Više nema sumnje da je jedan od glavnih ciljeva blokadera – ukidanje Srpske pravoslavne crkve (SPC) kao jednog od stubova srpskog društva, tradicije, snage i jedinstva, ali i svetionika koji je vodio naš narod kroz mnogobrojna iskušenja vekovima unazad. Blokaderi se tokom poslednjih 15 meseci, zaogrću jagnjećom kožom, i lažno su predstavljaju, da su jednim delom vernici, tradicionalisti itd. To čine da bi prevarili deo desno orijentisanog biračkog tela. Zbog toga blokaderi povremeno ističu srpske zastave, i povremeno nose i zastave sa verskim sadržajem. Da su neiskreni, svedoče i žestoki napadi koji su usmereni na te poteze, od strane većinskog korpusa blokadera (antisrbi, bezbožnici…). Jedan od takvih obmanjujućih poteza blokadera je učinjen na kraju skupa blokadera „Studentske liste“ na Savindan, kada su blokaderi namerno otišli u nevreme u Hram Svetog Save, kasno uveče nakon zatvaranja tog Hrama, da po noći, van reda i nenajavljeni, kao fol „prelome kolač“. To su učinili da bi posle toga napali SPC, i optužili SPC da ne pušta narod u hramove, da se odrodila od naroda, da nije narodna crkva itd. Posle 27.1.2026. usledile su stotine tekstova i priloga u antisrpskim medijima, kriminalca Šolaka, N1, NovaSS, Danas itd. u kojima se napada SPC.

Glavni ideološki tekstovi napada na SPC, predstavljaju dva teksta objavljena u listu „Danas“. Prvi tekst je objavljen 31.1.2026. pod naslovom „Svetosavski grehovi SPC“, čiji je autor neka anonimna hulja, kukavica čije tekstove list Danas objavljuje dve godine unazad. Anonimni autor se potpisuje kao „Prijatelj studenata“ i profesor fakulteta. Cilj postojanja ovog anonimusa je da se kukavički pod velom anonimnosti, na udarnom mestu, vikendom, objavljuju najmonstruoznije lažne optužbe protiv institucija i ljudi. Po mojim informacijama, te tekstove piše urednik Danasa Draža Petrović, sa još par autora, od kojih je jedan profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu. Ovaj izmišljeni „Prijatelj studenata“ vređa SPC da je „izdajnička, duhovno dno, da je mafija“, optužuje SPC za simoniju, srebroljublje i pedofiliju, da je SPC Juda, da ne mari za neku umiruću decu – koja ne postoje. Optužuje i vređa SPC da je parazit koji sarađuje sa krinimalcima. „Crkva je aktivni saučesnik u uništavanju obrazovanja u Srbiji“ kaže ovaj pseudonim, nepostojeći autor. Danasov konstrukt, lažni autor poziva na lustraciju SPC, patrijarha i većine sveštenika, poziva kao ustaše, na oduzimanje imovine SPC i sveštenika i kaže: „Dve stvari (…) da se proveri poreklo imovine najviših crkvenih zvaničnika i da se oduzme sve što je nezakonito stečeno. Druga je da se ukine veronauka u školama“. Sve ovo Danasov anonimus konstrukt, izgovara zbog toga što studenti blokaderi, većinom antisrbi, ateisti i satanisti, nisu mogli da banu, da upadnu u Hram Svetog Save kad im je dunulo, tj. palo na pamet. U svom tekstu „Prijatelj studenata“ i kaže da bi bilo sve u redu, da je SPC pustila studente blokadere sataniste, da uđu u Hram i izvedu svoj satanistički obred. Neverovatno.

