Објављено 5.09. 2018. на:
САВЕЗ ЗА ПЉАЧКУ СРБИЈЕ
У недељу 2. септембра 2018., основан је Савез за Србију. Ради се о већ виђеном (déjà vu). Ова групација од 10 политичких патуљака и микроорганизама, заиста подсећа на некадашњи ДОС. Има и разлика. Челници ДОС-а, данас се чине невинашцима у односу на ових десет пљачкаша. Већина челника ДОС-а, 2000. године, није се пре тога компромитовала вршећи власт (изузев Д. Михајловића и Н. Човића). Већина од десеторице челника СЗС је у последњих 18 година пресудно учествовала у пљачкању Србије. Можемо их звати „Савез за пљачку Србије“ или „Савез за Ђиласа“ или „Ђиласнежана и девет патуљака“, свеједно је, сви ти називи их тачно описују. Ова десеторица људи представљају најупечатљивију пљачкашку групу у новијој историји Србије. „Достигнућа“ готово свакога од њих су невероватна. Сада су се окупили у покушају да опет пљачкају Србију, заједно! Нису се спонтано окупили, већ их је окупио тајкун Драган Ђилас, намамивши их својим милионима које је стекао махинацијама док је био градоначелник. Тајкун Ђилас ради у сарадњи са тајкуном Шолаком, а обојица примају налоге од шефа ККР, и бившег шефа ЦИА, бившег генерала САД, Дејвида Петреуса. Сва тројица су пословно повезани. Инициравши оснивање овог савеза, Американци и Британци су желели политичку групацију на десном политичком полу. Америчка и британска амбасада усмеравају ову групацију и дају им налоге.
Савез за пљачку Србије су основали Драган Ђилас (нема странку, али наступа као шеф Савеза), Вук Јеремић, председник Народне странке (регистрована странка), Зоран Лутовац, председник Демократске странке (регистрована странка), Бошко Обрадовић, председник Двери (регистрована странка), Милан Стаматовић, председник Здраве Србије (удружење грађана), Борко Стефановић, председник Левице Србије (удружење грађана), Небојша Зеленовић, председник Заједно за Србију (регистрована странка), Јанко Веселиновић, председник Покрета за преокрет (удружење грађана), Славиша Ристић, председник Народног покрета отаџбина (удружење грађана), и Жељко Веселиновић, председник Удруженог синдиката Србије „Слога“ (нерепрезентативни синдикат).
Бивши или садашњи чланови ДС су Драган Ђилас, Вук Јеремић, Борко Стефановић, Јанко Веселиновић, Небојша Зеленовић и Зоран Лутовац. Жељко Веселиновић (Слога) је раније стално био у коалицији са ДС. Бивши чланови ДСС су Милан Стаматовић и Славиша Ристић. Бошко Обрадовић је на последњим парламентарним изборима, са Дверима наступио у коалицији са ДСС.
Ђиласов политички савез није ништа друго него рециклирани Жути картел некадашње Демократске странке, „обогаћен“ десничарима – Дверима и отпадом ДСС-а. По истраживању јавног мњења, из августа месеца 2018.(Фактор плус), Ђиласов СЗС има 9,6 одсто подршке грађана. Појединачно свако од њих тежи: Драган Ђилас 2,5 одсто, Двери 2 одсто, Народна странка 2 одсто, Демократска странка 1,5 одсто, Слога 0,5 одсто, Заједно за Србију 0,5 одсто,
Здрава Србија 0,5 одсто, Народни покрет Отаџбина 0,3 одсто, Левица Србије 0,2 одсто и Покрет за преокрет нула одсто. Из овога се лако може закључити да се ради о коалицији политичких патуљака или чак микроорганизама. Такође ова коалиција због политичке разнородности и несагласја нема и вероватно неће ни имати било какву синергију. Сетимо се да је својевремено Демократска странка у време док су у њој били Ђилас, Јеремић, Стефановић, Лутовац, Веселиновић и Зеленовић, Двери називала фашистима, а Двери су ДС називале издајницима и припадницима геj покрета. Каквим су идајницима називали функционере ДС челници НП Отаџбина Марко Јакшић и Славиша Ристић, знају стотине чланова некадашњег Главног одбора ДСС. Ради се о бескорисном и непринципијелном удруживању левичара или социјалдемократа из бивше и садашње ДС, са делом деснице, негадљиве на компромитовани Жути картел и Ђиласове паре. Једино што их повезује је паразитска свест да само удружени могу прећи цензус ,и мржња према Вучићу.Такође, синергије неће бити и због тога што су се готово сви лидери Савеза, екстремно компромитовали вршећи власт у последњих 18 година (неки и даље врше власт на локалном нивоу). Велика је вероватноћа да ће још неке микространке приступити Ђиласовом савезу. По наклоности исказаној са обе стране, томе је најближи ДСС, који је за крај септембра најавио изјашњавање о приступању Ђиласовом савезу.
