(Текст је објављен у листу „Политика“ 27.5.2020.)

Научили смо да су колективна права важнија од индивидуалних. Научили смо како да се носимо са оваквим изазовима. Ми у Србији смо схватили да су животи важнији од свега осталог, и да то остало почива на животима, па и економија. Спасавајући животе, спасавате целу државу од слома, па и економију. Неки у свету то нису схватили. Тамо зараза хара, систем се слама, а људи умиру десетоструко више. Зараза је истовремено спојила и поделила планету. Колективни имунитет се тешко стиче, стога се тај метод борбе против заразе показао као потпуно промашен. „Имунитет крда или јата“ треба препустити кравама, овцама, свињама и кокошкама. То није за људе, зато што десетоструко повећава број мртвих. Оклевање у примени мера кошта хиљаде, десетине хиљада, чак стотине хиљада живота – како у којој земљи. Жан Ростан, француски научник и академик, је тим поводом лепо приметио: „Убијеш ли човека, убица си; убијеш ли хиљаде људи, освајач си; убијеш ли их све, Бог си“. Неки су ипак пригрлили и „имунитет крда“ и оклевање. У рату против короне, својеврсном „трећем светском рату“ победила је Кина, без испаљеног метка. Али и Србија, Вијетнам, Словачка, Мађарска… Дисциплином, организованошћу, колективном свешћу. Исток је победио запад. Запад је слаб, и има лош здравствени систем, упркос богатству.

            Пред пошашћу наше пређашње жеље и похлепе су деловале сасвим приземно и прозаично. Схватили смо колико је било драгоцено време које смо проводили са ближњима. Стекли смо боље хигијенске навике. Дисциплинованији смо. Све више увиђамо да религија не помаже у борби против природних недаћа, што епидемија јесте. Пацијенте не спашавају свештеници, хоџе, или рабини, већ медицинско особље – лекари, сестре, хигијеничари. Они више вреде од свих „селебритија“ и ВИП-оваца заједно. Крузери, домови за старе на западу, и велики градови су смртоносне клопке у случају епидемије. Знамо, али слабо примењујемо то знање, да су тако баналне ствари као што су маске и рукавице, од виталног значаја. Ковидиота има свуда. Изговори су им једнако глупи, широм планете. Неке државе имају неодговорну власт и популистичке лидере, који су интересу државе претпоставили и свој его и интересе крупног капитала (Болсонаро, Трамп, Џонсон). Шведски модел се показао успешним и примамљивим исто као и празан шведски сто. Вијетнам (95,5 мил. становника, 324 заражена, 0 мртвих)  и Словачку (5,5 мил. становника, 1503 заражена, 28 мртвих) нико не зарезује, а они су неки од дискретних хероја пандемије, свако у свом делу света, као и Србија. Вучић и Орбан нису популисти већ прави државници који успешно воде своје државе. Једино у Србији се појавила пета колона вируса корона, тзв. коронаши или корона коалиција. Једино су у Србији коронаши покушали да отму аплауз лекарима, тако што су лупали у шерпе у исто време. Једино у Србији су коронаши вређали лекаре. Једино у Србији су коронаши пожелели да се зарази и умре што више пензионера, тако што су позвали њих 1,7 милиона, да шетају сваког дана, у истом сату. Срећом коронаши много галаме, али су малобројни и без утицаја. И прилично тихо је коронашима саопштена одлука Уставног суда да је ванредно стање проглашено у складу са Уставом и законима. И једино је у Србију, често нагрђивану да је пакао, нагрнуло да се врати готово пола милиона људи из хваљеног еврораја.

              Пре два месеца сам на овим странама тачно приметио да је српски модел борбе против короне – пун погодак. У Србији смо сви заједно научили, подстакнути Вучићевим лидерством, да мислимо и живимо позитивно. Поново су у нама пробуђена готово заборављена осећања: захвалност – према онима у првим редовима, саосећање – према напаћенима, дивљење – према онима који решавају проблеме и према иноваторима, и несебичност – којом смо подржавали једни друге. Није нас паралисао страх, већ смо продужили напред. Увидели смо, заједно са влашћу, да ћемо нашом земљом морати да управљамо са још више саосећања, сусретљивости, блискости, правде и људске топлине – баш онако како то смо то чинили, помало у паници и притиснути несрећом, за време ванредног стања.

*Аутор је политички аналитичар и кандидат СНС за посланика