Na početku teksta da pomenem da tekst ne predstavlja kršenje izborne tišine, zbog toga što govori o jednom aspektu bojkota izbora. Takođe, ovaj tekst ukazuje na drastičnu neistinu koju je u svom tekstu objavljenom na Peščaniku, danas 31.5.2024. (dakle u vreme izborne tišine), izneo Dejan Ilić. Ni tekst g. Ilića ne predstavlja kršenje izborne tišine.

Moj tekst nastaje isključivo zbog toga što je g. Ilić u svom tekstu izneo lako proverivu neistinu. Krupnu, sa stanovišta teksta g. Ilića, koji se bavi raskolom u bivšoj koaliciji „Srbija protiv nasilja“ i pitanjem ko je prekršio dogovor unutar te umrle koalicije. U vezi toga ko je prekršio dogovor u preminuloj koaliciji SPN, g. Ilić iznosi drastičnu neistinu.

Izneću samo deo teksta g. Ilića: „Ne znam kako se razgovor o tome ko je prekršio dogovor pretvorio u razgovor o tome ima li bojkot izbora smisla.(…) Sada se pitamo da li smo imali dogovor i da li ga je neko prekršio. To je sve. (…) Ali, jednom kad smo se dogovorili, to postaje obavezujuće za sve nas. U toj meri da čak prestaje da bude bitno šta smo se dogovorili, a važno ostaje samo to da li se dogovora držimo.(…) I onda je neko dogovor prekršio.(…) Imali smo dogovor. Jer, seća se čitalac, to je bio dogovor – nema izbora dok se ne poprave uslovi za izbore“.

Iz poslednje citirane rečenice se vidi šta g. Ilić podrazumeva pod dogovorom u SPN – „nema izbora dok se ne poprave uslovi za izbore“. Ako je to pre pola godine, zaista i bio dogovor unutar SPN, to je postalo irelevantno zbog toga što je 19.04.2024. godine, na sastanku predsedništva koalicije SPN, postignut poslednji dogovor, konačni dogovor – doneta je odluka o izlasku na izbore 2. juna 2024. godine, glasanjem šest prema tri. Odluka je doneta, prvo sa pet prema četiri, ali je četvrta stranka koja je glasala protiv – DS, rekla da će se prikloniti odluci većine, pa je konačan rezultat glasanja bio šest prema tri. Pokazalo se da je to i poslednji dogovor, štaviše demokratska, dvotrećinska odluka. Ta odluka je doneta na način na koji su tokom postojanja te koalicije, uvek donošene odluke – glasanjem. Lideri stranaka te bivše koalicije su govorili da odluke često nisu donošene jednoglasno, ali da je manjina uvek poštovala odluku većine. Uvek – izuzev odluke donete 19.4.2024. Nepoštovanje dogovora, tj. odluke većine je dovelo do raspada koalicije SPN, istog tog 19.4.2024. Šest stranaka je odlučilo da izađe na izbore i da poštuje dogovor, a tri stranke su se opredelile za bojkot i da ne poštuju dogovor.

Dakle, kada g. Ilić govori o konačnom dogovoru u koaliciji SPN, on neminovno mora da govori o dogovoru od 19.4.2024. godine, a ne o nekom ranijem dogovoru. G. Ilić ne sme da prećutkuje da postoji dogovor stariji od dogovora koji on pominje. Sama koalicija SPN je ranije usvojila mnogo dogovora koji su prethodili onom od 19.4.2024. godine. Logika i racionalnost kažu da je validan samo onaj poslednji dogovor, a to je dvotrećinska odluka koalicije SPN da izlazi na izbore. I tačno se zna ko je dogovor prekršio. Prekršili su ga oni koji su odabrali bojkot izbora. Svuda u svetu se smatra da bojkot izbora nije racionalno, već iracionalno rešenje. Dogovor su prekršili, konkretno – Đilasov SSP, Ponošev SC i stranka „Zajedno“. Zvog toga se, ponavljam, raspala ta koalicija.

Šest stranaka bivše koalicije SPN je donelo ispravnu odluku o izlasku na izbore. Prvo, iz načelnih razloga. Drugo, na pregovorima u Skupštini Srbije, koje je zahtevala koalicija SPN, vladajuće stranke su ispunile sve zahteve koalicije SPN. Na kraju je, na predlog dela stranaka koalicije SPN, usvojen jedan loš zakon, hir i kapric šest stranaka bivše koalicije SPN. Dakle, vlast je opoziciji ponudila, što se kaže „od tice mleko“. Stoga je normalno što su dve trećine stranaka koalicije SPN odlučile da izađu na izbore. Tekst g. Ilića je objavljen na sajtu Peščanika, ali i na Đilasovom sajtu „Direktno“, pa postoji sumnja da je naručilac teksta g. Ilića, upravo g. Đilas, predsednik SSP – stranke koja je prekršila dogovor.

Autor je poslanik i član predsedništva SNS