Поред свега што сам навео појавиће се и следећи проблеми. Већину у Ђиласовом Савезу чине „жути“- њих седморица. Пре или касније, доћи ће до тога да ће они прегласати осталу тројицу.
Проблем је и то што све конце у овом савезу држи Ђилас. Он је десетоструко богатији од следећег богаташа, Јеремића. Остали имају драстично мање средстава, а тиме и моћи. Сви изузев Јеремића ће практично бити Ђиласове слуге. Такође, суштински та коалиција од ДЕСЕТ ентитета, је опсена, магла и лаж. Неку мању специфичну тежину имају Ђилас (око 2,5 одсто), Народна странка(око 2 одсто), Двери (око 2 одсто) и ДС (1,5 одсто). Осталих 6 чинилаца СЗС су патуљасте, комби странке, које имају подршку грађана која се мери промилима а не процентима. То су само украси за попуњавање броја и за маркетиншке сврхе (имиџ о бројности, снази…), до тренутне, наводно импозантне бројке од 10 чланица Савеза.
Недавно је на левом политичком полу основан је опозициони савез под именом „Грађански блок 381“, у који су ступили Покрет слободних грађана (ПСГ), Зелена еколошка партија – Зелени, Мађарски покрет, Шумадијска регија и Коалиција Толеранција. Председник ПСГ Саша Јанковић је изабран за председника овог покрета. По истраживању јавног мњења, из августа месеца (Фактор плус), ПСГ има 3,6 одсто подршке грађана. Остали из ове групације заједно имају око 1 одсто. Инициравши оснивање овог савеза, Американци и Британци су желели политичку групацију на левом политичком полу.
Изван политичких савеза су следеће опозиционе странке – СРС, СПАС (Александар Шапић), ДСС (Милош Јовановић), СДС (Борис Тадић), Нова (Зоран Живковић), ЛДП (Чедомир Јовановић), ЛСВ (Ненад Чанак), Нова Србија (Велимир Илић) и удружења грађана – ДЈБ (Бранислав Михајловић), НДБГ (Не давимо Београд), ДПС- Државотворни покрет Србије (Слободан Самарџић) и Покрет Центра (Татјана Мацура – екс ДЈБ). Бивши чланови ДС су Зоран Живковић, Борис Тадић, Александар Шапић и Чедомир Јовановић. Бивши или садашњи чланови ДСС су Слободан Самарџић и Милош Јовановић.
Појединачно, странке или удружења које истраживања јавног мњења не виде имају заједно 5,3 одсто подршке грађана: НДБГ (Не давимо Београд) 1,0 одсто, ДЈБ (Бранислав Михајловић) 1,0 одсто, ЛСВ (Ненад Чанак) 0,8 одсто, ЛДП (Чедомир Јовановић) 0,5 одсто, Нова Србија (Велимир Илић) 0,5 одсто, Нова (Зоран Живковић) 0,2 одсто, Покрет Центра (Татјана Мацура – екс ДЈБ)0,2 одсто, и ДПС- Државотворни покрет Србије (Слободан Самарџић) 0,1 одсто подршке грађана (плус 4 партнера ПСГ- 1 одсто). Из овога се лако може закључити да се и овде ради о политичким патуљцима или чак политичким микроорганизмима.
По истраживању јавног мњења, из августа месеца (Фактор плус) , СНС има 54,8 одсто подршке грађана, СЗС (9,6), СПС (9,3), СРС (4,3), ПСГ (3,6), ПУПС (3,4), СДПС (2,4),СНП (2,0),СПАС- Шапић –(1,8), ДСС –(1,8), СДС- Бориса Тадића (1,7). По том истраживању све остале странке заједно имају 5,3 одсто.
