Била једном једна црта. На Рашином столу. Кад је Раша повукао црту, рече – „Што је добра ова црта!“. Тако настаде Рашина црта. То је као у оном филму „Кад је Раша срео црту“. Раша би несебичан, делио је црте са многима. Даде Раша црту свом најдругу малом Стеви. Стева крикну од среће, и окачи се на пирсинге и на куке на плафону. Виси Стева и кричи од среће, ем црта, ем куке. Јој мерака, јој севдаха. То видеше и многи други, па и они постадоше цртаћи. Цртаћи на црти. Што би рекли Црногорци – Душан Ушати, Пајо Патка, и Микан Миш, а Хрвати – Зекослав Мрква. Снимљен је и филм „Ко је сместио Раши Роџеру“, где се појављују сви јунаци цртаћа. Било је дилеме да ли снимити филм „Последњи крици из Саване“ али се одустало од тога. У филму „Ко је сместио Раши Роџеру“ појављују се сви јунаци цртаћа и крикића. И Раша Ушати, и Стева Кука (раније познат као Стева Страхота), и Вида Стида, и Жути Ђики и Маки Мау, и Вук Хијена, и Бошкић Дверић, и Шоки Малтезер, и Млађа Ђон, и Ногић Срћко, и Серђо Гудра, и Друг ко саливен.

Највеће звезде су свакако Раша Ушати (познат и као Рашко Дугоушко тј. Рашкослав Мрква) и Стева Кука. Они су велике звезде, и о њиховим животима се много зна. Омиљена њихова слика је Мунков „Крииииииииик“. Омиљена књига њих двојице је дело Жила Верна „Деца капетана гранта“, са малим „г“. Раша Ушати и Стева Кука много воле грант. Тачније грантове. Њих двојица су права деца капетана гранта.

Постоје и друге теорије како је настала црта. Многи тврде да је Раша Морзеов потомак, па је инспирисан наслеђем свог претка, Морзеовом азбуком (Точка, пика, точка, црта…како је гласио онај „Меркаторов“ слоган ) црти дао то име. У игри је била и тачка, али како Раша више воли црту, одабрао је баш то име. Друго, Раша жели да свима лупа црте, па онда…

Омиљена песма Раше Ушатог је песма (препев) „Раша звани Пуб“: „Ово је прича коју врло радо причам, То је прича о Раши званом Пуб. Једни га хвале, други жале, трећи кажу:“Е, мој брале, тај је био смаран као лажни крик“. Одавде па до Брисла и до Стразбура на југ, Још прича бајке о њему мутни цртачки круг, И кажу: „Тај у животу није црт’о на дуг!“. И сви се слажу како данас нема таквих као Раша звани Пуб. Негде је имао црту, то се знало, више-мање, Мада о том није прич’о ни за лек. Треб’о је бити тешки тат, ал’ тер’о је инат, Па је живео од црте цео век. О, тај је пратио црту ко да види кроз њух. И увек ‘ладан ко црта, увек опасно тих, И само кад тера црту он би крикнуо крик. И сви још памте црту којом малер тера Раша звани Пуб. Џаба вам црте моји синовци, Џаба вам било крика воље. И цртаћи чврсти и лепљиви прсти, Ја ипак цртам мало боље. Ал’ црта је курва, извин’те ме што псујем, Јер ја само причам онако како чујем. И ако су цртали црту и ја цртам вас. Ту црту зна свако, од врага до попа, Јер многи су цртићи остали тропа. Јер црта се крије и чучи у сваком од нас, И чека прави час. Е, па да!“.

Омиљена песма Стеве Куке је песма (препев) „Нарав се мења“: „Мали Стева познао је једног малог Рашу, Стева има мали крикић, Раша мали цртић. Мали Стева све се љуби са маленим Рашом – Мали крикић лепо живи с маленим цртићем. Али грантић све то мења напред ја вам рекну: друкчије ће све то бити, када гранте стекну. Када стекну – онда крикић неће волет цртић, када стекну— онда Стева неће волет Рашу“.