Drugi tekst je objavljen 7.2.2026. pod naslovom „Ni srpska, ni pravoslavna, ni crkva“, autora Milana St. Protića, istoričara. Međutim, zbog monstruoznog napada na SPC, Milana St. Protića, pre možemo nazvati ustaškim „povijesničarom“. Na sramnom tekstu protiv SPC, pozavidele bi mu i najveće ustaše – Pavelić, Budak, Kvaternik i Francetić. I Protić optužuje i vređa SPC, po zadatku, zbog toga što studenti blokaderi, većinom antisrbi, ateisti i satanisti, nisu mogli da banu, da upadnu u Hram Svetog Save kad im je dunulo, tj. palo na pamet 27.1.2026. Pri tome Protić još i sramno laže da su blokaderi izbačeni iz Hrama – u koji nisu ni ušli. Protić je umislio da je nekakav Martin Luter, pa narcisoidno kaže: „Ko ste vi, gospodo uzurpatori Srpske pravoslavne crkve, da iz nje bilo kojeg vernika izbacujete? Ko vam je to pravo dao? Od koga svoju moć crpite, vi što se se pod mitru i kamilavku sakrili? Što bradama do pupka svoje lažno lice krijete? Vi što ste se od Boga odvojili, odrekli ga se i odlučili da služite ovozemaljskom gospodaru? Vi ste bezbožnici…“. Protić optužuje SPC i Patrijarha da su „uzurpatori, koji se kriju pod svešteničkom odeždom, da imaju lažna lica, da ne služe Bogu, da su bezbožnici, ateisti, obmanjivači niskih strasti, bludnici, da su Vučićeve nečiste sluge“. „Za vas je crkva politička organizacija. Vaša prćija. Vaša busija. Za vas crkva nije telo Hristovo“ vrišti Protić. Usvom ludilu i amoku Protić besramno, satanistički kaže i ovo: „Vi se politikom bavite. Režimskom politikom. U slavu idola i idolatrije. Uzurpatori ste i samozvanci. Samoproklamovani. I samozaljubljeni. Oholi i okrutni. Bezdušni i nemilosrdni. S bičem umesto krstom. S batinom umesto pričesta. Opraštate jedino sebi. Sebi podilazite i sebi ugađate. I nastupate u ime crkve koju gazite. Pokvareni ste. Pokvarili ste se. Nijedan vam ljudski porok nije stran. Od vlastoljublja i taštine do bogaćenja i raskoši. Od izopačenosti do farisejstva. Vi ste gori od svih. Vi je srozavate delujući iznutra, vi je srozavate na nju se pozivajući, vi je ružite, a na čelu ste joj. Ono što nijedan naš neprijatelj nije postigao, vi jeste. Vi ste je, već ranjenu i oslabljenu, dokrajčili. U mulj ovozemljskih zala gurnuli. Unakazili joj svetao lik“. Ovakve sramne i monstruozne satanske stihove protiv SPC nije ispisao ni jedan Hrvat, Bošnjak ili Albanac, u istoriji. Ni jedan ustaša nije ovako vređao srpski narod i SPC.

U tekstu, narcisoidni Protić sebe samozaljubljeno naziva „skromnim rabom Božijim, vernikom srpskog roda, konzervativnim tradicionalistom“. Nijedan skromni rab Božiji, vernik srpskog roda, konzervativni tradicionalista, ne bi nikada napisao ove bolesne redove protiv SPC, Patrijarha i srpskog naroda, kao Protić. Međutim, slično Protiću, ali slabije, sa manje mržnje prema SPC, su pisali Pavelić, Budak, Francetić i Stepinac. Znamo šta su ustaše radile protiv srpskog naroda i SPC. Počinili su genocid nad Srbima, Romima i Jevrejima u NDH, u sistemu koncentracionih logora Jasenovac. Da li bi Protić, svojom mržnjom prema SPC i Srbima, većom od ustaške, nadmašio ustaše u svojim postupcima?

Setimo se ko je Milan St. Protić (68). Bio je gradonačelnik Beograda u ime DOS-a, nekoliko meseci. Poznat je po tome što uopšte nije dolazio na posao, jer ga to nije zanimalo. Podneo je ostavku. DOS ga je potom poslao za ambasadora u SAD. Protić je bio toliko loš ambasador, da ga je DOS-ov režim smenio sa mesta ambasadora zbog skandala koje je pravio. DS, Tadićev i Đilasov režim su 2009. opet nagradili Protića mestom ambasadora u Švajcarskoj.