Урнебесни програм Ђиласовог Савеза
Испразност, површност и демагогија Програма Ђиласовог савеза су брзо откривени. Што се мене тиче видим да су аутори Програма Савеза за пљачку Србије, скраћено и невешто рециклирали програм Бернија Сандерса. Најубитачнији у разоткривању ове Ђиласове преваре је био угледни економски аналитичар, Миша Бркић. Он је о Програму Савеза за пљачку Србије рекао следеће:“ Баук кружи Србијом – баук демократског социјализма. Нови баук, да парафразирамо Комунистички манифест, упакован је у Програм „30 тачака“ (…) новостворене коалиције Савез за Србију.(…) Зато не чуди што тај економско социјални део „Програма 30 тачака“ одсликава сву конфузију у главама политичке елите која претендује на власт у поствучићевској Србији и одсуство визије Србије као државе способне да одговори изазовима модерног технолошког развоја и нове индустријске револуције.(…) Уместо визије иновативног друштва и државе, с прецизним идејама, корацима и мерама, у Програму се нуде старе и рециклиране антиглобалистичке вредности препаковане у шљаштећу амбалажу демократског социјализма. Чак је очувано и базично име старих социјалистичких програма – „нова економска политика“ (тачка 9), такозвани НЕП, тако омиљена и много пута касније цитирана фраза Владимира Иљича Лењина. „Програм 30 тачака“ личи на стари обожавани „ђубретарац“ којег су мољци опасно избушили и који се још само ову зиму вади „из нафталина“ и носи као модни хит. Дух и смисао „нове економске политике“ Савеза за Србију одишу државним интервенционизмом, излизаном популистичком филозофијом редистрибуције дохотка и неговањем рентијерског (клијентелистичког) друштва. И све то с машницом демократског социјализма, који заступа тезу системске трансформације капитализма у социјализам, а нарочито преношење капиталних ресурса у колективно власништво, као да до сада није у пракси доказано да је приватно власништво ефикасније од друштвеног или државног“.
Компромитовани лидери Савеза за пљачку Србије
1. Драган Ђилас, шеф Савеза. Бивши председник ДС. Бивши Директор народне канцеларије. Бивши министар за НИП. Бивши градоначелник. Бавећи се политиком Ђилас је устостручио своје богатство, на неколико стотина милиона евра. Када је смењен, оставио је кумулативни дуг Београду, од 1,2 милијарде евра! Док је обављао државне функције сумњичи се да је починио следеће малверзације путем злоупотребе службеног положаја или трговине утицајем: прекомерни трошкови за радове на реконструкцији Булевара у износу од 6 милиона евра, куповина 200 Соларисових аутобуса, уместо Икарбусових, чиме је град оштећен за 11 милиона евра, уградња екстремно лоших подземних контејнера, на шта је Ђилас потрошио 6 милиона евра, незаконита градња „Куће Великог брата“ на земљишту дечије установе „Пионирски град“, огромни и непотребни трошкови градње моста преко Аде, увођење катастрофалног система «Бус Плус», непотребно доношење Регулационог плана за спорно подручје Луке Београд крајем децембра 2012., што је био Ђиласов новогодишњи поклон притвореном брату тајкуну Мишковићу, доношење Одлуке, крајем децембра 2012., о отписивању камате на порески дуг правним лицима у износу од око 80 милиона евра, чиме је Ђилас Мишковићу упутио још један новогодишњи поклон, тежак око 50 милиона евра (процењени каматни дуг Мишковићевих фирми). Ђилас је одсуствовао са свих седница Скупштине града у претходном мандату, а узимао је одборничку накнаду 4 године. Док је био градоначелник Ђилас је псовао и вређао одборнике опозиције. Ђилас је у децембру 2014. био изазивач породичног насиља, над бившом супругом и бившим тастом. Тада је нанео телесне повреде пензионеру Слободану Пелевићу, бившем тасту (Весна Станојевић, координаторка сигурних кућа је изјавила тим поводом:“С којим правом Ђилас малтретира (ван)брачног партнера, а камоли њеног родитеља?! Ето, ко нам је био на важним државним функцијама. То су страшне ствари, за сваку осуду, за затвор“). Функционери ДС су на састанцима снимали Ђиласа у време кампање за председника ДС, и те снимке поставили на Јутјуб, 2012. Ђилас говори