Објављено у октобру 2019. у листу „Политика“

Нови Арнауташи – бивши Срби

Ванредни избори на КиМ су показали да се историја понавља, у погледу преверавања од стране Срба. Деловање Коалиције „Слобода“, Ненада Рашића (лидер ПДС), Драгише Мирића (лидер НПК), Раде Трајковић и Славише Петковића (независни кандидати на листи„Слободе“), али и СЛС (лидер Слободан Петровић) и ПКС (лидер Александар Јаблановић) је потпуно у складу са албанском и Куртијевом политиком. Те формално српске, а суштински проалбанске микропартије су освојиле до 6 одсто српских гласова (3.419), у односу на 94 одсто гласова „Српске листе“ (52.620), по привременим резултатима. Истовремено, проалбанске српске странке подржава део српске опозиције окупљен око Ђиласа, Јеремића, Обрадовића и Трифуновића. Највећа узданица Албина Куртија, у спровођењу противуставног плана да не дозволи улазак незаобилазне „Српске листе“ у владу Косова, је Ненад Рашић, Куртијев кандидат за „српског“ министра. Тим поводом Курти је недавно изјавио:“Зашто би у владу, на пример, узео Рикала кад имам овде Ненада Рашића“ и “Не могу да не преферирам више Србе који не говоре „Косово и Метохија“ или „привремене косовске институције“, и који ОВК називају терористима“. Ненад Рашић је Српску листу, односно 94 oдсто Срба на КиМ назвао „монструмима“, а Косово „најмлађом државом“, у свом споту на албанском језику, који је служио подилажењу Албанцима и Куртију лично (министарско место мора да се заради исто као и 20 сребрњака). Вратимо се сада понављајућој историји и питању преверавања, односно арнаућења Срба, тј. настајању великог броја Албанаца на КиМ, посебно у 18. и 19. веку. Велики део Албанаца на КиМ, у доба турске владавине је „настао“ албанизацијом, арнаућењем самих Срба. Треба разумети да су се ти Срби арнаутили под притиском страшних турских и албанских зулума (за разлику од савремених проалбанских Срба који то раде да би остварили материјалну корист). Јован Цвијић је утврдио да је у „Старој Србији“ (Рашка област, КиМ, Вардарска Србија – Македонија), почетком 20. века, било око 900.000 Срба, од којих је 300.000 било муслиманске вере (!), да је „Арнауташа“ (поарнаућених Срба) било око 200.000, а број Албанаца је проценио на око 300.000 – 400.000. Пошто су „Арнауташи“ преко Албанаца, а не од Турака, примили ислам, ови су сe бивши Срби за сразмерно кратко време албанизовали, примивши име, албански језик, обичаје, а коначно и свест. Као што je чест случај са конвертитима, чин преверавања створио je непријатељство према старој средини; исламизовани и албанизовани Срби (Арнауташи) били су потом најборбенији, ударни део албанске народности. У тим временима Срби су се арнаутили постепено. У првом кораку су примили ислам. У другом су престали да себе сматрају Србима, већ Арнаутима (Арбансима), и у трећем кораку су прелазили на албански језик и обичаје. У току тих корака обавезно је долазило и до промене породичног имена (презимена) и давања албанских имена потомству. Данас на КиМ уочавамо нове почетне процесе арнаућења. Више није потребан постепени процес арнаућења, из турског доба. Данас, Нови Арнауташи (а бивши Срби), попут Рашића, Трајковићеве, Петковића, Мирића, Петровића, Јаблановића и других, треба једино да прихвате албански политички програм (чланство Косова у УН, пуно признање Косова од стране Србије, да Србија не добије ништа заузврат – једнострани компромис, тј. компромис који то није, Срби као грађани другог реда и реметилачки фактор, уједињење са Албанијом, онемогућавање повратка расељенима, отимање све српске приватне и државне имовине, отимање свог српског културног и духовног наслеђа, територијалне претензије спрам Прешевске долине, принудити преостале Србе на исељавање са КиМ). То су они у протеклој кампањи и учинили. Остатак процеса арнаућења ових проалбанских Срба уследиће у наредним годинама и деценијама. Као што видимо тај број потенцијалних Нових Арнауташа износи око 3.400. То није мали број, ако то посматрамо као почетни број Нових Арнауташа на КиМ. Занимљиво је да део албанске политичке јавности на КиМ (Тачи, Весељи и ДПК), указује на српске корене Албина Куртија, чија породица по оцу, потиче из некада давно српског села Владимир, поред Улциња, оптужујући га да се некада звао(?) Владимир Куртовић! Немогуће је не приметити да екстремистичка и шизофрена политика Албина Куртија, неодољиво подсећа на политику Ђиласа, Обрадовића, Јеремића и Трифуновића. Уосталом, сва петорица су на истом задатку – желе насилну промену власти у Србији и желе да униште Српску листу!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s