Poznajem Milana St. Protića jako dobro, još od početaka DSS, koji smo 1992. zajedno osnovali, uz Koštunicu. Potreban je odgovor na pitanje – zbog čega je baš Milan St. Protić napisao najgori tekst o SPC, ikada? Milan St. Protić je bolesno narcisoidan. Njegova sujeta je neopisiva. On obožava kada mu laskaju, kada ga slave. On je ponosan zbog toga što je kolumnista lista Danas, on uživa kada ga hvale, kada hvale njegove antisrpske tekstove. On je izuzetno koristan i dragocen Danasu, zbog toga što nemaju desničare tog kalibra, koji bi dehumanizovali Vučića, SNS, ali i SPC. Protić je istoričar, ima doktorat, ima „beogradžanski“ pedigre. Takav Protić je izuzetno koristan i dragocen za TVN1 i TVNovaSS. Protić dobija intervjue, piše kolumne, nastupa na svim medijima kriminalca Šolaka. Takođe, Protić želi da se nađe na Studentskoj listi, želi da bude poslanik, a pre svega želi da bude ministar. Protić kada piše i nastupa u medijima, često zapada u amok, u bes, kada izgovara ili piše neviđene gadosti. Sve to objašnjava zbog čega je Milan St. Protić napisao najmonstruoznije gadosti i laži o Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Njegov tekst će ući u anale beščašća, kao najgore slovo o SPC, ikada napisano ili izgovoreno.

Postoji još jedan razlog zbog koga je Protić postao antisrbin, drugosrbijanac. Protić ima dva metra, doktor je nauka, bio je gradonačelnik, ambasador. Međutim Milan St. Protić nema ni jedno postignuće po kome će biti zapamćen. Protić nikada nije učinio ništa za građane Beograda ili Srbije. Ništa. Tri puta se okitio funkcijama, zbog toga što je to godilo njegovoj sujeti. Ali dok je bio gradonačelnik, ambasador u SAD i u Švajcarskoj, nikada nije učinio ni jednu korisnu stvar za običnog čoveka. Protić to zna. Protiću zbog toga smeta Aleksandar Vučić, takođe dvometraš, bivši radikal koga Protić prezire. Milan St. Protić je bolesno ljubomoran na Vučićeve rezultate. Da podsetim, Vučić je uzdigao Srbiju iz blata prethodnika, izgradio je Srbiju, utrostručio penzije i plate. Vučić leči Srbiju. Leči prošlost u sadašnjosti, radi naše budućnosti. I to Protić zna. I u sebi se pita – kako je moguće da je ovaj Vučić radikal, toliko bolji od mene – doktora nauka, pripadnika „beogradžanske“ elite, praunuka Stojana Protića? Pita se to Protić deset godina, i ne može da se pomiri sa tim. Zbog toga je odabrao put mržnje prema Vučiću, Srbiji i SPC.