о увођењу самовлашћа у странку, о подели плена, дели савете о корупцији, каже да ће газити неистомишљенике, прети свим непријатељима (а то је свако ко хоће у нечему да га спречи – по његовим речима). Данас, али и између фаза хваљења, Ђилас говори све најгоре о Вучићу. Лицемер Ђилас крије да је Вучића хвалио више пута, увек из интереса. Први пут 2013.,хвалио га је у нади да ће остати градоначелник. Други пут 2015.,да би остао председник КСС. У августу 2013. године, на снимку са сајта ДС, Ђилас хвали Вучића и пројекат Београд на води, и каже да је постигао консензус о томе са Вучићем. У јулу 2015., Ђилас је дао интервју за „Ало“ у коме хвали Вучића. Тада је Ђилас рекао:“ Политика ме не занима (…) Тек после кошарке ми не пада на памет да се враћам у ту арену. Нећу да дозволим да ме политика поједе и да због тога трпе моји најближи“. О Вучићу је Ђилас тада рекао:“У коректним смо односима, чујемо се често (…)“. На питање:“Да ли је Вучић тренутно наш најбољи политички играч?“ Ђилас је одговорио :“Што се тиче талента за бављење политиком и посвећености том послу, апсолутно. Зар је проблем рећи оно што сви виде? Има јаку енергију, улаже огроман труд“. До сада је ухапшено и процесуирано око 50 Ђиласових бивших страначких, градских функционера и других сарадника на челу са Александром Бијелићем, бивши Градским менаџером. Сви заједно су оптужени да су оштетили Град Београд за око 10 милиона евра – у осам корупционашких афера. У Извештају ДС о контроли трошења финансијских средстава из новембра 2017. године, Ђиласа оптужују да је опљачкао и ДС.
2. Вук Јеремић, бивши министар спољних послова (од 2007.до 2012.). Председник Народне странке. Вук Јеремић није имао снаге да оснује своју, већ је купио постојећу странку. Јеремић је оснивач и председник НВО ЦИРСД. Јеремић је оснивач и власник „Вук Јеремић ПР Агенције за консалтинг“. Резултати бившег министра Јеремића су поражавајући – независност Косова признала је 91 држава. Јеремић, Тадић и Б. Стефановић су прихватање независности лажне државе Косово од стране Србије, довели до нивоа од 99%. Вук Јеремић је успео да преговоре о КиМ пренесе из надлежне УН, у ненадлежну ЕУ. Јеремић је 2008. успешно потурио домаћој јавности мисију Еулекс, представивши је као мисију УН. Јеремић је пред Скупштином УН, неспорно питање суверенитета Србије учинио спорним, штеточинским предлогом Резолуције којом се тражи мишљење МСП (ICJ) о легалности једнострано проглашене независности Косова. Током петогодишњег мандата Јеремић је на своја луксузна министарска путовања потрошио више од 3,6 милиона евра из буџета. Јеремић је себи доделио и 55.000 евра дневница, чиме је дуплирао износ своје петогодишње плате. ДРИ је још 2011. утврдила незаконито пословање МСП на челу са Јеремићем, при куповини девиза преко мењачнице “Транге-франге“ и при плаћању према фирми “Аероклуб” у укупном износу од око 360.000 евра. Јеремић је за 5 година туристичког министровања (1820 дана), на службеном путу провео око 960 дана – преко 2,5 године! Према подацима МСП, за 5 година Јеремић је на авионске летове потрошио више од 3.330.000 евра, а на ноћења у најелитнијим хотелима преко 220.000 евра. Штетним уговором који је 2012. године Јеремић потписао са „Енергопројектом“, Србија је оштећена за више од 5,2 милиона евра, тврди „Антидот“. Од 2013., па до 2017., на личне рачуне Вука Јеремића, на рачуне његове ПР Агенције и на рачуне његове НВО ЦИРСД, из страних извора уплаћено је преко 7.000.000 долара.
Најзначајнији донатори Јеремићевог ЦИРСД-а су:
из Хонг Конга:
“State Energy HK Limited”- 2.970.000 УСД,
“China Energy Fund Committee” – 1.000.000 УСД,
“Fei Ying International Limited” – 300.000 УСД,
из Уједињених Арапских Емирата:
“Horizon Companies Est Admin” – 200.000 УСД,
из Монака:
“Brownstones Investment“ – 200.000 УСД,
из Катара:
Катарска Мисија при УН -120.000 УСД,
катарска Амбасада у Берлину -200.000 УСД,
са Девичанских острва:
“China Environmental Energy Holdings” и
“Estix Technology Corporation”- 600.000 УСД,
из Швајцарске:“Smart Engineering Ltd” – 180.000 евра.
