Објављено 23.11.2017. на:
http://www.nacionalist.rs/2017/11/24/da-se-vlasi-ne-dosete-podvale-laznog-vlaha-djoku-vukadineskua/

ДА СЕ ВЛАСИ НЕ ДОСЕТЕ – ПОДВАЛЕ ЛАЖНОГ ВЛАХА, ЂОКУ ВУКАДИНЕСКУА

„Ако желите да будете и останете поштени, бирајте посао на коме је могуће бити поштен“ Душан Радовић

Свуда у свету, важно је да нагласимo – истраживања јавног мњења (не само она политичка) – на првом месту служе да креирају јавно мњење. У Србији, ако не грешимo, не постоје контролни механизми и законска регулатива која се односи на истраживања јавног мњења, на проверу стручне утемељености тих истраживања (истинитости методологије – да ли је истраживање уопште обављено и како је обављено). Стога, јавно мњење „истражује“ ко стигне. И истраживачи са знањем, покрићем и угледом , и они који то не поседују. Када погледамо последњих петнаест година, видимо да чак ни покриће, углед и знање не гарантују добронамерност и истинитост истраживања. Први пример из 2002. године то доказује. И тада угледни „Стратеџик маркетинг“, се 2002., опасно срозао стављајући се на страну једног кандидата за председника Србије – Мирољуба Лабуса, а против другог кандидата – Војислава Коштунице. Месецима је „Стратеџик“ објављивао да Лабус води испред Коштунице, у истраживањима, и предвиђао је победу Лабуса. Стварност је била сасвим другачија. Коштуница је до ногу победио Лабуса. У првом кругу Коштуница је освојио 1.123.420 гласова (31%), а Лабус 995.200 гласова (27%). Лабуса су подржале готово све странке ДОС-а, и цео режим, а Коштуница је био кандидат ДСС. У другом кругу Коштуница је још жешће демантовао „Стратеџик“, освојио је 1.991.947 гласова (67%), двоструко више од противкандидата, а Лабус само 921.094 гласова (31%). Но, очигледно је тадашњи „Стратеџик“, a сада „Нилсен“ извукао добре поуке из те серије грешака, па је наредних година поступао професионално. Данас, знање, углед и покриће, за истраживања јавног мњења, поседују само поменути „Нилсен“ и „Фактор плус“. Повремено, истраживањима су се, углавном неуспешно бавиле и две агенције из Новог Сада, те „Медијум- Галуп“. Агенција „Скен“ је углавном радила за потребе ДС. Агенције „Нина медија“ и „Медијум- Галуп“, раде и данас (уз дужу апстиненцију „Медијум- Галупа“ код нас). Чини се да је повремено истраживања радио и „Цесид“. Данас истраживања ради и „Демостат“.

ЛАЖНИ ВЛАХ – ЛАЖНА И ИСТРАЖИВАЊА

Међутим, „истраживањима“ се бави и НСПМ, односно несуђени Влашки поглавица, Ђорђе Вукадиновић, директор НСПМ и острашћени народни посланик опозиције, изабран на листи Демократске Санде Србије. Он је касније отео мандат ДСС-у, иступивши из посланичког клуба. Врховни Влах се додуше, истраживањима бави повремено и са вишегодишњим прекидима, углавном неуспешно, пошто упорно понавља грешке „Стратеџика“ из 2002., – меша своју политичку пристрасност и припадност, у истраживања. И стога, није ни чудо, да нико не верује његовим истраживањима, а ретко ко их и објављује. У последње време то чине само опозицији екстремно наклоњени медији попут „Н1“ и „Курира“. Такође, и јавно предочена методологија истраживања је веома мањкава (телефонска истраживања). Чињенице, добро скривене од јавности, већ годинама, дају повода сумњи да НСПМ, уопште не спроводи већи део истраживања (изузев, телефонских) – већ их измишља. Статистика наша дика – што пожелиш то наслика! Друге, јавне чињенице, о политичкој острашћености, припадности и наклоностима различитим господарима (финасијерима), током деценија – такође иду у прилог овим сумњама и чињеницама. Велики Штрумф свих Влаха је имао исувише „покровитеља“.

