Сваки Ђиласов наступ у медијима или у јавности представља неисцрпан извор неистина. Наравно, треба имати јак стомак и саслушати све глупости и халуцинације које Ђилас изговара. Тако је Ђилас у Београду одржао Главни одбор ССП, у мочвари код Панчевачког моста, у „Епик ивент центру“, полумонтажном објекту који углавном служи за венчања. Да ли тиме Ђилас најављује своје венчање са Мариником, тешко је рећи? Постоји само мала, малецна препрека – Мариника је удата! Али, ако јој Ђилас купи добру бициклу, и понуди добар предбрачни уговор (10 милиона евра!) – Мариника ће онда по трећи пут стати на луди камен. Трећа срећа! Но, да се ја вратим на тему.

Ђилас је на Главном одбору изрекао следеће неистине.

Неистина 1. Каже Ђилас: „И под садашњим изборним условима ССП би имао најмање 40 посланика. Имамо двоцифрену подршку као странка“. Да видимо. Тај број посланика значи рејтинг од око 12 одсто. На пример, СПС је на последњим изборима освојио 32 посланика тј. 10,38 одсто. Да је ово нереална Ђиласова процена, односно да је у питању неистина, говори више чињеница. Прво, реномирана агенција за истраживање јавног мњења „ИПСОС“ је 5.04.2021. саопштила да ССП има 3,8 одсто подршке грађана. Друго, последње, мајско истраживање агенције „Фактор плус“ је показало да Странка слободе и правде Драгана Ђиласа, има 3,3 одсто. Дакле Ђилас је себи дао три, четири пута више него што заиста има. Треће, Ђилас тај број посланика и проценат саопштава на основу својих лажних истраживања јавног мњења, чији извор крије, а који и не постоји. Чисте измишљотине. Четврто, то показују и избори 2018. када је Ђиласова листа освојила 18,93 одсто. Ту листу су чиниле тада релевантна странка ПСГ, предвођена Сашом Јанковићем, који је годину дана раније на председничким изборима имао 16 одсто, Народна странка чији је председник Јеремић на истим изборима имао 6 одсто, Ђиласова групација у оснивању, и три мање странке – Левица Србије, ПЗП и Синдикат Слога. Шест чинилаца је било на тој листи, од тога три релевантна. У својим неистинама Ђилас одлази и још даље. Сетимо се – дао је себи 12 одсто, уместо 3,8! Ђилас каже: „Промениће се изборни услови, дал ће бити идеални, неће, али верујем да ће бити довољно добри да на њима учествујемо и да на њима победимо“! Да ли смо то добро чули? Ђилас најављује своје сигурно учешће на изборима (шта би са бојкотом?) и Ђилас најављује своју победу на изборима. Да би победио, ССП мора да освоји најмање 40 одсто гласова. ССП сада има 3,8 одсто. Сам Ђилас је пет минута пре него што је најавио победу рекао да има 12 одсто! Па како екстремно компромитовани Ђилас мисли да скочи са 3,8 одсто на 40 одсто? Како Ђилас мисли да скочи, чак и са својих лажних 12 одсто на 40 одсто? То је апсолутно немогуће у ових годину дана до избора. Ђилас најављује да ће му десет пута скочити рејтинг – са 3,8 на 40 одсто! И слепцу би било јасно да је ово немогуће! Погледајте Ђиласов рејтинг од 2018. до данас. Ако је његова групација 2018. имала 5 одсто (ПСГ 6, НС 4 и остале три мини странке по 1) онда се види да му за три године није уопште порастао рајтинг, а ССП постоји већ две године. Из свих чињеница које сам навео види се да је то што је Ђилас изговорио на Главном одбору, чиста фатаморгана. Јавило му се, ко Трговчевићу или Клеопатри! Смешно!

Неистина 2. Ђилас каже да  „апсолутно не одговарају истини тврдње да је опозиција разједињена и посвађана“. Чак и врапци знају да је опозиција управо таква. Чак се ни ђиласовски медији не труде да то сакрију. Да ли треба рећи да је управо компромитовани Ђилас узрок нејединства и свађа. У последњих годину дана распале су се два Ђиласова савеза – СЗС и УОС. Због чега Ђилас износи овако очигледну неистину тешко је рећи?

Неистина 3. Ђилас каже за себе и ССП у настајању: „Били смо главни људи у организацији протеста 2018.“. То јесте истина. Међутим, Ђилас и сви остали политички учесници тог протеста су тада 2018. тврдили да тај протест не организују политичке странке, већ студенти, ванстраначке личности и пре свега удружење „1 од 5 милиона“.  Данас, три године касније, Ђилас нехотице признаје да је лагао 2018. године, и да су он и његови „били главни људи у организацији протеста 2018.“. У овом случају Ђиласу је било потребно три године да би признао да је лагао.

Тако је Ђилас 03.05.2021. у емисији  „Персона нон грата“ на ТВ Н1, признао да је лоше вршио власт до 2013.!?! Он је у емисији изговорио једну реченицу, која му се очигледно омакла. Говорећи о бившој, својој и Тадићевој власти, Ђилас је рекао: „Народ је 2012. гласао за ову власт, зато што није било довољно добро за време претходне власти“. Ђилас је тиме признао да је његова власт била лоша и да због тога народ није гласао за њега! Ђиласу је било потребно девет година да призна да је његова власт била лоша. Сходно томе, Ђилас ће вероватно кроз девет година признати да је на незаконит начин стекао оних 619 милиона евра!

Дотући ћу Ђиласа следећим суровим чињеницама. Пре него што се Ђилас вратио у политику крајем 2017., СНС је имао рејтинг од око 50 одсто. Данас, 3 године касније, за 3 године Ђиласовог „лидерства“ над опозицијом, СНС има 60 одсто. То је Ђиласов резултат. Ђилас је својом деструкцијом и компромитованошћу, допринео порасту СНС за фантастичних десет одсто. То је сурова стварност. Када би заиста веровао у своју победу, Ђилас би се кандидовао за председника Србије. Уместо тога Ђилас као кандидата подмеће Маринику, као жртвено јагње. Да је храбар Ђилас би се кандидовао. Али није, кукавица је, па потура друге. Велики Јован Дучић је лепо рекао: “Човек који није храбар не може бити ни поштен, јер за поштење су потребне жртве какве кукавица не уме да поднесе, а потребна је и великодушност коју он не може разумети”.