Sram te bilo Vučiću što si nam upropastio žurku na Autokomandi!

Mi hoćemo nasilje i represiju, a ne zaštitu državnih interesa.

Mi hoćemo anarhiju, haos i nasilje, a ne red i mir!

Mi hoćemo rat, a ne rad!

Kako te nije sramota Vučiću da pošalješ policiju da nas štiti od besnih vozača i građana!

Mi priželjkujemo neku novu tragediju, mi želimo da nas gaze besni vozači, pa da možemo da te okrivimo za to!

Kako te nije sramota Vučiću da narediš policiji da nas mazi i pazi!

Mi hoćemo da nas policija mlati kao u Holandiji, Britaniji i SAD, pa da možemo da izigravamo žrtve!

Kako te nije sram, stidiš li se Vučiću, da nahuškaš saobraćajnu policiju, da spreči haos, i reguliše saobraćaj, štiteći nas od ogorčenih vozača!

Mi želimo haos, haos je prirodno stanje, a ne red!

Tiranine Vučiću, posebno nas je pogodilo to što su nam gradske službe obezbedile toalete! Takvo zlo nam nikada ne bi palo na pamet!

Mi hoćemo da kakimo i piškimo gde nam je volja! Mi smo slobodni! Oduzeti nam to pravo je zločin! Platićeš Vučiću!

Imaš li ti obraza Vučiću, kada si nam obezbedio cisterne sa pijaćom vodom!

Umesto da nam obezbediš pivo, vino, viski i marihuanu, ti nam daješ vodu! Da li si ti normalan?

Da li si ti normalan Vučiću, da nam obezbediš kante za smeće!

Naša sloboda da bacamo đubre gde želimo, je svetinja! Odakle ti pravo da nam oduzimaš to pravo?

Tiranine, autokrato, pederu, pa kako ti je palo na pamet da nam obezbediš ekipe Hitne pomoći?

Mi želimo da budemo žrtve, a ne da nam neko tamo spašava živote. Drugo, zločinče, mi hoćemo da bijemo svakoga ko se sa nama ne slaže. Mi smo ljuti, besni, i mi zato imamo sveto pravo da sprovedemo revolucionarnu pravdu. Nećemo Hitnu pomoć, jer oni su ubice, koje su ubile psa Donu, umesto da vozilo Hitne pomoći udari u protestante. To što je Đilas pretukao svog psa Žuću, to nije ista stvar, kao ni to što je Đilas pretukao i svoju bivšu suprugu i svog bivšeg tasta – nemoj to da podmećeš. Uostalom, nama, eliti, psi su važniji od ljudi. Zbog toga je pas Dona najveća i najvažnija, šesnaesta žrtva u Novom Sadu.

Sram te bilo Vučiću, jer si nam ogadio bokadu Autokomande, svojim dušebrižništvom!

Upropastio si nam i trubače koje smo doveli, i kolo koje smo igrali, i prase koje smo pekli, i odbojku koju smo igrali, i košarku i fudbal koji smo pikali… Sve si nam upropastio. Što je najgore, ometao si nas Vučiću u žalosti koju smo pokazivali prema žrtvama u Novom Sadu – sram te bilo. Mi smo, bezdušni Vučiću, još 8. novembra 2024., sedam dana posle nesreće, tugovali na Mostu Slobode u Novom Sadu, tako što smo iz sveg glasa pevali pesmu – „Danas nam je divan dan, divan dan“! Pojmiš li Vučiću, dubinu naše tuge?

Nije li te sramota Vučiću, da imaš toliko razumevanja za nas i da budeš predsednik svih građana?

Umesto da budeš kao svi raniji predsednici, predsednik svog dela građana, da zastupaš parcijalne interese, ti si se raširio, pa su ti na srcu svi građani podjednako! Pa gde to ima?

Na kraju, da ti poručimo ono što su nam rekli u Zagrebu – Ko ne sluša pesmu, slušaće „Oluju“.

P.S. Dinko nam kaže da te obavestimo, da će on kao Borko promeniti ime, tj. prezime u Šakić!