Први покровитељи су били, „Сорош фонд“ и лист „Време“ („Време„ је првобитно основано као проамеричко и другосрбијанско гласило, а потом је постало Мишковићево гласило). „Време“ је 1996. и основало НСПМ! Потом је „спонзор“ мистер Вукадинескуа постао ДОС. Потом ДСС. Потом Вук Јеремић и ДС. Подршка ДС-у и Јеремићу је изазвала поделу у редакцији НСПМ-а, и највећи део угледних колумниста је 2010., прекинуо сарадњу са Вукадиновићем. Један од њих, угледни политички аналитичар Драгомир Анђелковић, у свом тексту објављеном у листу „Печат“, почетком 2014., тврди да је велики Влах, пре 2000. године био анационални сорошевац . Потом је Вукадиновић 2012. био високи функционер лажне влашке странке НОПО, која је нелегално регистрована од стране ДС министарства. Комични куриозитет представља чињеница да је трећи човек НОПО био тзв. Милан Тарот, преварант и лажни видовњак, са којим су се Тулимировић (први човек НОПО) и Вукадиновић, посвађали усред кампање (вероватно је Милан Тарот својом „видовитошћу“ помагао Вукадиновићу у истраживањима, и потом то неуспешно хтео да наплати?). Потом је „патрон“ Влаха Вукадиновића био „Патриотски блок“, тачније Демократска Санда Србије, од које је ижицао посланички мандат. После тога се досетљиви Влах опет приклонио Вуку Јеремићу (и Ђиласу), које подржава последњих годину дана.

СЛУЧАЈ НСПМ АГЕНЦИЈЕ„ПОЛИТИКУМ“

Доказ за манипулације истраживањима јавног мњења од стране НСПМ, је један заташкани догађај из децембра 2010., када су Вукадиновић и НСПМ, под фирмом њихове тадашње „агенције“ „Политикум“, неопрезно лансирали у два дневна листа (Блиц и Прес), једно те исто фризирано истраживање, у две различите варијанте. Линкови ка објављеним истраживањима:
1.http://www.blic.rs/Vesti/Politika/222637/Gradjani-najvise-veruju-Tadicu-pa-Nikolicu
2.http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/143043/Glasaju+za+Tomu%2C+a+vole+Jeremi%C4%87a.html . Шта се догодило? Када се лажирају истраживања, вероватно се ради више пробних, радних варијанти – па се усвоји једна, сходно договору са наручиоцем. Тада је наручилац био режим у лику ДС, али је у ДС била у току борба између Јеремића и остатка странке. У то доба Вукадиновић је жестоко подржавао Јеремића. Да ли грешком, или непажњом „Пресу“ је послата једна варијанта истраживања и објављена у понедељак 06.12.2010., а „Блицу“ је послата друга варијанта и објављена је у петак 10.12.2010. Обе варијанте, тог једног истраживања су штимоване, дакле лажне. Како је тада Вукадиновић верно служио Тадићевом и Јеремићевом режиму, читава свињарија је заташкана и није изазвала никакву пажњу. И НСПМ и „Блиц“ и „Прес“ су ћутали као заливени. Писац овог текста је тада објавио текст о овом случају, на сајтовима Видовдана и Фонда Слободан Јовановић (http://www.slobodanjovanovic.org/2010/12/10/nebojsa-bakarec-ja-tebe-%e2%80%9epolitikumom/ http://www.vidovdan.org/aktuelno/5240-2010-12-13-16-10-11). Нажалост, сајт Фонда СЈ више не постоји, а архива Видовдана није доступна. Разлике у једном те истом истраживању су видне и на интернету, али стварна разлика се видела поређењем штампаних издања Блица и Преса.

