Stav o verovatnom uzroku rušenja nadstrešnice na ulazu u Železničku stanicu Novi Sad, iznosim zbog toga što sam za to stručan. Iznošenje ovakvog stava, pored poznavanja materije, podrazumeva nepristrasnost, objektivnost, bez prejudiciranja bilo čije krivice, bez upiranja prstom, bez lova na veštice. Istraga koja je poverana nadležnima će dati konačan sud. Šolakovi mediji prenose desetine stavova navodnih stručnjaka, koji pokazuju manji ili veći stepen pristrasnosti, neobjektivnosti, prejudiciranja, upiranja prstom. Uz potpuno sulude stavove opozicionih političara, sve to liči na lov na veštice.

U građevinarstvu i arhitekturi je opštepoznat pojam koji se zove „zamor materijala“ i najčešće se odnosi na beton i čelik, ali i na druge građevinske materijale. Po struci sam građevinski inženjer. Studirao sam i arhitekturu, ali sam završio građevinu. Išao sam u srednju arhitektonsko građevinsku školu. Hoću da kažem da sam stručan i pozvan da iznesem svoj stav o verovatnom uzroku rušenja nadstrešnice na ulazu u Železničku stanicu Novi Sad! Još u srednjoj školi sam imao predmet  „Građevinski materijali“. Na fakultetima takođe.

Po svim dostupnim istraživanjima 80 do 90 odsto padova svih konstrukcija je uzrokovano zamorom materijala. Na sigurnost, upotrebljivost i trajnost konstrukcije utiče učestalo ponavljanje opterećenja, prouzrokovanih zamorom betonskih ili čeličnih konstrukcija. Sigurnost može biti dovedena u pitanje, pod uticajem zamora i smanjenja otpornosti betona i čelika, kao i zbog narušenog spoja betona i čelika. Upotrebljivost može biti smanjena usled povećanja deformacija, posebno propadanja spojeva i povećanja dilatacija u betonu. Trajnost može biti smanjena usled mogućeg ubrzanja razvoja i širenja pukotina, koje mogu pokrenuti fizičke i hemijske procese razaranja.

Zamor materijala ima značajnu ulogu u svim oblastima inženjerskih procesa (npr. u automobilskoj industriji), od projektovanja, proizvodnje, pa do korišćenja konstrukcija u njihovom vremenu trajanja. Zamor materijala je proces koji dovodi do toga da na određenom mestu u konstrukciji, gde je prisutna najgore sadejstvo delovanja napona, lokalnih i globalnih grešaka i karakteristika materijala, dolazi do stvaranja pukotina. Nastanak pukotina u mnogim slučajevima, može prouzrokovati lom konstrukcije, iako ostatak konstrukcije ima veliku otpornost na zamor. Pitanju zamora materijala posvećuje se velika pažnja u građeviskoj i arhitektonskoj struci. Pod zamorom materijala se podrazumeva proces u kome dolazi do akumulacije štete u materijalu koji se nalazi pod uticajem promenjivog opterećenja i pod uticajem promenjivih atmosferskih uticaja, temperature, kiše, snega, sunca, vetra itd. Sve to može dovesti do loma konstrukcije, bez obzira na to što je maksimalno opterečenje ispod granice elastičnosti materijala. Kod armirano betonskog elementa koji je izložen delovanju momenta savijanja, unutrašnji otpor se javlja u vidu sila zatezanja, koje se prenose preko armature, i sile pritiska koja se prenosi preko betona. Kao posledica takvog delovanja, lom zbog zamora materijala se dešava u armaturi, usled zatezanja, u betonu usled pritiska, i na spoju između betona i čelika.

Slika renoviranja ulaznog dela stanice u Novom Sadu, iz koga se vidi da nisu dirani konstrukcijski elementi, stubovi, podužne i konzolne grede.

