Protekli izbori su na površinu izbacili nove, licemerne narative opozicije koju predvodi Đilas. Taj narativ, moto proglasovaca i đilasovaca je – što smo mogli mi (dok smo bili na vlasti), to ne smete vi (SNS, Vučiću)! Taj deo opozicije pokušava da nametne dvostruke aršine na više nivoa, nadajući se da su svi doživeli amneziju, i da se ne sećaju da to što đilasovci i proglasovci sada zabranjuju SNS-u i predsedniku Vučiću, da su to oni radili dok su bili na vlasti. Ta tri lažna i licemerna narativa opozicije se tiču, prvo, pitanja legitimiteta vlasti dobijene na izborima, drugo, pitanja ko može, a ko ne može biti u nazivu neke liste, i treće, ko sme, a ko ne sme učestvovati u izbornoj kampanji.

Đilasova lista SPN tvrdi da je pobedila u Beogradu sa 43 od 110 odbornika (!?!) i osporava legitimitet i legalitet pobede SNS u Beogradu. Posle izbora 2023. SNS i SPS imaju 54 odbornika i podršku još 2 odbornika opozicije. Legalitet nije sporan. SNS i SPS sami kažu da podrška 2 odbornika opozicije, nije dovoljna za potpuni legitimitet. SNS i SPS Ispravno kažu da bi legitimitet bio potpun, da cela lista „MI-glas naroda“ pruži podršku, a ne samo 2 njihova odbornika. Predsednik Vučić je podsetio da Đilas 2008. nije imao većinu u Beogradu, već su većinu imali SRS, SPS i DSS, koji su potpisali i Sporazum o formiranju vlasti u Beogradu. Ta većina je bila i legalna i legitimna. Đilas i Tadić su preinačili volju građana, i formirali legalnu, ali ne i legitimnu vlast sa SPS. Lista DS je 2008. imala 45 mandata, u odnosu na današnjih 49 mandata liste SNS. Na izborima sa Skupštinu grada Beograda 2012., DS, tj. Đilasova lista, opet nije imala većinu za formiranje vlasti, zbog toga što je osvojila 50 odbornika. Đilas je na legalan, ali ne i legitiman način, uspeo da formira vlast u Beogradu sa SPS 2012. godine. Ta vlast je trajala samo godinu dana, i onda je 2013. godine, uspostavljena i legalna i legitimna vlast SNS, SPS i DSS, u Beogradu, koja je mnogo bolje i jasnije reprezentovala stav građana izražen na izborima. SNS i Vučić, četiri puta glatko pobeđuju u Beogradu od 2014. SNS i Vučić poseduju mnogo više legaliteta i legitimiteta na izborima, nego što su DS i Đilas ikada imali! Najveći argument u korist legaliteta i legitimiteta, pored čistih pobeda SNS na sjajno organizovanim poštenim izborima, su rezultati predsednika Vučića i SNS u Beogradu. Prosečna mesečna zarada u Beogradu 2012. je bila 452 evra, a u avgustu 2023. je 930 evra! Plate u Beogradu u Vučićevo doba, su više nego dvostruko veće, nego u Đilasovo doba. U Beogradu vlast SNS gradi metro. Vlast SNS je u Beogradu rešila poluvekovnu rak ranu – deponiju u Vinči, izgradnjom Centra za upravljane otpadom u Vinči, sanacijom stare deponije, izgradnjom energane, koja proizvodi deo energije potrebne Beogradu. Izgrađena je obilaznica oko Beograda. Izgrađen je niz bolnica i domova zdravlja. Beograd će biti domaćin EXPO 2027. Čak je zagađenje vazduha u Beogradu, danas značajno manje nego u Đilasovo doba. Tada je srednja godišnja vrednost štetnih čestica PM10 je bila 49, dok je danas svega 28!

Đilasova lista SPN i „Proglas“ su izneli zahtev da se zabrani da Vučićevo ime bude na bilo kojoj izbornoj listi SNS. Đilasova koalicija je taj zahtev iznela i u Evropskom parlamentu (EP). Đilasovci i proglasovci su prestravljeni imenom Aleksandra Vučića. Možete zamisliti tek koliko se plaše Vučićevih dela, uzdizanja Srbije, napretka Srbije. O njihovom licemerju i dvostrukim aršinima, svedoči to da su sve to što sada žele da zabrane Vučiću, oni primenjivali u nazivima svih lista vladajuće DS, dok su bili na vlasti do 2012. Ime Borisa Tadića, predsednika Srbije i DS, bilo je u nazivu svih lista DS. Đilas, Tepić, Aleksić, Bojković, Bjelogrlić, Majić su to podržavali. Vlast DS je donela propis kojim se dozvoljava da ime predsednika DS i predsednika Srbije može da bude u nazivu izbornih lista. Zahtevom da se zabrani upotreba Vučićevog imena, đilasovci priznaju da su izbori 2023. bili savršeni, i da je, po njima, jedini problem upotreba Vučićevog imena u nazivu lista SNS! Detinjasti zahtevi za uklanjanje Vučića sa lista SNS, pokazuju infantilnost i nemoć liste SPN i „Proglasa“. Evo nekoliko primera koji dokazuju da je opozicija dok je bila vlast, radila isto što i SNS. DS je na parlamentarnim izborima 2003. i 2007., i na lokalnim izborima 2004., nastupila pod nazivom „DS-Boris Tadić“. DS je na parlamentarnim izborima 2008. nastupila pod nazivom „Za evropsku Srbiju-Boris Tadić“. Na beogradskim izborima 2008., lista DS se zvala „Za evropski Beograd-Boris Tadić“. Lista DS na parlamentarnim izborima 2012. se zvala „Izbor za bolji život-Boris Tadić“. Ni u jednom od tih slučajeva Boris Tadić nije bio kandidat za poslanika ili odbornika, a njegovo ime se nalazilo na svim listama DS!

Treći narativ opozicije je najbanalniji i najgrublji. Oni traže da se predsedniku Srbije, Vučiću, zabrani učešće u izbornim kampanjama SNS. Podsetiću da je od 2004. do 2012., predsednik DS i predsednik Srbije, Boris Tadić, aktivno i potpuno učestvovao u svim izbornim kampanjama DS.

Postaviću pitanje Đilasu, Mariniki, Aleksiću, Bojkovićki, Bjelogrliću i Majiću – zbog čega ste nedosledni, licemerni zastupnici dvostrukih aršina? Zbog čega je ime Borisa Tadića moglo da bude na listama DS, a ime Aleksandra Vučića ne može da bude na listama SNS? Isti aršini moraju da važe za DS i SNS, i za Borisa Tadića i Aleksandra Vučića! Zbog čega je predsednik Srbije i predsednik DS, Boris Tadić, imao pravo da učestvuje u kampanjama vladajuće stranke, a predsednik Srbije, Aleksandar Vučić nema to pravo? Da li dvostruke standarde zastupate zbog toga što sebe smatrate elitom, ljudima prvog reda, a Vučića i pripadnike SNS gledate kao podljude, građane drugog reda?

Autor je poslanik i član predsedništva SNS