Код „Блицовог“ Политикума најпопуларнији политичар је био Борис Тадић са 27%, а код „Пресовог“ Политикума нај политичар је био Вук Јеремић, обојица из ДС! Други нај политичар код „Блицовог“ Политикума је био Николић са 21% а код „Пресовог“ Политикума други је Љајић. Трећи нај политичар код „Блицовог“ Политикума је Коштуница са скромних 6,5%, а код „Преса“ трећи је Тадић. И тако даље. Ове две табеле из ова два листа се нигде не поклапају, а да подсетим ради се о једном те истом истраживању „Агенције Политикум“ НСПМ! Што се рејтинга странака тиче код „Блица“ СНС је имао 28,6% а код „Преса“ 34,2%. Разлика свега 6%. Код „Блица“ другопласирана ДС је имала 27%, тек проценат мање од СНС, код „Преса“ ДС има 31,2%. Разлика свега 4%. А приказују исто истраживање. Трећи је код „Блица“ СПС али „Блиц“лукаво не спомиње проценат СПС, код „Преса“ трећи СПС је имао 7,7%. Четврти је код „Блица“ био ЛДП , без процената, а код „Преса“ четврти ЛДП је имао 5,4%. Код „Блица“ су СРС и ДСС су били изједначени са 6% а код „Преса“ СРС је имала 5,2% а ДСС 5,1%. И табеле које приказују ставове грађана према НАТО и ЕУ се разликују. Код „Блица“ за НАТО је било 22,8% а против 57,9%. Код „Преса“ за НАТО је било 21% а против 63%. Код „Блица“ за ЕУ је било 62% а против 26%. Код „Преса“ за ЕУ је било 58% а против 30%. Код „Блица“ табеле о ставу грађана према несврстанима и Русији не постоје а код „Преса“ постоје. Код „Блица“ постоји табела о четири стуба спољне политике а код „Преса“ не постоји. У „Блицу“ није приказана (или не постоји?) табела о успешности министара и загонетна табела „Како странке оцењују политичке личности“. Наравно „Блиц“ је више протежирао Тадића и ДС у приказу истраживања Политикума, а „Прес“ је више протежирао Вука Јеремића. Све ове конкретне старе податке јесте заморно читати, али је то прави доказ како су Вукадиновић и НСПМ, манипулисали истраживањима – под условом да је било какво истраживање било уопште и рађено. То режим није превише занимало. Занимало га је да подаци могу да се прикажу у медијима и да се креира јавно мњење. Тако како је онда Вукадиновић манипулисао истраживањима, тако ради и данас, седам година касније!

Пре тога, да објаснимо зашто је очигледно јасно да је један велики део свих истраживања НСПМ инвалидан. То се односи на истраживања код којих се испитаници анкетирају телефоном. Део укупних истраживања НСПМ је потпуно телефонски, а део је делимично телефонски (половина, трећина…). „Нилсен“ и „Фактор плус“, као ни било која професионална агенција у свету, никада не раде телефонска политичка истраживања. Таква методологија, односно техника истраживања је аматерска и непоуздана. Прво, испитаници воле загарантовану анонимност. Када некога зовете путем фиксног или мобилног телефона, анонимност не постоји. И ако одговоре на питање, испитаници у политичкој анкети, неће дати искрене одоворе из више разлога (страх, нелагодност…). Друго, власници фиксних бројева, нису репрезентативни узорак, из једног разлога. Власници мобилних телефона, такође нису сасвим репрезентативан узорак, из других ралога. То је довољно да учини телефонску анкету неваљаном. И та неваљаност је видљива у резултатима истраживања НСПМ.

Други разлог инвалидности истраживања НСПМ је онај тип грешке из 2002.године који се десио „Стратеџику“, који смо већ помињали. То је структурна грешка. Политичка сврстаност, необјективност, острашћеност… Један политички чинилац, а то Вукадиновић и НСПМ, јесу – два пута су учествовали на парламентарним изборима (2012 – Вукадиновић на листи НОПО и 2016. – Вукадиновић на листи ДСС), дакле, један учесник у политичком животу, изразито политички опредељен – не може бити непристрасан и професионалан истраживач јавног мњења! И ова друга врста грешке је такође приметна у резултатима истраживања НСПМ.