U građevinarstvu se rutinski rade procene veka trajanja betonskih ili čeličnih konstrukcija, i kontrole stanja betonske ili čelične konstrukcije koja je izložena i silama i atmosferskim uticajima. Ta procena i kontrola očigledno nisu bile urađene u slučaju nadstrešnice na ulazu u Železničku stanicu u Novom Sadu. Pored toga, otežavajuća okolnost je činjenica da je nadstrešnica neobična i složena kombinacija armirano-betonske konstrukcije i čeličnih zatega na kojima je nadstrešnica visila okačena na krov stanice, dok se drugim delom oslanjala na armirano betonsku podužnu gredu i armirano betonske stubove. Najverovatnije je da su posle 56 godina izloženosti kompletne konstrukcije, zbog zamora materijala, bili kompromitovani spojevi ankera i krova, spojevi ankera i greda nadstrešnice, da su korodirale i same čelične zatege, i da je bio ugrožen i spoj konzolnih greda nadstrešnice, sa podužnom gredom i stubom. Sve to je dovelo do rušenja nadstrešnice po domino efektu. Takođe, potrebno je reći istinu da pri renoviranju zgrade Železničke stanice nije dirana konstrukcija objekta, ni spoljna, ni unutrašnja, zbog toga što projekat to nije predviđao. Nastrešnica je bila sanirana, zaštićena novom hidroizolacijom, i novim spoljnim oblogama. Verovatno je da niko tim radovima nije ugrozio konstrukciju nadstrešnice, jer konstrukcija nije dirana. Zavod za zaštitu spomenika kulture Novog Sada, je odobrio izvedenu sanaciju nadstrešnice. Statički i građevinski proračuni, kao i konstrukcijska pitanja, nisu u nadležnosti Zavoda. Za građevinske i statičke procene nadležni su statičari, građevinski inženjeri i druge tehničke struke. Nije u nadležnosti bilo kog Zavoda za zaštitu spomenika kulture da izdaje mišljenja i uslove koji se odnose na osiguranje konstrukcione bezbednosti objekta. Zavodi za zaštitu spomenika kulture daju saglasnost isključivo na arhitektonski deo projekta i ne vrše tzv. tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu. Oni u čijoj je to nadležosti su morali da sprovedu postupak provere stanja konstrukcije nadstrešnice. Treba utvrditi ko je odgovoran zbog toga što nije provereno koliki je zamor materijala i armirano betonskih konstrukcija, ankera i čeličnih zatega. Odgovorni su oni koji nisu proverili stanje spoljne konstrukcije. Istraga će reći svoje. Utvrdiće se odgovornost za urušavanje nadstrešnice i niko neće biti zaštićen. Uz to, sada je potrebno proveriti stanje ostatka noseće konstrukcije, poduže grede na ulazu u stanicu, nosećih stubova i samog krova, odakle su istrgnute zatege a verovatno i ankeri. Dok se to ne proveri, stanica mora biti zatvorena za upotrebu.

P.S. Da je to što tvrdim tačno, potvrđuje i renomirani arhitekta Slobodan Maldini koji kaže na TV Nova:   „Ono što je nesporno to je da je taj objekat star, građen je 1968. godine (…) ali u konstruktivnom smislu to je bilo vrlo zahtevno i sa tadašnjom tehnologijom i načinom gradnje uopšte ne isključujem da možda nije ni izvedeno kako je trebalo. Ta nadstrešica je sastavljena od čelične zatege ali ona nosi nadstrešnicu od betona i to je nešto što je neuobičajeno – da se teške betonske grede kače o zategu! Pritom se ta zatega ankeruje za krov, a krov da bi bio estetski lep napravili su tanak ljuskasti krov i tu je najveći problem, što je anker bio u toj tankoj ploči krova, a on nosi i zategu i betonsku nadstrešicu! To se tako ne radi! Posle 50 godina čelik gubi elastičnost, a pitanje je da li je beton dobro armiran, pod uticajem je toplog i hladnog vremena, on nije predviđen da izdrži kao egipatske piramide!“. Kao što vidite, arhitekta Maldini ukazuje na dva problema. Prvo, na problem izbora konstruktivnog rešenja, koje se danas ne primenjuje. Drugo, ukazuje na problem zamora materijala! Pametnom dosta!

Autor je građevinski inženjer, poslanik i član predsedništva SNS,