Уз још неколико мањих донација укупан прилив на рачуне ЦИРСД-а, у периоду 2013-2016. године, достигао је 5.957.000 долара! На рачун “Вук Јеремић ПР Агенције“ из различитих извора уплаћено је 1.335.000 долара! У емисији „Прави угао“ на РТВ, 29.12.2016.,на питање о донаторима ЦИРСД, Јеремић је изнео неистину:“Огромна већина финасирања је дошла од изузетно респектабилних великих међународних корпорација које не послују у Србији нити имају планове да послују“. Истина је да најмање две корпорације из Кине, које финансирају ЦИРСД, послују у Србији , најмање 6 година. Још 2011. Јеремић је присуствовао потписивању „Протокола о сарадњи за градњу ТЕНТ Б3“, између ЕПС-а и „China Environmental Energy Holdings“. Ова кинеска компанија је до сада уплатила ЦИРСД-у 600.000 долара. Остале кинеске компаније су уплатиле око 5,6 милиона долара Јеремићевом ЦИРСД-у, и „ПР Агенцији“! У свету су до сада ухапшена четири ЦИРСД-ова и Јеремићева блиска пословна сарадника, Шеик Тидијан Гађио и Патрик Хо у САД, Емилијо Лозоја у Мексику, и Ји Ђинминг у Кини. Оптужени су за тешке случајеве корупције.
3. Борко Стефановић, председник удружења грађана „Левица Србије“. Обављао је функцију секретара Председништва Демократске странке. У Влади Мирка Цветковића био је политички директор у Министарству спољних послова Републике Србије и Шеф преговарачког тима за разговоре са такозваном самопроглашеном Републиком Косовом (Приштином). Сви споразуми које је он потписао су апсолутно ишли на штету Србије (Споразум о прихватању царинског печата, Споразум о катастру, Споразум о матичним књигама, Споразум о граничним прелазима…). Уз Тадића и Јеремића он је највећа штеточина, која је довела признање лажне државе Косово, до коте 99%. У априлу 2016. године променио је име у Борко из Борислав, због тога што РИК није хтео да прихвати листу Левице Србије! Тиме је ушао у анале глупости. Такође, он је Демократској странци достављао податке о махинацијама министра Вука Јеремића, па се њих двојица неописиво мрзе.
4. Бошко Обрадовић, председник Двери, народни посланик. Крајем деведесетих Обрадовић је писао хвалоспеве фашисти, Димитрију Љотићу и објављивао је текстове у љотићевском часопису „Нова искра“.Чим је дошао на чело Двери, Бошко Обрадовић је из странке избацио све неподобне. Прво избацио свог пријатеља и некада првог човека Двери, Владана Глишића. Глишићевој супрузи, Лидији, која је била функционер Двери и запослена у инфослужби, нови лидер је „хришћански“ уручио отказ. Чувени су стари плакати Двери на којима су усликани дверјани са својим породицама, под слоганом: „Ми нисмо партија – Ми смо породица“. Од тога није остало ништа. Већина људи са тог плаката и фотографије више није у Дверима. Прохујали са „фирером“, како је Глишић назвао Обрадовића. Сада је слоган Двери: „Ми смо партија – Ми нисмо породица“. Током избора 2016., Обрадовић и два функционера Двери су вређали чланове РИК-а, и физички су напали чланицу РИК-а, Мају Пејчић. Обрадовић је то хладно негирао и поред снимака. У септембру 2017., медији су известили да су активисти Двери тукли две новинарке ТВ Пинк-а, Гордану Узелац и Мару Драговић, током протеста Двери испред ТВ Пинк. „Новости“ су известиле:“Инцидент припадника покрета на чијем је челу Бошко Обрадовић испред зграде ТВ Пинк у Београду. Физички брутално нападнуте Гордана Узелац и Мара Драговић. Узелчева је одмах после напада збринута у Ургентном центру“. Главни и одговорни уредник Информативног програма ТВ Пинк Горан Гмитрић је изјавио:“Гоца је нокаутирана, у Хитној помоћи је, а Мара је добила ударац песницом у потиљак. Очекујем да ће реаговати новинарска удружења. Ово је дивљачки и бруталан чин, новинаре на задатку су напали. Ово је ужасан догађај“. Иначе, у том протесту Двери су учествовале и „Здрава Србија“ Милана Стаматовића и синдикат „Слога“Жарка Веселиновића. Бошко Обрадовић је негирао инцидент, иако постоје снимци о нападу на новинарке. У октобру 2017., сви медији су известили (нпр.