СВЕ ЂОКУОВЕ ЈЕСЕНИ СУ ТУЖНЕ

У октобру ове године НСПМ је објавио резултате „истраживања“ у Београду. Види на:
http://www.nspm.rs/hronika/istrazivanje-nspm-beograd-sns-338-odsto-djilas-jankovic-jeremic-277-odsto-sapic-treci.html . Октобарска анкета НСПМ је рађена методом пола телефон – пола терен. Цитирамо НСПМ: „Истраживање је рађено на узорку од 1.000 грађана у периоду од 25. до 30. септембра. Половина испитаника анкетирана је телефоном, а половина разговорима на терену“. Дакле, половина анкете садржи непоуздане податке из методолошког разлога. Цела анкета садржи непоуздане податке из већ наведеног структурног разлога – пристрасности. Да је то тако очевидно је из самих резултата. Вукадиновић је једну групу странака (СНС, СПС, ДС, СРС) одокативно, грубо спустио испод стварног рејтинга, да би другу групу вештачки подигао (Ђилас- Јанковић- Јеремић, ГГ „За наш град“- Шапић). Да је то учинио, највидљивије је на примеру ДС. Београд и Нови Сад су главна упоришта ДС – још увек. ДС јесте у кризи идентитета, али је немогуће да је ДС на 2,3% у свом главном упоришту – Београду. То би значило да је ДС у Србији испод 1,5%, што није тачно. На протеклим парламентарним изборима 2016., листа ДС је освојила 6,4% у Србији, а у Београду 8,3%. Друга груба манипулација се тиче вештачки подигнутог рејтинга Шапића. Тачно је да се Шапић провлачи испод радара – опозиција га не напада, а власт га не напада довољно. Такође, тачно је да он сам ствара вештачки утисак да не припада ни власти, ни опозицији и све то му користи. Али, имајући у виду умне перформансе и серијске малверзације Шапића и његових блиских рођака, просто је немогуће да је он на 16% у Београду. У сваком случају није изнад 10%. Такође, да поновимо и прецизирамо, резултат имагинарне коалиције „ЂЈЈ“ је нереално висок (27,7%) – стварно се креће до 20%, а резултат СНС је приказан нешто нижим од стварног (33,8%). Такође, велику сумњу изазива чињеница да то октобарско истраживање није презентирано на прави начин – као оно наредно- новембарско. Сам НСПМ то своје истраживање представља само текстуално, на свом сајту, позивајући се на вест агенције „Бета“!!! Нема табела, погача…детаља. Опет се појављује основана сумња – да ли је истраживање уопште спроведено? Наравно, резултате овог истраживања су пренели само „Н1“ и „Курир“.

ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ – ВУКАДИНОВИЋ ОДРЕЂУЈЕ КАНДИДАТА СНС !?!