O tome koliko je Protić amoralan, bez karaktera, i sklon obmanama, svedoči sledeći slučaj. Krajem 1992. i početkom 1993. pred 400 ljudi, na dva Glavna odbora DSS, sam bio svedok teških optužbi Milana St. Protića na račun Vladete Jankovića, tada potpredsednika DSS. Na oba GO je reč zatražio istoričar i doktor nauka, Milan St. Protić. Imao je tada 35 godina i nije bio mlad, kao što je pokušavao da se opravda u „Utisku nedelje“. Milan St. Protić je u obe prilike, pred punim salama, govorio sve najgore o Vladeti Jankoviću. Protić je govorio da je za DSS ogromna sramota da Vladeta Janković bude potpredsednik stranke, zbog toga što je Janković između 1970. i 1980. godine, kao politički komesar, jurišnik SKJ, progonio kolege, studente, asistente i profesore svog fakulteta, sve koji nisu bili na liniji SKJ. Izlaganja Milana St. Protića su bila veoma emotivna i potresna, i izneta pred velikim brojem ljudi. Milan St. Protić je govorio o tome da je Vladeta Janković, kao komunistički komesar, ideološki proganjao i maltretirao ljude. Protić je pominjao da su stradale mnoge karijere, da su ljudi otpuštani s posla. Posle ovih svedočenja Milana St. Protića je ostajao muk. Nije bilo nikakvog odgovora, a Vladeta Janković je sedeo za stolom predsedavajućeg, pogleda uprtog u sto. Nije demantovao Protićeve tvrdnje. Protić je napustio DSS posle tog GO. Ove optužbe Milana St. Protića su bile toliko upečatljive, da ih se živo sećam i danas posle više od 30 godina. I tada i danas smatrao sam da su ove tvrdnje Milana St. Protića istinite. U emisiji „Utisak nedelje“ 27.02.2022. Milan St. Protić se licemerno i neiskreno, izvinjavao drugom gostu Vladeti Jankoviću (tada Đilasovom kandidatu za gradonačelnika) i rekao: „U žaru borbe su teške reči pale, za koje se ja kajem i krivo mi je i nisam bio u pravu, od sveg srca ću glasati za Vladetu Jankovića. Evo, posle 30 godina molim ga da mi oprosti za one grube reči koje sam svojevremeno mlad izgovorio na njegov račun. Od srca ću glasati samo za Vladetu Jankovića“. Milan St. Protić je priznao da je pre 30 godina iznosio lažne optužbe na račun Vladete Jankovića, da se kaje zbog toga, i da moli Vladetu da mu oprosti. Nije li to ponašanje jednog beskičmenjaka? Međutim, Protić je pre 30 i više godina govorio istinu, a 2022. godine je lagao u „Utisku nedelje“ jer mu je to odgovaralo. Kao što je lagao tada, tako Protić u listu Danas iznosi bezumno sramne i lažne optužbe na račun Srpske pravoslavne crkve. Da li će se Protić kroz nekoliko godina, izvinjavati Patrijarhu i Crkvi zbog svojih monstruoznih reči? Da li će ih moliti da mu oproste?

Monstruozne reči Milana St. Protića o Srpskoj pravoslavnoj crkvi, najviše podsećaju na reči i dela nacista- ustaša iz 1941. godine. Sećamo se, odmah po proglašenju Nezavisne Države Hrvatske, u aprilu 1941. počela su hapšenja Srba, stvarani koncentracioni logori i učestala pojedinačna i masovna ubijanja Srba. Ustaški, nacistički poglavnik Pavelić je 25. aprila 1941. izdao Zakonsku odredbu o zabrani ćirilice u javnom i privatnom životu, a 3.6.1941. su ukinute sve srpske škole i zabavišta, a Srbima je naređeno da oko ruke nose crvenu traku sa natpisom „Srbin – Serbe“. Svim naseljima koja su u svom imenu imala pridev „srpski“ ili „sremski“ taj deo imena zamenjen je pridevom „hrvatski“, pa su nastali: Hrvatska Mitrovica, Hrvatski Karlovci, Hrvatske Moravice, Hrvatsko Polje, Hrvatska Kapela itd. Sva pokretna i nepokretna imovina Srpske pravoslavne crkve u Sremskim Karlovcima je oteta u vlasništvo Nezavisne Države Hrvatske. Konačno, 18.7.1941. objavljena je naredba ustaškog ministra „pravosuća i bogoštovlja“ prema kojoj „nakon osnivanja Nezavisne Države Hrvatske naziv ’srpskopravoslavna vjera’ nije više u skladu s novim državnim uređenjem“, te naređuje „da se u buduće ima upotrebljavati naziv ’grčko-istočna vjera’“. Da li bi Protić, svojom mržnjom prema SPC i Srbima, većom od ustaške, nadmašio ustaše u svojim postupcima?