“Новости“) да је Бошко Обрадовић на силу упао у кабинет председнице Народне скупштине, Маје Гојковић . “Новости“:“Бошко упао у Мајин кабинет! Посланици Двери вербално напали председницу Скупштине. Гојковићева: „Фашистичко схватање парламентаризма“. „Посланици Двери упали су у уторак у кабинет председнице Народне скупштине Маје Гојковић, а њихов лидер Бошко Обрадовић ју је вербално напао вичући и на њу и на њене најближе сараднике. Инцидент без преседана десио се само дан пошто је Обрадовић, незадовољан што га је Гојковићева казнила да 20 дана не може да буде у сали, најавио да ће се герилски борити против власти и поручио „да им неће бити пријатно када нас сретну““. Председница парламента је изјавила:“Обрадовић је улетео у канцеларију, почео да виче и вређа. Утом су упала и друга два посланика Двери и показали су како изгледа фашистички начин схватања парламентарног живота у Србији. Сама сам успела све троје да физички избацим из канцеларије. Поносна сам на то зато што ћу на сваки начин заштитити и парламент и запослене, а тиме и демократију. Нећу дозволити да се напада било која жена овде. Не мислим само на себе, већ на све сараднице и припаднице службе обезбеђења“. Председница Народне скупштине је у расправи у Скупштини изнела податак да ју је Обрадовић грубо ухватио за руку у кабинету и да јој је нанео лаке телесне повреде, и показала је модрице на надлактици. Шеф Двери Бошко Обрадовић је тада изјавио да председница Скупштине „лаже“ да је добила модрице и оценио је да их је сама себи нанела. У новембру 2017. током седнице Административног одбора, у Скупштини Србије, Бошко Обрадовић је пред камерама многих медија, мишем од лап топ рачунара гађао Александра Мартиновића, председника Административног одбора и шефа посланичког клуба СНС, погодивши га притом у лице. Медији су известили („Политика“нпр.) да је лидер Двери на излазу из сале кренуо према председнику Административног одбора да се са њим физички разрачуна, али да је спречен тежи инцидент. Обрадовића је задржао Владимир Ђукановић (СНС). Сам Обрадовић је изјавио: “Миш је сам напао Мартиновића и ујео га за нос!“. Овде имамо низ од четири насилна догађаја у којима је Обрадовић оптужен за физичко и вербално насиље. Сваки пут је Обрадовић негирао своју одговорност. Сасвим је јасно да се ради о особи која не може да контролише своје насилно понашање. А ради се о председнику једне парламентарне странке и народном посланику. При томе Обрадовић је човек који заговара породичне вредности. По њему, изгледа да су „породичне вредности“ – физичко и вербално насиље, напади на жене (Маја Пејчић, Гордана Узелац, Мара Драговић, Маја Гојковић), напади на службена лица и новинаре, док обављају свој посао. И на крају, у августу 2018., медији („Република“ и „Српски телеграф“) су известили да су поднете кривичне пријаве Агенцији за борбу против корупције против лидера Двери Бошка Обрадовића и још 12 његових најближих страначких сарадника, због тога што се сумњиче да су починили неколико кривичних дела, између осталог и проневеру више од 30 милиона динара добијених из републичког буџета. У пријави је наведено: „Предузетничке фирме су Дверима фактурисале робу и услуге које у стварности нису ни предузете, а потом су исплаћене износе подизали у готовини и новац давали Обрадовићу и Димовићу. Тако је током изборних кампања за парламентарне изборе 2016. и председничке 2017. избегнута обавеза враћања у буџет неутрошених пара. По том основу је направљен укупан фиктивни промет, односно оштећен је државни буџет за 30,47 милиона динара“. Приступањем Двери Ђиласовом савезу за пљачку, Бошко Обрадовић је постао Ђиласов слуга.
