLF, PSG i Zajedno, samo su oni Kišjuhasovi favoriti, pa im on gleda kroz prste.

Pri kraju, Kišjuhas, „ubija“ opoziciju i kaže „sada imamo opoziciju koja radije kukumavči, nego što menja i predlaže nešto odistinski drugačije. Koja štrajkuje glađu umesto da štrajkuje – generalno“. Time se Kišjuhas direktno oneredio po glavi svih đilasovaca, posebno Marinike i Đilasa.

Na kraju, tuš! Kišjuhas zakucava poslednji ekser u kovčeg đilsovaca i kaže: „Opoziciji fali političkih muda za otvaranje centralnih pitanja o budućnosti i prošlosti koje tište naše duboko društvo“. Apsolutno tačno!

Tu političku hrabrost koju nema opozicija, poseduju predsednik Vučić i SNS, koji 12 godina otvaraju centralna pitanja o budućnosti i prošlosti, koja tište naše društvo! Poslednji dokaz za to se dogodio juče kada je predsednik Vučić predstavio fenomenalni i sveobuhvatni Plan za razvoj Srbije 2027.! Kvantni skok u budućnost! Plan obuhvata: 1. Životni standard građana; 2. Ubrzanu modernizaciju Srbije; 3. Infrastrukturu; 4. Industrijalizaciju.Poljoprivredu.Životnu sredinu; 5. Integralni razvoj; i 6. EXPO 2027. Pametnom dosta!

Autor je poslanik i član predsedništva SNS