Pavelićev ustaški doglavnik Mile Budak je do Protića, bio poznat kao najveći mrzitelj SPC. Budak je 3.8.1941. rekao: „Hrvatska je država dviju vjera, katoličke i islamske. Morate pak znati da ćemo ovu domovinu učiniti hrvatskom katoličkom i muslimanskom domovinom, jer je to bila od postanka i takvu ćemo je predati pokoljenjima koja dolaze iza nas“. Tu misao razradio je već ranije ustaški „Novi list“ 29.5.1941: ,,U Nezavisnoj Državi Hrvatskoj imat će katolička i islamska vjeroispovjest zaštitu i mogućnost slobodnog razvitka, u skladu s osnovnim interesima hrvatske nacije, koja štiteći sebe, slobodno brani interese katolicizma i islama od njihovog najljućeg i najopasnijeg neprijatelja: pravoslavlja“. Krajem jula 1941. ustaški radio smatra program ustaške antisrpske politike ostvarenim: ,,U Nezavisnoj Državi Hrvatskoj nema srpskog naroda, nema tzv. srpsko-pravoslavne crkve. U Hrvatskoj ne može biti Srba niti pravoslavlja, a Hrvati će se pobrinuti, da se to čim prije ispuni“. Za ostvarenje ovog cilja Mile Budak je u svom govoru održanom u Gospiću 22.7.1941. izneo sledeći ustaški program: „Jedan dio Srba ćemo pobiti, drugi raseliti, a ostale ćemo prevesti u katoličku vjeru i tako pretopiti u Hrvate“. Da li je Protić, svojim tekstom u Danasu i svojom mržnjom prema SPC i Srbima, većom od ustaške, nadmašio ustaše?

Srpski narod i SPC u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj našli su se ne samo van zakona već su bili izloženi direktnom uništavanju. Od prvih dana NDH počela su pojedinačna i masovna hapšenja i ubijanja viđenijih Srba, naročito sveštenika. Pohapšeni su ili internirani svi pravoslavni episkopi, a eparhijski organi onemogućeni u svojoj delatnosti, jer su i njihovi službenici – sveštenici poubijani ili prognani. Mitropolit zagrebački Dositej uhapšen je odmah po proglašenju NDH i zajedno sa svojim protođakonom Lazarom Živadinovićem otpremljen je u ustaški zatvor u Petrinjskoj ulici. Umro je od teških posledica mučenja 14.1.1945. Banjalučkom episkopu Platonu saopštena je 10.4.1941. naredba da kao Srbin mora da napusti Banjaluku. Petog maja, šest ustaša je upalo u episkopov dvor, uhapsilo episkopa Platona i protu Dušana Subotića, arhijerejskog namesnika iz Bosanske Gradiške. Odvezli su ih automobilom i posle nekoliko kilometara od Banjaluke, izvedeni su vladika i prota iz automobila, ubijeni i bačeni u reku Vrbanju. Ubistvo je izvršio ustaša Asim Nelić. Mitropolit dabrobosanski Petar je uhapšen 12.5.1941. Ustaše su oterale mitropolita Petra u zatvor, a kasnije je otpremljen u Zagreb. U ustaškom zatvoru Kerestincu je strašno mučen. Izgleda da je mitropolit Petar, na kraju otpremljen u Gospić i Jadovno gde je našao mučeničku smrt. Episkop gornjokarlovački Sava doživeo je istu sudbinu u avgustu 1941. Da li bi Protić, svojom mržnjom prema SPC i Srbima, većom od ustaške, nadmašio ustaše u svojim postupcima?

Dana 3.4.1942. ustaški poglavnik Pavelić je izdao Zakonsku odredbu o osnivanju autokefalne Hrvatske pravoslavne crkve. Time je ostvarena ideja Ante Starčevića i Eugena Kvaternika o pravoslavnim Hrvatima i hrvatskoj pravoslavnoj crkvi. Na osnovu pomenute zakonske odredbe proglašen je 5.6.1942. „Ustav“ Hrvatske pravoslavne crkve. I dan danas Hrvatska neuspešno pokušava da ponovo osnuje novu Hrvatsku pravoslavnu crkvu. Iz Protićevog teksta vidimo da bi on uništio SPC i njeno sveštenstvo, i da bi osnovao neku blokadersku satansku crkvu na čelu sa Grigorijem.