5. Жељко Веселиновић, председник нерепрезентативног синдиката „Слога“. У јулу 2014., именован је за саветника председника Покрајинске владе и лидера Демократске странке (ДС) Бојана Пајтића. Удружени синдикати Србије „Слога“ су 16.07.2014.,Одељењу за привредни криминал МУП-а поднели кривичну пријаву против свог лидера Жељка Веселиновића, због тога што је, како су тврдили, ненаменски трошио синдикална финансијска средства. Веселиновић је „највећи домет“ остварио вербалним линчовањем и вређањем путем Твитера. Вређао је покојног Патријарха Павла, Роме, припаднике ЛГБТ популације и председницу општине Савски Венац, Ирену Вујовић. Напад на Ирену Вујовић је био бестијалан, и имао је циљ да изазове својеврсну грађанску или цивилну смрт. Жртва је дискриминисана, оклеветана, извређана – путем друштвених мрежа. На седници Скупштине града, одржаној 26. јуна 2018., Веселиновић је направио још један скандал. У скупштинску салу је унео мегафон, и почео да урла у њега несувисле простоте (како је седница била при крају, није било камера да то забележе).
6. Милан Стаматовић. Председник општине Чајетина већ 14 година. Пре тога је четири године био Предсеник извршног одбора СО Чајетина. Био је високи функционер ДСС од 2000., до 2014. Милан Стаматовић је две година био други човек Српске народне партије-СНП- Ненада Поповића, која је коалициони партнер СНС још од избора 2016. Тако је Стаматовић бар годину дана подржавао СНС и Вучића, иако то крије. Напустио је СНП у марту 2017.,када се кандидовао за председника Републике и освојио смешних 1,15 одсто подршке (12.000 гласова). Његова супруга је власница туристичке агенције „ТАС“, од 2006. године. Његова ћерка је власница НВО „Афирмативни центар за едукацију младих“. Све то згодно дође у општини којом суверено влада Милан Стаматовић, дугих 18 година. Стаматовић је 2012. године прекршио Закон о буџетском систему због чега му је суд три године касније изрекао новчану казну. У јануару 2014. године ДРИ је поднела кривичну пријаву против Стаматовића због тога што је из општинског буџета потрошено 23 милиона динара више него што је предвиђено. У априлу 2014. године је осуђен због повреде части и угледа па је морао да плати казну од 300.000 динара одштете и око 70.000 динара судских трошкова. Да би прикрио махинације у општини Чајетина, износио је неистине о Андреју Вучићу. Веома је чудно да један човек успева да буде 18 година на челу једне турбулентне општине, каква је Чајетина. По речима самог Стаматовића Чајетина је легло инвеститора криминалаца. Оно што знамо је да се већ деценијама (за вођства Стаматовића) на Златибору инвазивно и недозвољено гради. Није ли индикативно да Стаматовић опстаје чак 18 година на челу Чајетине? Како? Тако што сарађује са инвеститорима криминалцима? Општински одбор СНС-а из Чајетине тешко оптужује Стаматовића, цитирам: „Председник најзадуженије општине у Србији, општине Чајетина, Милан Стаматовић, човек против кога се у Тужилаштву за организовани криминал води поступак под основаном сумњом да је као организатор криминалне групе оштетио буџет Републике Србије у износу од 61 милион евра опет је имао изливе поштења и патриотизма у својим саопштењима. Греши Милан Стаматовић ако мисли да ће најгорим увредама и лажима против председника Србије скренути пажњу са оптужбе да је као организатор криминалне групе доносио бројне незаконите одлуке везане за планска документа, регулисање намене зељишта на Златибору, фалсификовање докумената, легализације објеката мимо Закона и многих других противзаконитих радњи. Највећи трговац српском земљом непосредном погодбом, патриота до последње продате златиборске парцеле, љубитељ безакоња, мрзитељ поступка јавних набавки дели лекције“. Ван тога, запитајмо се сами није ли нездраво да неко влада једном општином пуних 18 година? Није ли суштина демократије у смењивости функционера? Стаматовић очигледно има намеру да доживотно влада Чајетином, пошто мења странке као чарапе, али власт у Чајетини не испушта 18 година. Учлањењем у Ђиласов савез за пљачку, Стаматовић је постао Ђиласов слуга.