Осокољен „успехом“ овог „истраживања“, велики влашки војвода Вукадинеску, је у новембру изврцао ново истраживање, још „боље“ од претходног. Види на:
http://www.nspm.rs/istrazivanja-javnog-mnjenja/beograd-%E2%80%93-jesen-2017.html
http://rs.n1info.com/a342785/Vesti/Vesti/Istrazivanje-NSPM-o-izborima-u-Beogradu.html
Овај пут, НСПМ наводи да је две трећине узорка анкетирано на терену, а трећина телефоном. Дакле, трећина узорка је инвалидна – неваљана. И наравно, како да проверимо истинитост навода Вукадиновића о истраживању? Никако! Оно што је боље у овом случају, јесте начин на који је то истраживање презентирано. Приказане су све табеле, сва питања. Међутим, то нас враћа на техничку мањкавост претходног истраживања. Све методолошке, структурне грешке из новембра су и даље ту. Уз све нелогичности. Једна група странака вештачки спуштена, друга вештачки подигнута. Указаћемо и на низ нових нелогичности и грубих мањкавости анкете. Мања нелогичност је необјашњиви податак да је имагинарна коалиција ЂЈЈ (Ђилас, Јанковић, Јеремић) у порасту у односу на октобар (окт-27,7; нов- 28,3). Друга нелогичност је да је и Шапић у порасту (а ујна му је други пут ухапшена, док је против ујака поднета кривична пријава због дивље градње). Трећа нелогичност је да је Бели скоро дуплирао свој резултат у односу на октобар (окт-2,6; нов-4,8). У оба периода Бели, као ни месецима раније, није имао било какве активности. Груба мањкавост новембарске анкете је чињеница, која до сада није забележена у истраживањима јавности. Најјачој странци СНС-у је подметнут кандидат – именом и презименом. Наиме белодано је – то сви медији преносе – да СНС, за сада, не истиче кандидата за градоначелника – већ истиче тимски рад и истиче програм који се спроводи на делу. То је јасно саопштено из СНС и то су пренели сви медији – да СНС неће излазити са именом кандидата за градоначелника пре фебруара 2018. И то није новина, СНС је и за прошле градске изборе најављивао тим људи. Сада је то само још више потцртано – речено је да ће после јануара бити саопштена имена људи у „Тиму за Београд“. Уосталом, на градским изборима се и не бира градоначелник, већ се бирају градски одборници, по пропорционалном систему. Стога је чиста зла намера ставити у анкету било које име из СНС. То је потпуно непрофесионално. Не доноси Влах Вукадиновић одлуку о кандидату СНС. А управо је то Вукадиновић урадио – у анкетно питање подметнуо је име садашњег градоначелника – уместо да стоји само „кандидат СНС“. То до сада није урадила ни једна агенција, у целој историји вишестраначја. Управо је оваква манипулација још један доказ злонамерности и непрофесионалности НСПМ и Вукадиновића. И ту, цела ова новембарска анкета пада. Напросто, из још једног крупног разлога – нетачан податак о имену кандидата – повлачи нетачан резулат СНС у Београду, те тиме нетачне и све остале податке у табели везаној за градске изборе. Поред низа других недостатака (трећина анкете телефонска…).

Такође, нови показатељ накарадности овог истраживања је податак о рејтингу СНС у Србији, у вези питања о парламентарним изборима. Ту НСПМ даје СНС-у свега 44%, док сва истраживања „Нилсена“ и „Фактора плус“, месецима уназад показују да је рејтинг СНС у Србији на 52%. И избори из 2016., и 2017., то доказују. Уз то нереално је подигнут рејтинг ПСГ- приписан му је разултат Јанковића са председничких избора 16%, иако се у том резултату садржи и резултат ДС. Ту је видна још једна мањкавост анкете. У новембру, НСПМ, даје ДС-у, рејтинг за парламентарне изборе, дакле рејтинг у Србији – 5,6% (а у Београду 2,2%). Да поновим, немогуће је да ДС, више него двоструко боље стоји просечно у целој Србији (са Београдом) , него у самом Београду. И поред фактора Ђилас, и поред фактора Шапић. ДС, на пример може да стоји подједнако у Београду и Србији – на пример- 4,6%. Дакле ДС, може бити на ивици цензуса и у Србији и у Београду, али не може имати рејтинг у Београду који је измислио Вукадиновић.

О тој необјективности, острашћености и немогућности да се професионално обављају политичка истраживања јавности сведоче и екстремистичке изјаве двојице лидера НСПМ, пред прошлогодишње изборе, Болека и Лолека политичке аналитике, који и дан данас подржавају Вука Јеремића. Невлах Антонић и Влах Вукадиновић су у својим текстовима чланове и симпатизере СНС назвали „напредњачке хорде штеточина“ (Антонић), док је Вукадиновић у Мишковићевом „Времену“ Вучићеву и напредњачку владавину назвао „структурним фашизмом“!

„Што је грдо по нарави, залуду се реси и маже, ер грдоћа и нарави, тисућкрат се грђа каже“
Иван Гундулић