Srpska pravoslavna crkva u Hrvatskoj dočekala je kraj Drugog svetskog rata, gotovo uništena. Dve trećine Crkvi SPC manastira i crkvenih zgrada je popaljeno i porušeno, a više od trećine vernika Srba pobijeno. Od devet episkopa na području bivše NDH preživeo je samo jedan. Ustaše su pobile 217 sveštenika. Ustaše su na području NDH ubile oko 750.000 Srba. U NDH je nasilno u katolike pokršteno oko 250.000 pravoslavnih Srba. Prema podacima iz poslednjeg popisa bivše Kraljevine Jugoslavije na području koje je zahvatila NDH živelo je oko 5 miliona (Hrvata, Italijana, Mađara itd.), 1,9 miliona pravoslavnih Srba i oko 750.000 muslimana. U NDH je spaljeno i razrušeno preko 450 pravoslavnih crkava i manastira. Stotinak crkava SPC ustaše su pretvorile u rimokatoličke crkve. Setimo se reči Dinka Šakića Gruhonjića, blokaderskog brata Milana St. Protića, koji je na ustaškom skupu „Rebedu“ u Dubrovniku 1.4.2023. godine, rekao: „Mi bi mogli skvotirati crkve SPC i pretvoriti ih u pabove, gde bi mogli praviti dobru zajebanciju“. Skvotiranje znači nasilnu uzurpaciju tuđeg objekta.

Ciljevi, program i politika „Studentske liste“ i svih blokadera su: Priznavanje lažne države Kosovo (odricanje od KiM); Ukidanje Republike Srpske; Federalizacija Srbije; Republika Vojvodina; Pokrajina Sandžak; Hrvatska – lider na Balkanu; Ekonomsko uništavanje i pljačkanje Srbije kao do 2012.;

Pad standarda – penzija, plata, zaposlenosti; Odricanje od Srba sa KiM, iz RS, Crne Gore, Hrvatske, S. Makedonije i dijaspore; Uništavanje institucija – školstva, pravosuđa, Vojske, Policije; Marginalizacija, destabilizacija SPC i na kraju uništenje SPC; Vojno slabljenje Srbije; Članstvo Srbije u NATO; Prestanak saradnje sa Kinom i Rusijom; Uvođenje sankcija Rusiji; Učešće u tuđim ratovima i sukobima, po diktatu zapada; Klečanje pred susedima i zapadom; Optuživanje Srbije da je počinila genocid u Srebrenici i na KiM; Negiranje rezultata vlasti; Kriminalizacija Vučića; Dehumanizacija Vučića; Odsustvo dijaloga i kompromisa u društvu; Podele i sukobi u društvu; Fizički napadi na političke neistomišljenike; Blokade; Srbija mora da stane; Nekultura zaborava na srpske žrtve; Poništavanje srpskog identiteta, tradicije i kulture; Nepoštovanje znamenja Srbije – zastave, grba, himne; Ideologija nacizma, fašizma, ustaštva i zboraša; Uništavanje i spaljivanje prostorija SNS; Spaljivanje ljudi u prostorijama SNS; Rasističke teorije o „Ćacijima“ kao podljudima; Proglašenje blokadera i opozicije za elitu i nadljude; Ubijanje članova SNS; Zamena teza – žrtve proglasiti dželatima, a dželate žrtvama.

Ideološki krug blokadera je zatvoren. Na istoj strani su se našli kolumnisti antisrpskog i ustaškog lista „Danas“, blokader, navodno desničar Milan St. Protić, blokader levičar Dinko Šakić Gruhonjić i izmišljeni i nepostojeći kolumnista „centrista“ Danasa – „Prijatelj studenata“. Ovoj dvojici i ovom konstruktu Danasa je zajedničko to što su antisrpski ekstremisti. Njihova ideologija je jednaka ustaškoj NDH ideologiji. Kao što je Protić monstruozno izvređao SPC 7.2.2026., tako je Dinko Šakić Gruhonjić 4.2.2026. organizovao protest blokadera ispred Skupštine Novog Sada, zbog gradnje crkve SPC na Limanu. Protest je propao zbog toga što su se okupila 72 blokadera. Dinko Šakić Gruhonjić nikada nije napisao tako monstruozne gadosti o SPC, kao Milan St. Protić. Pametnom dosta!

Autor je poslanik i član predsedništva SNS