7.Зоран Лутовац, председник Демократске странке. Он је није компромитован једино због тога што никада у последњих 18 година није обављао неку важну државну функцију. Обављао је низ протоколарних (амбасадор) и трећеразредних функција (члан УО Завода за уџбенике и наставна средства). Ни у ДС није имао неку значајнију функцију до 2012.(члан Полит савета). Ради се о човеку безначајне биографије и без достигнућа. У Тадићево доба, иако је члан ДС од 1996.,и функционер ДС од тада, медијима је подметан као независни политички аналитичар. И сви су то прихватали, пошто је и тада представљао маргиналну политичку личносту држави и ДС, па то нико није оповргавао. Међутим, индикативно је да Лутовац крије у својој биографији на сајту ДС, да је био амбасадор Србије у Црној Гори између 2008. и 2013.године.За шефа ДС је изабран захваљујући мешетарењу и помоћи Драгана Ђиласа, и чињеници да се ДС налази у очајном положају, па су се делегати ДС руководили синтагмом – дај шта даш. Лутовац то није ни крио и после свог избора је присуствовао прослави коју му је уприличио Ђилас, у једном скупом ресторану. Сликали су се за медије, загрљени и озарени.
8.Небојша Зеленовић, председник Заједно за Србију (регистрована странка). Градоначелник Шапца већ 4 године. Био је народни посланик у Скупштини Србије у сазиву од 2012. до 2014. године. Био је члан ДС, до тренутка када је Извршни одбор ДС у јануара 2013. године искључио његовог ментора злогласног Душана Петровића из ДС. У марту 2018.,делегација Града Шапца, на челу са градоначеником Небојшом Зеленовићем била је у званичној посети лажној држави Косово и граду Пећи, мимо било каквих овлашћења. Тиме је председник ЗЗС и Ђиласов послушник, показао да признаје лажну државу Косово. Домаћин Зеленовићу, био је Газменд Муџахери, градоначелник Пећи, и у ту част организовао је специјални пријем за „браћу из Шапца“! Против Небојша Зеленовића ДРИ је поднела кривичну пријаву због тога што је Град Шабац ненаменски потрошио 5 милиона евра из буџета за 2015. годину. Постоји основана сумња да је заједно са Душаном Петровићем, организовао фалсификовање изјава грађана за изборе 2016., на две локације. У Шапцу, и у једној мањој маркетиншкој агенцији у Београду, која је радила за потребе ЗЗС. Ради се о човеку још безначајније биографије од Лутовчеве и без икаквих достигнућа.
9.Славиша Ристић, председник Народног покрета отаџбина (удружење грађана). Народни посланик (мандат ДСС). Бивши функционер ДСС. Бивши председник општине Зубин Поток. Напустио ДСС са Сандом Рашковић Ивић. Члан је посланичког клуба којим управља Вук Јеремић. Народни посланик Славиша Ристић упутио је 28. јуна 2018.,председнику Русије писмо, у којем председнику Србије Александру Вучићу прети да ће, уколико покуша да постигне споразум са Приштином, завршити као убијени премијер Зоран Ђинђић. Председница Народне скупштине Маја Гојковић, је најоштрије осудила Ристићеве претње: „Најоштрије осуђујем претње које је народни посланик Славиша Ристић упутио председнику Републике Србије Александру Вучићу“. Министар одбране Републике Србије, Александар Вулин је рекао:“Народни посланик Славиша Ристић је позвао на убиство Александра Вучића (…)“. Најмање што можемо је да се упитамо, чему уопште слање било каквог писма Путину, због тога што то делује нушићевски комично? И још горе, чему злобне претње Вучићу, да ће проћи као Ђинђић? А сам Ристић је на главним одборима ДСС онолико пута вређао Зорана Ђинђића. Учлањењем „Отаџбине“ у Ђиласов савез за пљачку, Славиша Ристић је постао Ђиласов слуга.
10.Јанко Веселиновић, председник Покрета за преокрет (удружење грађана). Бивши члан ДС. Бивши члан Тадићевог СДС. Бивши посланик. Најмаргиналнија и најбезначајнија личност у Ђиласовом савезу. Човек без својстава. Човек без биографије и достигнућа.
Достојевски је рекао: „Има људи који свесно прелазе преко своје савести“.То за ову десеторицу не важи. Они савести немају.
Бакарец. Политика 