(Pesma o Draži, Đilasovoj mazi – po motivima pesme „Materina maza“ Jovana Jovanovića Zmaja)

Ima glodur u Srbiji,

Ime mu je Draža,

Al ga zovu drukčije,

Đilasova maza.

Kad svi gloduri ustanu,

On onda zaćuti,

Kad mu kažu: „Ustani!“

On se na njih ljuti.

Kad svi gloduri ćute,

Draža brani Điku,

I Đilasu skrušeno

Draža ljubi piku.

Kad s` ponekad otrezni,

Draža Đilasa hvali,

Podršku bi dao,

Baš svakoj budali.

Kad su bili žuti,

Hvalio ih puno,

Kad su došli pravi,

Prave je prokun’o.

Tadića je voleo,

Raširene guze s nogu,

A sada sa Đikijem.

Mnogo zoblje drogu.

Vol`o je da prelazi

u Danas iz Kurira,

Sada mu zbog toga

Dupe jako svira.

Vol`o je da prelazi,

Iz četnika u ustaše,

Sada je zbog ustaša,

Kontra zemlje naše!

Eto šta je ostalo,

Od jadnoga glodura,

Koji pare Đilasove,

U dupe sad tura.

Isto to je radio,

U vreme žutaća,

Za Dražu je Tadić bio

Vredan skidanja gaća.

Navik’o je Draža,

Lidere da menja,

Pa se sada učlanio

U Đilasova udruženja.

Voli Draža ovu novu,

Krvavu laž šaku,

Rado Draža jede

Đilasovu kaku.

Đilasova kaka,

Dražu sad ne žulja,

Bulja Dražu žulja,

Zato što je hulja!

Narodu on prosipa,

Što Šolaku ne sme,

Da ga ne bi skinuli

Sa Đilasove česme.

Sve to Draža radi,

Ne rad` istine ove,

Draža se ič ne gadi,

Đilasove love.

Našao je Draža,

Utabanu stazu,

Draža je za Đilasa,

a Đilas za „Lazu“.

Đilas je za „Lazu“,

Još od kad je muko,

Onomad jedared,

Bivšu ženu tuko!

Draža je za Đilasa,

Još od žutog doba,

Kaže Draža kune se,

Đilasu do groba!

Trudi se da na vlast,

Đilas dođe ludi,

Očajan je Draža,

Oće da poludi!

Kad se Đilasu,

Zadrma fotelja,

Pomoći će Draža,

Ko fontana želja.

Kad dođe do love,

Draži nije dosta,

Đilasa on zove,

Neka mu je prosta!

Draža kada zamesi

Blata da se kalja,

Onda on sa Đilasom,

Legne da se valja.

Te ga zato ne zovu

Po imenu Draža,

Već jadno, žalosno,

Đilasova maza!